GANDI — šta je uticalo na tog čoveka?

Da bismo mogli razumeti Gandija, moramo se upoznati sa dva doživljaja, koji su uticali na njegov način razmišljanja u mladim godinama. Okrenimo zato točak vremena unazad do godine 1869. Područje današnje države Gujarat u severozapadnoj Indiji isušuju vrući, suvi vetrovi, nakon čega slede vrlo neugodni prolomi kišnih oblaka. U tom području je rođen Gandi. Njegovi roditelji koji su živeli u srednjim okolnostima bili su poput većine stanovnika Gujaratija, ponosni što u njihovoj državi žive mnogi brahmani (pripadnici svešteničke kaste). Hindusko je društvo tradicionalno podeljeno u četiri glavne kaste ili strogo odeljene društvene slojeve (Vidi okvir na strani 12).

U starosti od 18 godina Gandi kreće na put za Bombaj, sa željom da se ukrca na brod za Englesku, da bi tamo studirao prava. Ostavlja svoju ženu Kasturbai, s kojom je bio oženjen još kao dete, i svog sina. Pre nego što se ukrcao na palubu SS Klid, trebalo je da se pojavi pred starešinama svoje kaste. Zapretili su mu isključenjem iz kaste, ako nastavi put za Englesku. Zašto? „Bićeš prisiljen da jedeš i piješ sa Evropljanima“, objasnili su. „Ne verujem da se to putovanje u Englesku bilo kako protivi našoj religiji“, odgovorio je. U očima starešina kaste zabranjeno je stupati u vezu s belima, koji su prljavi jer jedu meso i piju alkohol. Gandi je u tome video slučaj diskriminisanja kaste u obratnom smislu. Branio se, ali oni su ostali neumoljivi. Tako je konačno napustio Indiju kao otpadnik iz kaste Vaišjas (seljaka i trgovaca).

Gandi živi u Engleskoj vrlo teško. Ne samo da je bio stranac, nego je poticao iz „kolonije“ Indije, pa se mogao kretati samo na ivici engleskog društva. Gandi je zbunjen, jer oni koji ga diskriminišu su hrišćani. On je već imao svoje mišljenje o hrišćanstvu: „Osećao sam prema njima određenu vrstu odvratnosti“, pisao je, „a imao sam i razloga za to. U ono su vreme hrišćanski misionari (u Indiji) stajali na jednom uglu u blizini visoke škole i držali govore, ružeći pri tom Hinduse i njihove bogove. Nisam to mogao da podnesem“. U Engleskoj je Gandiju bilo skoro nepodnošljivo da ga diskriminišu „hrišćani“. I kakav sud je doneo s tim u vezi? „Ja ljubim Hrista, ali prezirem hrišćane, jer ne žive kao hrišćani“.

Gandi je položio ispite i dobio je kao advokat pravo zastupanja pred višim sudovima. Kasnije se naselio u Južnoj Africi.

 Od samog početka naučio je šta znači biti diskriminisan radi svoje rase. Iako je imao putnu kartu prvog razreda, bio je izbačen iz kupea prvog razreda sa objašnjenjem da mora da pređe u kola za prtljage, u kola za obojene. Gandi je uzalud protestovao, morao je da napusti voz i tako je proveo noć u čekaonici.

Važna odluka

Te noći je doneo odluku da nikada neće posegnuti za nasiljem da bi postigao neki cilj. Kasnije je pisao o tom iskustvu: „Neugodnosti kojima sam bio izložen, bile su samo znak duboko ukorenjenog zla, predrasuda prema ’obojenima’. Pokušaću, ako ikako bude moguće, to zlo da uništim i podnosim neugodnosti u procesima.“

Da se još jednom na kratko pozabavimo tim doživljajima koji su uticali na Gandija. Kada je Gandi odlučio da otputuje u Indiju odrekli su ga se njegovi zemljaci, jer je želeo da se druži sa belcima. U drugom slučaju, belac ga je izbacio iz voza zbog njegove boje kože. Razlog Gandijevog gneva nije ležao samo u povređenom ponosu ili poniženju, nego je to bila duboka rak rana nečovečnosti čoveka prema svom bližnjem, samo zato jer je on druge boje kože.

Jednom kasnije, Gandi je pisao: „Sve dotle dok beli budu prezirali obojene, trajaće teškoće“. Međutim, to što je Gandi rekao odnosi se i na Induse, kod kojih već hiljadama godina postoji sistem kasta, koji se temelji na različitoj boji kože. Kaste dele Induse od drugih Indusa, brahmane od nedodirljivih.

Samopoštovanje za nedodirljive

Kada se Gandi vratio u Indiju video je kakvo je zlo doneo sa sobom sistem kasta. Ukazivao je na to da Indusi ne bi smeli da osuđuju Engleze, jer su se i sami ogrešili o svoju vlastitu braću, nedodirljive. „Ja smatram nedodirljivost najvećom sramotnom mrljom hinduizma“, rekao je. Prema Gandijevom shvatanju hinduizam je pogrešio u tome što je odobrio nedodirljivost.

Gandi je postao advokat nedodirljivih. Živeo je sa njima, jeo sa njima. čistio njihove klozete, želeći da im vrati samopoštovanje. Dao im je dostojanstveno ime — umesto nedodirljivi bili su sada „Harišna“, što znači deca boga Višne. „Mi Hindusi se moramo pokajati za učinjenu im nepravdu, . . . moramo im vratiti nasledstvo koje smo im oduzeli“, pisao je.

Šta je Gandi mislio pod „nasledstvom“ Harišne? Ljudsko dostojanstvo koje je  nasledio svaki čovek. Gandi je naglašavao da sa Harišnom treba postupati kao sa čovekom, a ne kao sa životinjom. Ko mu je oduzeo ljudsko dostojanstvo? Prema Gandiju, njegova braća u veri. „Najbrutalnija nasilja zabeležena u istoriji, počinjena su pod okriljem religije“, tvrdio je. On je posramio celu Indiju, odbijajući da poseti velike hramove, čiji su portali vekovima bili zatvoreni za Induse nižih kasta. „Tamo nije moguće naći Boga“, objašnjavao je množini ljudi koji su se sakupljali oko njega, „jer da je Bog tamo svakome bi bio dozvoljen pristup“. Jednom je Gandiju pristupio neki očigledno bogati misionar i zamolio ga da mu kaže kako bi mogao da pomogne nedodirljivima u induskim selima. Gandijev odgovor bio je izazov hrišćanstvu: „Moramo sići sa svog postolja i živeti s njima — ne kao neko sa strane, nego u svakom pogledu kao jedan od njihovih, pomažući im da nose njihov teret, trpeći zajedno sa njima“.

„U rečniku nenasilničkog postupanja uzalud bismo tražili ’spoljašnjeg neprijatelja’, rekao je Gandi. Pošto je na kocki budućnost sveta, sve su različitosti u mišljenjima, kako piše jedan savremeni autor, zavisne jedna od druge „interne“ i ako nameravamo spasiti čovečanstvo, moramo poštovati svačije ljudsko dostojanstvo. Podelom ljudi na kaste uskraćuje im se to poštovanje i zato ljudi trpe. Ali, oni više ne podnose te patnje nemo bez reči, o čemu svedoči kriminal. Zato se pitamo: Da li su se Gandijevi ideali pokazali opravdani? Kako je sa nasiljem u Indiji? Da li su Gandijeve ideje praktično primenjive za svet u opšte?

[Okvir na 12. strani]

Kaste i boja kože

U hinduskom udžbeniku Mahabharta čitamo

1. Brahmani (najviša kasta, kojoj pripadaju samo sveštenici i naučnici) su bele boje kože

2. Kšatri (druga kasta kojoj pripadaju samo ratnici i knezovi) su crvene boje kože

3. Vajšija (treća kasta, seljaci i trgovci) su žuti

4. Čandalaji (četvrta kasta, robovi) su crni

Izvan kastinskog sistema nalaze se nečisti nedodirljivi.

O tom sistemu kasta pisalo je u novinama D Hindu (The Hindu):

„Komisija mandal upozorila je na mišljenje da je sistem kasta preživljen. . . . Ako postoji zemlja u kojoj se religija koristi kao opijum za narod, onda je to sasvim sigurno Indija. Jedna mala kasta sveštenika utiče na veliku masu stanovništva na tako rafiniran način, da oni hiljadama godina prihvataju svoju ulogu poniznih robova. . . . Komisija je utvrdila da je okolnost što kasta utiče i kontroliše svaki aspekt života pojedinca, dovela do toga da su niže kaste zaostale ne samo u društvenom pogledu, nego i obzirom na obrazovanje, i na društveni i politički položaj. Za razliku od njih, pripadnici viših kasta napreduju na svim tim područjima“ (4. maj 1982.).

[Okvir na 13. strani]

Nedodirljivi

● čiste ulice, čiste klozete ili odstranjuju leševe;

● ne sme da uđe u kuću nekoga iz više kaste; brahmani mu ne dozvoljavaju da poseti neki hinduski hram

● ne sme da se oženi ili uda za pripadnika neke druge kaste

● ako stanuje u gradu, potpuno je siromašan, bez poseda — stanuje u siromašnoj četvrti i bori se za malo hrane, krov nad glavom i nešto vode.

Godine 1950. u Indiji je ukinuta nedodirljivost. Ipak, jedna pre kratkog vremena sprovedena anketa u oko hiljadu indijskih sela pokazala je da 61 posto stanovništva ne trpi nedodirljivog na svom bunaru; 82 posto ne bi dozvolilo nedodirljivom da stupi u hram; 56 posto ne bi ih primilo na prenoćište, 52 posto ne bi pralo njihovo rublje, a 45 posto berberina ne bi ih brijalo.