GANDI — zašto su se mnogi uzdali u njega?

U zemljama u razvoju zaoštravaju se krize, dok u bogatim industrijskim zemljama napreduje izopačenost; u isto vreme ceo svet strahuje od atomskog uništenja. Da li se mogu problemi našeg poremećenog sveta rešiti Gandijevom filozofijom nenasilja? Ovaj izveštaj jednog indijskog novinara bavi se Gandijevim i njegovim idealima nenasilja.

GANDI. Šta ti znači to ime?Ako ljubiš mir i čezneš za svetom bez nasilja, možda ti je poznato da su Gandija zvali „ocem nenasilja“.

Preko 730 miliona Indusa pamti tog mršavog, nežnog čoveka kao Bapu (oca) i kao čoveka koji je Indiju učinio nezavisnom. Hindusi gledaju u njemu duhovnog vođu i zovu ga Mahatma, „velika duša“. A za mnoge ljude izvan Indije, bez obzira kom narodu ili veroispovesti pripadali, on je bio narodni vođa sa neobičnom gracioznošću.

Bio je nizak čovek, mršava lica i velikih očiju. Na nosu — malo predebelom za njegovo lice — nosio je naočare sa velikim okruglim staklima. Kada se smejao otkrivao je krezuba usta.Na većini slika prikazan je kako sedi na podu prekrštenih nogu uz svoj štap ili kako se odeven u maramu prebačenu preko boka i u beli pamučni ogrtač, pozdravlja sa posetiocima.

Ubrzo nakon Prvog svetskog rata Gandi je rekao: „Ja sam protiv nasilja, jer naizgledno dobro koje prouzrokuje trenutno je, a nesreća koju donosi je trajna“.

Svet se danas nalazi u većem siromaštvu nego u Gandijevo vreme. Šta se sve ne događa u Južnoj i Srednjoj Americi, na Bliskom Istoku, ali i u gradovima i selima Indije! Rešavanje problema primenom nasilja postalo je navika. Većina ljudi odgovara na udarac udarcem, a kada ga ponovo prime, uzvraćaju ga. Ni bogate nacije nisu imune na to. Kod njih su svakodnevne pojave mržnja pothranjivana nacionalističkim osećajima i rasnim neredima, nasilje, zatim opasnost izbijanja atomskog rata i zagađivanje okoline. „Ako se ne bude svet držao principa nenasilja“, rekao je Gandi „čovečanstvo će sigurno propasti“. Prema njegovom mišljenju, mržnja može biti savladana samo ljubavlju, a nenasilje treba da primenjuju ne samo narodi i grupe, nego i svaki pojedinac.

Šta navodi nekoga da mrzi drugu osobu, da joj čini zlo samo zato jer je druge boje kože? Gandi je objasnio: „Nijedan čovek Božji ne sme da smatra drugoga manjim od sebe, nego na svakog čoveka da gleda kao na svog telesnog brata“. Otkako je Gandi izgovorio ove reči prošle su 63 godine, ali u svetu se još  uvek vodi borba za tom jednakošću.

U današnje vreme kada je malo velikih vođa i mislilaca neki se vraćaju Gandijevoj filozofiji, videći u tome rešenje. Ko je bio Gandi? Koji su to njegovi ideali? Šta je uticalo na njih? Da li su Gandijevi ideali spasonosni izlaz iz današnjeg opasnog vremena?