Teleskopi i mikroskopi — da li njihova otkrića potkopavaju ili jačaju tvoju veru?

PENEZIAS i Vilson ljutili su se na golubove. Kada je njihova osetljiva radio oprema uhvatila čudna cvrčanja, dvojica naučnika su ih proverila i otkrila gnezdo par golubova na njihovoj velikoj anteni.

Ali, kada su imitirajući cvrčanja i dalje bila prisutna, pošto su pernati uljezi oterani, sinulo im je da ono što su čuli dolazi iz dubine svemira.

Naučnici veruju da ono što su Penezias i Vilson mislili da su samo atmosferske

smetnje u stvarnosti je bio odjek „prazvuka“ velike kosmičke eksplozije kako je nastao naš svemir u nedogledna prošla vremena. Njihovo otkriće, uz sve veći broj potkrepljujućih dokaza, navelo je neke naučnike da razmotre početnu mogućnost: Biblija je u pravu kada kaže: „U početku Bog stvori nebo i zemlju“ (1. Mojsijeva 1:1).

Na primer u izdanju časopisa New Scientist (Novi naučnik) od 23. juna 1983. godine, pojavio se sledeći naslov:  „Nova naučna disciplina, kosmologija, ne negira i ne može da negira postojanje Boga.“ Pisac, profesor fizike kaže:

„U poslednjih nekoliko godina sve više i više naučnika sukobljava se sa onim što su smatrali lancem neverovatnih „nesreća“ ili „slučajnosti“, koje su ugradili u zakone fizike, a koje su omogućile svemiru da stvori poznate sisteme koje vidimo — galaksije, zvezde, atome i što je najznačajnije za sve nas. . . trenutnom promenom relativnih snaga gravitacije i elektromagnetskih sila koje bi pretvorile zvezde slične suncu u plave gigante ili crvene patuljke. Sve oko nas, sve što vidimo dokazano je da priroda ide samo pravo.“

Očigledno je da teleskopi nisu odstranili temelj za verovanje u Boga. Da li je onda moguće, da se i Biblija, najznačajnija verska knjiga sveta, takođe uzme ozbiljno? Da, jer i teleskopi i mikroskopi daju snažne razloge za to. Razmotri ih samo nekoliko.

„ZVEZDA SE RAZLIKUJE OD ZVEZDE“

Naučni udžbenici vrlo često, nedugo pošto su štampani, zastarevaju jer često nova otkrića ukidaju stara gledišta. A Biblija, iako napisana vekovima pre nego što se o teleskopima i mikroskopima razmišljalo, često govori o naučnim temama sa začuđujućom tačnošću.

Jedan primer je iz 1. Korinćanima 15:41, gde je apostol Pavle napisao: „Druga je slava suncu, a druga slava mesecu i druga slava zvezdama; jer se zvezda od zvezde razlikuje u slavi“.

Slučajni posmatrač većinu zvezda smatra sličnim, izuzev možda njihovu razliku u sjaju. Astronomi ipak govore da se zvezde razlikuju u boji, od bele, plavkasto bele, žute, narandžaste, narandžasto—crvene pa do crvene. Pulzari — za koje se pretpostavlja da se radi o zvezdama koje se brzo okreću — imaju zapravo jedinstvenu „slavu“. Kao škljocanje, one emituju radio signale redovno svakog delića sekunde. Pulzari u Tamnoj magli i sazvežđu Vela emituju čak i vidljivu svetlost. Zvezde se uveliko razlikuju u gustoći, a takođe i u veličini. Super div Betajgojze ima prečnik, prema opreznim procenama, više od 400 miliona kilometara! Kada bi stajao na mestu našeg Sunca, istisnuo bi našu Zemlju i ostatak našeg sunčevog sistema sve do Marsove orbite!

Kako je dakle Pavle mogao da napiše naučne istine kada čak nije imao ni primitivan instrument kakav je imao Galilej. Logičan odgovor je — Božje nadahnuće.

„ZAKONI NEBA“

„Možeš li lancem vezati Vlašiće i razdrešiti spone Orionu? Znaš li zakone nebeske, uređuješ li vlast njegovu nad zemljom?“ (Jov 38: 31, ST 33, BA). Vekovima ljudi nisu opažali te „zakone“ ili uredbe vođene pokretima nebeskih tela. Primenjujući otkrića Johana Keplera, Ser Isaka Njutna, Alberta Ajnštajna i drugih, astronomi su shvatili da su gravitacione sile „veze“ koje drže zvezde poput Vlašića — zajedno.

Astronomi takođe kažu da zvezde nisu statične, nego se, kako to jedan astronom navodi, ’okreću oko jednog centra, ili jezgra galaksije kao džinovske vrteške’.

Našem Suncu, procenjuje se, treba 200 miliona godina da obiđe oko Mlečne staze. Biblija je u pravu kada ukazuje da zvezde imaju svoje putanje.

ŽIVOT SAMO IZ ŽIVOTA

Mikroskop dokazuje takođe verodostojnost Biblije. Razmotri biološki zakon u 1. Mojsijevoj

1. glavi: Živa stvorenja množe se po svojim vrstama. Savremeni moćni mikroskopi pomogli su naučnicima bolje da razumeju razmnožavanje i genetičke granice koje dokazuju biblijski iskaz naučno jasnim.

U Psalmu 36:9 se dalje navodi o Bogu: „Jer je u tebe izvor životu, tvojom svetlošću vidimo svetlost“. Vekovima su ljudi verovali u teoriju grčkog filozofa Aristotela da život nastaje iz nežive materije. Još  u17. veku čak školovani ljudi su verovali da miš nastaje od starih krpa, žišci od pšenice, žabe iz mulja i jegulje od rose.

Problem je sa još više zanosa prihvaćen kada je Darvin izdao svoju knjigu The Origin of Species (Poreklo vrsta) 1859. godine. Mnogi su hvalili takozvanu spontanu generaciju bakterija kao dokaz evolucije i kako je to objašnjenje za poreklo života. Iste godine francuski naučnik Poušet „dokazao“ je da mikroorganizmi nastaju iz vode, vazduha i sena. Drugi francuski naučnik, Paster, međutim, osporio je te tvrdnje, pokazavši kako su bakterije u vazduhu ili prašinastim česticama mogle zagaditi (pokvariti) Poušetove eksperimente.

Ne obaziruće se na to, Poušet je ponovio svoje eksperimente, ali ovoga puta na čistom vazduhu Pirinejskih planina. Nadalje, je iskuvao svoju mešavinu sena i vode da ubije postojeće bakterije. I kada je ta mešavina uskoro postala krcata bakterijama, bio je siguran kako je konačno dokazao spontano stvaranje. Međutim, 1870. godine, irski naučnik Džon Tindal otkrio je da bakterije sena imaju spore zametke, otporne na toplotu koje mogu da prežive i iskuvavanje mnogo sati. Kakva žalost za Poušeta! Njegova mešavina sena nije bila ispravno sterilizovana. Tindalovi ogledi su tako zadali smrtni udarac teoriji o sponatnom stvaranju.

Savremenim mikroskopima naučnici mogu sada da vide kako se ćelije dele i množe. Da život nastaje iz već postojećeg života, sada je utvrđena naučna činjenica — činjenica koja je u Bibliji navedena pre mnogo vekova!

„ČAK I ZAMETAK MOJ“

U Psalmu 139: 16 stoji: „Tvoje (Bože) oči čak i zametak moj videše, i u tvojoj knjizi zapisani su bili svi njegovi delovi.“ Zapazi da se u Bibliji navodi da su svi delovi zametka „bili zapisani“. Tim poetskim izrazima psalmista očigledno upućuje na nešto što su naučnici tek nedavno otkrili: na DNK, ili genetske informacije svake ćelije. Južnoafrički časopis Huisgenoot upozorava nas na to da „niko i nikada nije bio u mogućnosti „da čita“ taj genetički materijal, „čak ni najsnažnijim elektronskim mikroskopom. Ali, naučnici znaju da su ti delići informacija jedinstveni za svaku osobu i određuju njegovu ličnost i izgled.“

KNJIGA KOJA IZGRAĐUJE VERU

Profesorka Merlin Mel, fizičar na univerzitetu Vestern Kejp, u Južnoj Africi, nedavno je izjavila: „Teško je zamisliti kako neko školovan u naučnom razmišljanju ne može da bude pogođen istinitošću Pisma. Savršeno jedinstvo i harmonija koje se javlja u neživom fizičkom svetu jasno se vidi i u toj strahopoštovanja vrednoj knjizi, Bibliji.“ Naravno, Biblija nije naučna knjiga. Ipak, ona odgovara na pitanja koja se tiču čoveka. Nauka čini otkrića o svemiru i analizira zamršene životne procese. No, kakve je sve to vrednosti ako ne znamo svrhu života? Samo Biblija daje zadovoljavajuće odgovore na ta pitanja.

Psalmista David je to shvatio. Poput savremenih astronoma i on je proveo mnogo vremena u proučavanju zvezdanog neba. „Nebesa slavu Božju objavljuju“ primetio je. Ali, David je išao i dalje, čudesa prirode nisu bila sve. U svom Psalmu on nastavlja: „Savršen je zakon Jehovin, on dušu krepi. Svedočastvo Jehovino je verno, daje mudrost nevinome. Zapovest je Jehovina sveta, ona oči prosvetljuje“ (Psalam 19: 1—4, 7, 8, BA).

Teleskopi i mikroskopi dramatično su pokazali da je od makro do mikro kosmosa, svet u kome živimo podsticaj za strahopoštovanje i kompleksan. Problemi sa kojima se u vezi s tim moramo uhvatiti u koštac takođe su kompleksni tako daleko da ih čovek ne može rešiti bez Božje pomoći. „Znam, Jehova, da put čovečiji nije u njegovoj vlasti, niti je čoveku koji hodi u vlasti da upravlja koracima svojim“ (Jer. 10:23). Ni brda naučnih podataka jednostavno ne mogu da spasu čoveka dok srlja prema vratolomnom činu samouništenja. Osobe koje razmišljaju zbog toga traže na drugoj strani odgovore. A oni se nalaze u knjizi koja je odolela zubu vremena — a sada čak i naučno pažljivo ispitivanje teleskopom i mikroskopom.