Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

Teleskopi i mikroskopi — kako njihova otkrića utiču na tebe?

Teleskopi i mikroskopi — kako njihova otkrića utiču na tebe?

Teleskopi i mikroskopi — kako njihova otkrića utiču na tebe?

TELESKOPI i mikroskopi otkrili su skrivena čuda:galaksije koje se protežu u udaljenostima od kojih zastaje dah, mikroorganizme tako sitne da bi ih četvrt miliona stalo u tačku na kraju ove rečenice. Ta su sredstva iz osnova promenila vidik čoveka. U drevno doba čovek je u nebo gledao sa osećajem religioznog strahopoštovanja. Zvezde i planete smatrao je bogovima koji snažno utiču na živote ljudi. Međutim, bio je uveren da su on i njegova planeta Zemlja centar svemira.

Takvo shvatanje o zemlji kao centru svemira stvorilo je, prema profesoru astronomije Edvard R. Harisonu, „Siguran temelj za (pagansku) religiju“, a što je verovatno „dalo smisao i svrhu ljudskom životu na Zemlji“. Teleskop i njegova dramatična otkrića uzdrmali su tu lagodno zamišljenu sliku svemira. Mikroskop je izneo na svetlo misterije kao što su začeće i rođenje (za koje se mislilo da su neshvatljiva čuda — koja su to još uvek) i bolesti na koje se ranije gledalo kao na kaznu bogova).

Mnogi zato misle da su pitanja na koja je jednom odgovorila religija, sada bolje rešena od istraživača obučenih u belo. Ali, da li je čovek zaista postao toliko upućen u posmatranje, merenje i analizu da uskoro neće trebati Boga da mu objasni ono što vidi? Da li su teleskop i mikroskop odstranili temelj vere u knjigu koja govori o Bogu, Bibliju?

[Okvir na 3. strani]

Galilej je osetio strahopoštovanje. Te večeri 1609. godine uperio je vešto načinjen teleskop prema velikom svetlećem luku koji su ljudi od starine zvali „mlečni prsten“. Pomoću svog teleskopa (levo) Galilej je mogao da vidi ono što ni jedno ljudsko oko pre njegovog nije videlo. Mlečna staza bila je „mnoštvo nebrojenih zvezda“.

Nešto preko 70 godina kasnije, holandski poslovni čovek Antoni van Levenhuk zavirio je kroz improvizovanu napravu od stakla i metala (dole). On nije bio naučno osposobljen; brušenje i glačanje sočiva bilo mu je, više manje hobi. Od tih sočiva međutim, sastavio je još nerazvijen oblik instrumenta, koji će čovečanstvu dopustiti da uđe u svet drugačije vrste: mikrosvet, gde kap vode ili samo mala grudva zemlje vrvi od života.