„Cenzura 500 godina sukoba“

TOKOM letnjih i jesenjih meseci prošle godine organizovala je Javna biblioteka u Njujorku izložbu na temu: „Cenzura: 500 godina sukoba“. U određeno vreme vodiči na izložbi daju interesantna objašnjenja. Prošlog jula posetio sam u celom svetu poznatu biblioteku u Njujorku na uglu Pete Avenije/42. ulice i priključio se jednoj grupi s takvim vodičem.

Razgledanje je počelo u jednoj velikoj prekrasnoj sali. Izložbena hala s hrastovim krovom u renesansnom stilu, sadržavala je retke knjige i rukopise, nastale između 15 veka i današnjeg vremena. Svim tim izdanjima zajedničko je jedno — sramota što su u bilo koje vreme bile cenzurisane.

Na početku obilaska vodič nas je pozvao: „Zamislite da sedite udobno u tišini sobe i čitate svoju omiljenu knjigu. Iznenada upada u kuću milicija, uzima vam knjigu iz ruke i iscepa je u komadiće. Zašto? Jednostavno zato jer oni koji su na vlasti smatraju da knjiga ne koristi dobrobiti javnosti. To je tipičan primer strahote cenzure“.

Ali, cenzura je postojala još davno pre nego što su bile objavljene te izložene knjige. Naslovna strana jedne od knjiga koje smo videli potvrđuje tu činjenicu. Reč je o knjizi Alle Propheten Teutsch, koju je Martin Luter godine 1534. preveo na nemački. Naslovna strana je podeljena u devet polja, a u svakom od njih prikazana je neka biblijska scena. Jedno od njih sadrži prikaz kako izraelski kralj Joakim, koji je živeo pre više od 2.500 godina pali knjige. Pošto se Joakim razljutio na zapisano proročanstvo Jeremije o propasti, pokušao je tu vest „da cenzuriše“ vatrom (Jeremija 36:9—27).

Zbog te scene spaljivanja knjiga, katolička crkva stavlja knjigu Alle Propheten Teutsch, na listu zabranjenih knjiga. Zašto? Protestantski reformatori su često ilustrovali biblijske tekstove u kojima se opisuje propast ponosnih i bogatih vladara. „U tim biblijskim stavcima protestantski umetnici su videli upozorenje papstvu“, primetio je naš vodič.

Osveta cenzure

Krajem 15. i 16. veka Reformacija napada katoličku crkvu, a štamparska mašina koju pronalazi Johan Gutenberg godine 1440. postaje jako oružje Reformacije. Glavni predmet izložbe bila je borba za slobodu štampane reči i slike od vremena uvođenja štampanja sa pokretnim štamparskim slovima.

Vodič nam je objasnio: „Martin Luter je postigao uspeh uglavnom zbog toga što se za brzo širenje svoje vesti na sjajan način služio štamparskom mašinom. Za razliku od njega reformatori poput Džona Viklifa i Jan Husa, koji su živeli pre pronalaska štamparske mašine, bili su poraženi od katoličke crkve“.

Kroz nekoliko meseci nakon Luterovog prekida s crkvom, bili su širom cele Evrope rasparčavani štampani arci ili letci, upravljeni protiv religioznih crkvenih nauka. Osmatranje Luterovog pisma „Milost i mir u Hristu“, iz godine 1523., omogućava da se lako sazna zašto je to izazvalo gnjev crkve. Luter je potsticao ljude da žive radije u skladu sa moralnim temeljnim  načelima hrišćanstva koji su dati u Bibliji, nego prema pravilima ponašanja koja je postavila crkva. „Cenzorima je bilo teško da zaustave širenje tih letaka“, rekao je naš vodič.

Kao sledeće, ugledali smo „Novi zavet“ na engleskom jeziku, koga je izdao Luterov revni savremenik Tindejl. Godine 1525. crkva ga je zabranila. Zato je moralo da bude štampan u Nemačkoj, a zatim prokrijumčaren u Englesku. Zašto je bio zabranjen? Između ostalog zato jer je Tindejlov prevod Kološana 1:24 odstupao od katoličke dogme. U tom stavku sadržanu grčku reč eklesia on nije preveo sa „crkva“, nego pravilno sa „skupština“. Na taj je način Tindejl izbegao izjednačavanje svih hrišćanskih vernika s katoličkom crkvom. A šta je bilo posledica toga? Cenzura je odbacila prevod!

Ostali izložbeni predmeti pokazali su da nije samo katolička vlast vršila cenzuru. Kad su protestanti došli na vlast i oni su se poslužili silom (policijom), da bi mogli zabraniti izdanja katolika i ostalih protestantskih pravaca.

Jedan savremeni primer cenzure, koji bi bio posebno značajan za istraživače Biblije, nije uzet u obzir — naime, zabrana religiozne knjige Završena tajna u SAD i Kanadi 1918. godine, koju je izdalo Međunarodno udruženje istraživača Biblije. U knjizi su bile razgolićene krive nauke velikih religija. Vest je izazvala negodovanje sveštenstva, koje se osvetilo. Pod plaštom nacionalizma sveštenstvo je sredinom Prvog svetskog rata izvršilo pritisak na vlasti da zabrane knjigu. To im je, doduše, uspelo, ali je taj uspeh bio kratkog veka. Godine 1920. bila je ukinuta zabrana.

I bez obzira koliko tvrdoglavo čovek pokušavao da potisne predstave drugih, ostaje i dalje činjenica da istina, a posebno biblijska istina, ne može nikada biti uspešno cenzurisana. Kada su religiozne vođe pokušale da zatvore usta Isusovim učenicima, rekao je Isus: „Ako oni ućute, kamenje će povikati“ (Luka 19:40).

[Slika na 17. strani]

Štamparska mašina koju je pronašao Johan Gutenberg pokazala se kao jako oružje u rukama reformatora

[Slika na 18. strani]

Davljenje i spaljivanje Tindejla, čije je spise crkva cenzurisala