’Mi smo te voleli još pre tvog rođenja’

Pravo na život/pravo na smrt. Lična sloboda pri izboru načina lečenja. Roditeljska ljubav i staranje o deci. Sporna pitanja poput ovih često se pojavljuju u novinskim člancima. Do sada je izašlo ne malo novinskih članaka o Jehovinim svedocima koji su iz religioznih razloga odbili da prime transfuziju krvi. Međutim, tiče se to i mnogih drugih, jer odluke na području medicine zadiru u život i zdravlje sviju nas. Da bismo rasvetlili ta sporna pitanja želimo da ispričamo iskustvo jedne porodice, koja je drastično promenila svoj način života, kako bi pružila svojoj deci odgovarajuće staranje. Zatim sledi posebno interesantan slučaj jednog bračnog para iz Italije, koji je bio optužen za ubistvo, kada im je dete umrlo od neizlečive bolesti. Ovi članci će ti pomoći da oceniš gore spomenuta sporna pitanja, posebno obzirom na pitanje ko donosi odluke, koje se tiču tvog zdravlja i života.

LUIĐI i Antonela, stari 9 i 11 godina, dolaze kući na ručak. „Kako je bilo u školi?“, pita ih majka Fiorela i pozdravlja ih ljubaznim zagrljajem. Dok se peru i presvlače oni razgovaraju, a potom sedaju za sto. Nakon što je Fiorela izgovorila kratku molitvu, prihvataju se jela. Njihov otac Karlo doći će kući tek naveče, ali oni često i sa puno ljubavi pričaju o njemu, a i njemu će imati šta da pričaju. Da li misliš da ta srdačna porodična atmosfera potiče iz neke protekle ere? To može izgledati tako, jer je stvarnost u porodičnom životu danas često sasvim drugačija (Vidi okvir). Porodica — gde deca provode najveći deo vremena — je u raspadanju.

Uporedo sa porastom broja rastave braka, raste i fenomen „dece paketa“. Deca slično poštanskim paketima šalju se od jednog roditelja ka drugom. Druga deca čiji roditelji ne žive odvojeno često su svedoci žalosnih porodičnih svađa, ili ih pak zlostavljaju roditelji. Pogoršavajuća atmosfera u porodici vodi često do zloupotrebe droga i kriminala omladine.

Ujedinjene nacije su proglasile godinu 1979. međunarodnom godinom deteta. Međutim, „potrebno je nešto više osim godine deteta, da bi se sredila situacija“, piše Fabricio Dentis u novinama L’Ekspreso od 28. januara 1979. On nastavlja: „Potrebna je promena današnjeg načina života, jer nas on čini onim što jesmo“.

Ali, poznato je da nije tako jednostavno promeniti svoj način života i poboljšati kućnu atmosferu za dobro dece. Ipak, Karlu i Fioreli je uspelo to pre nekoliko godina, kada su proučavali Bibliju sa Jehovinim svedocima. Oni su odlučili da primenjuju u svojoj porodici biblijska temeljna načela. Na blagoslov njihove dece, sada se život u njihovom domu odlikuje ljubavlju.

Kako je moguće promeniti svoj način života?

Svako, nesumnjivo poznaje neku porodicu kojoj bi bilo od koristi da promeni svoj način života i atmosferu u svom domu. Kako se to može postići? Promenom načina shvatanja života. Većina postupa sebično, zadovoljavajući svoje vlastite želje i  prohteve. Mnogi troše snagu za postizanje karijere ili težeći za zadovoljstvima. Kada se umore od svog bračnog partnera, oni jednostavno potraže drugog.

Da bi kod nas bilo drugačije mi moramo na prvo mesto u životu staviti temeljna i trajna moralna merila. To znači napraviti mesto za Boga i temeljna načela Svetog Pisma. Time mogu biti zadovoljene naše duhovne potrebe, kao što je to bilo u slučaju Karla i Fiorele. Zatim moramo razvijati spremnost pomaganja drugima, jer Biblija nas savetuje: „Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe“ i „Više usrećuje davati nego primati“ (Matej 22:39; Dela ap. 20:35).

Kako će se to odraziti na naš odnos prema našoj deci? Ona su osobe, a ne jednostavno predmeti, koji nam stoje na putu. Bez obzira da li su deca bila željena ili ne, smatraćemo ih osobama za koje smo odgovorni kao roditelji. Ona se mogu pokazati kao blagoslov, ako im u nasledstvo dajemo ljubav i duhovne vrednosti. Takve vrednosti stvaraju stabilnu situaciju u svakoj porodici.

Isto gledište deluje čak i na stav roditelja prema još nerođenoj deci. To ćemo moći bolje razumeti ako osmotrimo šta su doživeli Karlo i Fiorela.

Pre nego što su bili rođeni — i posle toga

„Sinovi su dar od Jehove“. Ove reči iz Psalma 127:3 posreduju misao da su deca nešto dragoceno, nešto što zahteva veliku pažnju. Onaj ko se nada nekom nasledstvu, priprema se da ga primi i da se potom brine za njega.

Tako je bilo sa Karlom i Fiorelom. Pre nego što su počeli da proučavaju Bibliju sa Jehovinim svedocima, nisu mogli ni da predstave sebi kako život vođen prema biblijskim temeljnim načelima može pozitivno da utiče čak na nerođenu bebu. Na primer, Biblija naglašava da se treba čuvati svake telesne ljage (2. Kor. 7:1). Iz tog razloga Jehovini svedoci ne štete svom telu uživajući duvan ili uzimajući sredstva za stimulans. Dokazano je da je to značajno čak za sigurnost još nerođenog života. Kada je Fiorela opet zatrudnela, osećala se na temelju svog biblijskog saznanja još odgovornijom da izbegava sve što bi moglo štetiti detetu u njenoj utrobi. Time što je držala odgovarajuću i ujednačenu dijetu, što je bila oprezna u uzimanju lekova, pokazala je obazrivost prema svom još nerođenom detetu, kao prema dragocenom „nasledstvu“

Ali, poznato je da je to tek početak za roditelje. Nakon rođenja bebi je potrebna zdrava hrana, odgovarajuća odeća i medicinska nega. Zamislimo samo, šta sve to znači za jednu porodicu! Možda su neki roditelji često odlazili na večere ili su posećivali plesne i bioskopske predstave, ali sada moraju uzimati u obzir potrebe svoje dece. Za rast dece posebno su važni zdravi, hranjivi obroci. Doduše, povremeno može biti potrebno izaći na kraj sa manje bogatim obrocima, ipak ljubazni roditelji će uglavnom tako urediti svoje stvari, da bi njihova deca dobila zdravu hranu. Jehovini svedoci nastoje tako da postupaju.

Ipak, lako je razumeti da briga za decu prevazilazi samo ono materijalno. Deca čeznu za ljubavlju svojih roditelja, za time da im posvete vreme, da im budu prijatelji. Njihove emocionalne potrebe treba da zadovoljimo time da ih „negujemo sa ljubavlju“ (1. Solunjanima 2:7).

Karlo i Fiorela su upoznali Isusove reči: „Ne živi čovjek o samom hljebu“ (Matej 4:4). Ljubazni hrišćanski roditelji uzimaju u obzir tu činjenicu, time što osiguravaju svojoj deci biblijsku pouku. Karlo i Fiorela su to videli u praksi kada su počeli da posećuju hrišćanske sastanke Jehovinih svedoka. Nisu to sastanci na kojima vlada neko potišteno raspoloženje i kojima prisustvuju samo stariji ljudi, nego su tu i mnoga deca, čija opuštena vedrina odražava ljubav i brigu roditelja, koju oni kao Jehovini svedoci pokazuju prema svojoj deci.

Možda ti je ovo novo saznanje da Jehovini svedoci polažu porodičnom životu  toliku vrednost, što je stvarno slučaj. Mnoge od njihovih publikacija govore o obavezama hrišćanskih roditelja. Na njihovim se sastancima jasno ističe da pravi hrišćani moraju odražavati svojstva Jehove Boga, „oca milosrđa i Boga svakovrsne utehe“. Dakle, svi prisutni se podstiču da paze na svoju decu (2. Korinćanima 1:3).

Neki posmatrači sa strane su primetili istaknute osobine, koje pokazuju Jehovini svedoci kao roditelji. U jednom italijanskom časopisu mogao se pročitati sledeći komentar: „Primetili smo da imaju visoka moralna merila i da ih se strogo pridržavaju, što doprinosi tome da cene prave vrednosti, kao što je na primer dobar porodični život. Što se tiče međusobnog ponašanja bračnih parova, kao i njihovog odnosa prema deci, Jehovini svedoci ne podnose rastavu kao utočište u begu“ (La Nacione, 31. juli 1979.).

Ljubazna zaštita, medicinska briga

Ipak, ima nekih koji kažu: „Ako su Jehovini svedoci dobri roditelji, zašto onda ne dozvoljavaju da njihova deca prime krv? Zar nije to ubistvo?“ Da li si već čuo takve primedbe, ili si možda i sam postavljao slična pitanja?

Ove primedbe uključuju više nego samo Jehovine svedoke, nije reč samo o novinskim člancima. Radi se o sledećem: Kao što je već bilo spomenuto od ljubaznih se roditelja očekuje da brigu za dobro svoje dece, takođe i u pogledu zdravlja i lečenja. No, koliko daleko ide pravo roditelja u odlučivanju na koji će način biti lečeno njihovo dete?

Ova se pitanja odnose na sve roditelje, a ne samo na Jehovine svedoke. Doduše, zadrži u mislima Svedoke, ali misli i na požrtvovane roditelje poput Karla i Fiorele, koji toliko ljube svoju decu da bi bili spremni i umreti za njih (Jovan 15:13). Novine su izveštavale o roditeljima koji su prigovorili tome da njihova deca na zahtev lekara, prime transfuziju krvi. Zašto? Sigurno ne zbog bezosećajnosti, jer to su roditelji koji ljube svoju decu.

U nekoliko slučajeva bili su uključeni i sudovi, da bi se i oni pozabavili tim stvarima, koje se odnose na prava roditelja. To je u vezi sa pitanjem koliko daleko treba da dosegne briga roditelja za njihovu decu — decu koju su ljubili još pre njihovog rođenja. Zadrži u mislima ta različita gledišta, pa će ti sledeći članak biti posebno interesantan.

[Okvir na 3. strani]

Nedužne žrtve u naše vreme

● Italija: Svake godine se zlostavlja 5.000 dece

● SAD: 23.000 dece se prepušta telefonu, dok čekaju povratak svojih roditelja

● Velika Britanija: 100.000 zlostavljaju roditelji

● Savezna Republika Nemačka: Svake godine umire 1.000 dece zbog zlostavljanja