Šta kaže Biblija

Droga za užitak — zašto ne?

„KOKAIN... je verovatno najzloćudnija od nezakonitih droga koje su trenutno u širokoj upotrebi... i jako je ugodna.“

Tako je rekao dr Peter Bourne 1974. Četiri godine kasnije, kao savetnik za zdravstvenu politiku u Beloj kući za predsednika Džimija Kartera, dr Bourne je bio prisiljen da dâ ostavku jer je optužen za nezakonitu upotrebu droge. Možda je i on kao mnogi drugi mislio da može da opravda upotrebu droge radi užitka.

Nekad je kokain bio lako dostupan svakome i gotovo svuda — u trgovinama, krčmama, a mogao je da se naruči i poštom. Tokom 1880-ih i 1890-ih mogao je da se puši u obliku cigareta načinjenih od lišća koke. Pio se pomešan sa raznim vinima i bezalkoholnim pićima. Čak je i poznati engleski izmišljeni detektiv Šerlok Holms prikazan kako uzima kokain „tri puta na dan kroz mnoge mesece“ (The Sign of Four, od Sir Arthura Conana Doylea).

Kokain je bio cenjen zbog svojih okrepljujućih svojstava i pozdravljen je kao lek protiv glavobolje, astme, alergije i zubobolje. Postao je eliksir za mase. Na primer, mladi Zigmund Frojd je 1884. pisao: „Isprobao sam na sebi na desetine puta delovanje koke, koja suzbija glad, pospanost i umor i očeličuje za intelektualni napor... Prva doza ili čak ponovljene doze koke ne stvaraju nikakvu prinudnu želju za daljnjim uzimanjem tog stimulansa“ (Über Coca).

U narednim godinama slični su komentari davani i o marihuani, usled čega su neki poverovali da su te droge bezazlene. Ali, danas se može pročitati brdo naučnih dokaza koji pokazuju suprotno. Zaista je uzimanje droga kao što su marihuana, kokain, krek (derivat kokaina), heroin, amfetamini i barbiturati izuzetno štetno za telo.

Štetne i smrtonosne posledice

Istraživači tvrde da oni koji koriste marihuanu mogu da očekuju da će rađati manju decu, imati više nezgoda i oštećena pluća. Kokain i njegov derivat krek povezani su sa paranojom i drugim šizofreničnim simptomima, jakom depresijom, nesanicom, gubitkom  apetita, polnom impotencijom, velikom razdražljivošću, napadima, srčanim napadima, moždanim udarima, oštećenjima na koži ili velikim čirevima, infekcijama gornjih disajnih puteva, gubitkom sposobnosti čula mirisa, i smrću. Prema jednom naučnom piscu, „kad bi upotreba kokaina tokom trudnoće bila bolest, njegov uticaj na decu smatrao bi se nacionalnom zdravstvenom krizom.“

Neki oblici drogiranja visoko su rizični obzirom na opasnost od side. (Vidi stranicu 30.) A mnogi zdravstveni problemi povezani su sa zloupotrebom sintetičkih droga, kao što su amfetamini, barbiturati, sredstva za umirenje i egzotične „kreativne droge“.

Međutim, uprkos poznatim rizicima, ljudi ipak podležu izazovu da isprobaju droge. Oni koji ih povremeno uzimaju smatraju da su takve droge uzbudljive. Ali, rizici su vrlo realni. To je kao da se tanker s naftom kreće prema podvodnom grebenu — katastrofa je neizbežna.

Tvoje telo — ’žrtva živa‘

Načelo koje je izrazio apostol Pavle u Rimljanima 12:1 od velike je važnosti u toj stvari. Tamo stoji: „Preklinjem vas, stoga, braćo, samilostima Božjim, da prinesete svoja tela kao žrtvu živu, svetu, prihvatljivu Bogu, svetu službu uz snagu svog razuma.“ Hrišćani treba da prinose daleko smisaonije žrtve nego što su to životinjske žrtve koje su se zahtevale od drevnog izraelskog naroda.

Značajna je Pavlova upotreba grčkog izraza prevedenog kao ’žrtva živa, sveta‘ (thysián zosán hagián). Prema raznim bibličarima, ove reči imaju sledeće značenje: Izraelci su prinosili mrtvu žrtvu. Nije moglo da se ponovo prinese. Nasuprot tome, hrišćani treba da prinesu sebe, sa svim svojim snagama, ’žive‘. (Grčki glagol preveden sa „živu“ ponekad znači „živeti u zdravlju“.) I kao što je Izraelcu bilo zabranjeno da prinosi ono što je hromo ili na bilo koji način deformisano, hrišćanin prinosi Bogu svoje najbolje osobine. A budući da telo hrišćanina postaje prenosnik njegovog delovanja, sva njegova dela i misli, zajedno s njihovim sredstvom — njegovim telom — treba da budu predana isključivo Bogu. To postaje čin potpunog predanja. On ne postavlja nikakav drugi zahtev za sebe. Na taj način, prava žrtva je njegov život, a ne ritual.

Zato je Pavle ohrabrivao hrišćane prvog veka da, dok još žive na Zemlji, koriste svoju snagu, svoje zdravlje i nadarenosti za službu Bogu celom dušom (Kološanima 3:23). Trebalo je da daju Jehovi ono najbolje što su mogli da ponude, telesno i mentalno. Bogu bi bile vrlo drage takve žrtve.

Međutim, kako bi Bog reagovao kad bi se oni hotimice upustili u postupke koji umanjuju njihove telesne i mentalne sposobnosti i čak im skraćuju život? Da li bi hrišćani želeli da prekrše zakon i preuzmu rizik umanjene vrednosti svoje službe za Boga? Zbog nečistih postupaka mogli bi da izgube preduslove da budu propovednici i čak bi moglo doći do toga da budu isključeni iz hrišćanske skupštine (Galaćanima 5:19-21).

Danas je zloupotreba droge uobičajena praksa ljudi širom sveta. Da li može osoba koja uzima takve droge da prinosi svoje telo kao „žrtvu živu, svetu, prihvatljivu Bogu“? Ne samo medicinska istraživanja kao i bezbrojna iskustva u vezi razornih posledica, nego i biblijska načela pružaju jasan odgovor — ne!

[Slika na 28. strani]

„Pušač opijuma“ od N. C. Wyetha, 1913