NLO — nekad i sad

Još od najdrevnijih vremena ljudi su izveštavali o čudnovatim predmetima na nebu. Faraon je navodno video vatrene krugove na nebu, a kod američkih Indijanaca postoje legende o letećim kanuima. Stari Rimljani su izveštavali o letećim štitovima. Prema nekim tumačenjima astečke slike prikazuju boga Kvecalkoatla pri njegovom dolasku na Zemlju sa šiljatom svemirskom kacigom u zmijolikom vazdušnom brodu.

Prema starim zapisima, 1561. i 1566. „mnogi“ stanovnici Bazela i Nirnberga videli su neobične pojave na nebu. U Sjedinjenim Državama se 1896. i 1897. dogodilo nešto krajnje neobično. U celoj zemlji ljudi su izjavljivali da su videli kako svemirski brod krstari nad njihovim glavama. Pisalo je: „Nikad pre Amerika nije doživela slično uzbuđenje kakvo je izazvao misteriozni svemirski brod.“ Ove pojave su počele od Kalifornije, pa sve do druge obale Amerike, kako u velikim gradovima tako i u selima. Prema knjizi The Great Airship Mystery, interesantno je to što „poznata priča o letenju ništa ne govori o svemirskom brodu takvog dometa u Sjedinjenim Državama krajem 1890-ih godina“.

Jedna od najopširnijih i najviše objavljivanih priča došla je 1897. iz jednog malog grada u Kanzasu (SAD), a radilo se o meštaninu Aleksandru Hamiltonu, koji je opisao svemirski brod koji je navodno sleteo na njegov pašnjak za krave. Kad je brod konačno uzleteo, posada je uzela sa sobom jednu junicu. Kasnije je jedan sused, udaljen pet do šest kolometara, „na svom polju našao  kožu, noge i glavu“. Međutim, mnogo godina kasnije ta priča je ponovo štampana i razotkrivena kao novinarska patka.

Izveštaji kao ovaj gore navedeni, bilo da su izmišljeni ili naizgled istiniti, ponovo su štampani u nedavno objavljenim knjigama o toj temi. Mnogi od izveštaja pre nastupa 20. veka bili bi odavno zaboravljeni u prašnjavim novinskim arhivama da nije 40 godina kasnije bilo zbunjujuće sličnih događaja. Tada su ljudi počeli da se prisećaju tih ranijih događaja i počeli da uočavaju upadljive sličnosti.

NLO u savremeno doba

Ta je tema oživela kad su u drugom svetskom ratu saveznički piloti izvestili „o čudnovatim svetlećim loptama i objektima tanjirastog oblika, koji su ih pratili preko Nemačke i Japana“. Američki piloti su ih nazvali „foo-fighters“ — što znači vatreni borci, a izvor je izveden od francuske reči feu (vatra). Ali i posle drugog svetskog rata (1939-1945) i nestanka „fu-fajtera“, zadržali su se izveštaji o čudnim pojavama.

U zapadnoj Evropi i skandinavskim zemljama opaženi su navodno avioni bez krila, nazvani rakete duhova. O njima je često rečeno da za sobom preko neba vuku plameni rep. Čak su se i Sjedinjene Države „osetile prinuđenima da pošalju u Švedsku dvojicu sposobnih specijalista za odbranu“. Međutim, spomenuti izveštaji su samo početak. Priču koja je naizgled preplašila svet i kojom je započela era letećih tanjira ispričao je Kenet Arnold, privatni pilot i poslovan čovek. On izveštava da je 24. juna 1947. video „lanac od devet neobičnih svemirskih vozila, koja su se približavala Maunt Rejniru [u američkoj saveznoj državi Vašington]“. Prema opisu, radilo se o „objektima sličnim tanjirima“, koji su „bili pljosnati kao tiganj i koji su reflektovali sunčeve zrake kao ogledala“. Arnold kaže da je izmerio i njihovu brzinu: „1 900 kilometara na sat.“ To je bila mnogo veća brzina od one koju su mlazni avioni tog vremena mogli da postignu.

 Upotreba reči „tanjir“ probudila je maštu štampe i dovela do danas uobičajenog izraza „leteći tanjir“. Posle objavljivanja ovog izveštaja širom sveta, mnogi koji su videli čudnovate objekte na nebu počeli su da pričaju svoje različite priče. To je, zajedno sa ostalim pojavama, pobudilo interes vojske.

Istraživanja američke vlade

Očigledno na preporuku jednog visokog vojnog oficira, NLO su konačno dobili službenu pažnju američke vlade. Kao rezultat toga, osnovan je projekt „Sign“ (Znak), koji je započeo 22. januara 1948. Trebalo je da istraživački tim deluje pod vođstvom komande vazduhoplovno tehničke odbrane, koja je svoje sedište imala u blizini Dejtona (Ohajo). Tek što je započeo na taj projekt se sručila nesreća. Vojni pilot kapetan Tomas Mantel srušio se prilikom sleđenja jednog tada nepoznatog objekta i pri tome izgubio život. Moguće je da se onesvestio jer se previsoko uzdigao bez maske sa kiseonikom. Kasnije se utvrdilo da je verovatno pratio jedan istraživački balon.

Smrt pilota ratne avijacije i pojava koju su primetila dva pilota Eastern Airlinesa još više su povećali strah od NLO. Prema jednom izveštaju, avion Eastern Airlinesa je leteo iz Hjustona (Teksas) i bio na putu za Atlantu (Džordžija), kad je pilot morao iznenada da manevriše u letu da bi izbegao sudar sa jednim „trupom B-29 bez krila“ koji je projurio s njegove desne strane. Jedan putnik i nekoliko posmatrača sa tla izgleda potvrđuju tu priču.

Konačno je tim Sign projekta objavio izveštaj koji je neke razočarao. Kasnije su različiti saradnici, koji su odobravali tvrdnju da NLO zaista postoje, zamenjeni i projekt je dobio novo ime „Projekt-zamerka“. Međutim, u to vreme je verovanje u NLO dostiglo novu vrhunsku tačku kad je major u penziji Donald E. Keyhoe napisao članak s naslovom „Leteći tanjiri su stvarnost“. Izveštaj se pojavio 1950. u januarskom izdanju časopisa True koje je imalo veliki tiraž. Još je više interesa izazvano jednim daljnjim članakom u časopisu True, koji je napisao R. B. McLaughlin, kapetan ratnog broda. Članak je nosio naslov „Kako naučnici tragaju za letećim tanjirima“. Međutim, oduševljenje je bilo kratkotrajno. Drugi časopisi, kao što su Cosmopolitan i Time, razotkrili su NLO kao prevaru. Na osnovu toga, i zato što je jedva bilo novih pojava, interes se ponovo ohladio. Onda je došla 1952, značajna godina u istoriji NLO.

1952 — godina NLO

Najveći broj pojava NLO, naime 1501, zabeležila je komanda vazduhoplovne tehničke odbrane Sjedinjenih Država 1952. godine. Zbog sve većeg broja pojava, američka ratna avijacija je odlučila da osnuje specijalnu organizaciju pod nazivom „Projekt plava knjiga“. Tokom te godine intenzivnih aktivnosti NLO, bilo je različitih zapažanja.

Jedna serija posebne pažnje vrednih pojava počela je u gradu Vašingtonu u noći između 19. i 20. jula. Prema izveštajima, pojavila se „grupa nepoznatih letećih objekata na dva radarska ekrana kontrolnog centra vazdušnog saobraćaja na Vashington National Airportu. Objekti su prvo leteli polako... a zatim su odjurili ’fantastičnom brzinom‘.“ Zapažanja očevidaca slažu se sa zapisima radara. Dalje se izveštava da je pokušano presretanje, ali su „objekti nestali kad su se avioni približili“.

Jedno drugo vladino istraživanje u vezi sa NLO, koje je pokrenuto 1966, pripisuje se Džeraldu R. Fordu, koji je tada bio kongresmen iz Mičigena, a kasnije predsednik Sjedinjenih Država. Razlog tome bio je niz pojava NLO u njegovoj saveznoj državi. Zbog toga je  na Univerzitetu Kolorado pokrenuta još jedna studija. Vođstvo je preuzeo dr Edward U. Condon, poznati fizičar. Studija je završena 1969. i rezultat je objavljen u Condon Reportu. Pored ostalog tu piše: „Studija NLO tokom poslednje 21. godine nije ništa pokazala što bi proširilo naučno spoznanje... Izgleda da daljnje detaljne studije problema NLO u očekivanju nekog naučnog razjašnjenja neće biti više opravdane.“

S tim je okončana službena upletenost američke vlade u istraživanje NLO-a, a interes javnosti se smanjio. Naravno, time se nisu okončale diskusije o NLO, a ni pojave takvih objekata. Prema jednom izveštaju, „20 od 95 posto slučajeva obrađenih u tom dokumentu ostalo je ’nerazjašnjeno‘“.

Interes za NLO se izgleda povećava i smanjuje prema talasu pojavljivanja. Istaknute godine bile su 1973. i 1974, kad su primećeni NLO. Početkom 1980-ih godina NLO su bili opet u vestima. Ali do kakvog su zaključka naučnici i ostali eksperti došli poslednjih godina?

[Slika na 5. strani]

Neki su mišljenja da je astečki bog Kvecalkoatl došao u zmijolikom svemirskom brodu