’I sruši se Zid‘

„KO je mogao poverovati u tako nešto?“ „Nikad nisam ni pomislio da ću to videti za svog života!“ Šta je prouzročilo ovakve komentare? Uništenje zloglasnog Berlinskog zida i svega što je on predstavljao, započeto u novembru 1989. a Stanovnici Istočnog Berlina navrli su u Zapadni Berlin, jedni da osete skupe užitke kapitalizma, a drugi da se ponovo sjedine sa svojim porodicama.

Ta pukotina u nasipu otvorila je branu. Mnogi su osetili da Istočna Evropa više nikada neće biti kao nekada.

Da li je završio hladni rat?

Još značajnije od pada Berlinskog zida bilo je rušenje ideološkog zida koji je razdvajao Istok od Zapada. Iznenada praktično više nije bilo hladnog rata. O tome je pukovnik u penziji američke vojske David Hackworth pisao u Newsweeku: „Hladni rat je završio. Čak su i beskompromisni pobornici parole ’kill-a-Commie-for-Mommy‘ (’ubij komunistu za mamu‘) i pored svoje mržnje morali priznati njegovo okončanje.“

Prema nemačkim novinama Stuttgarter Zeitung, čak je i NATO (severnoatlantski pakt), na sastanku održanom u Londonu jula 1990, priznao kraj hladnog rata. Pod naslovom „Atlantski savez kaže poslednje zbogom eri hladnog rata“, The German Tribune citira štutgartske novine pišući: „Nakon 41 godine sukobljavanja [sa nacijama sovjetskog bloka], 16 vođa NATO-a utrlo je put novoj strategiji i objavilo eri hladnog rata poslednje zbogom.... Neprijateljstvo je zamenjeno udruživanjem.... Sigurnost i ravnotežu... više ne treba osiguravati uglavnom vojnim sredstvima, već politikom ravnoteže, dijaloga i sveevropske saradnje.“ Poprište sukoba koji ugrožava mir sada je pomaknuto iz Evrope na Srednji istok.

Demokratija ima svoju cenu

Demokratija, tzv. slobodan izbor za narod, najnovija je politička moda. Skoro svako uskače na taj zajednički vagon. Međutim, mora se platiti cena. Prisniji odnosi između Istoka i Zapada i njegove kapitalističke demokratije nisu pojeftinili. Uvodni članak u Asiaweeku je objasnio: „Zemlje koje se više ne mogu nazvati sovjetskim blokom, nalaze se u ekonomskom neredu... Demokratija postavlja cenu.... Demokratija ima mnoge vrline, ali savršena stabilnost nije jedna od njih.“ Ko su oni koji plaćaju cenu tih promena ka slobodnijem, demokratskom društvu, kako ga nazivaju?

Milioni u Poljskoj, Istočnoj Nemačkoj i drugde otkrivaju da je prelazak sa centralistički upravljene ekonomije na sistem slobodnog tržišta na početku doneo  nezaposlenost i bedu. Kako proizvodnja nastoji da se modernizuje i kako postaje sve više konkurentska, pojavljuju se zalihe. Ozbiljno su pogođeni i drugi delovi društva — vojna industrija. Kako to?

Nestankom uzajamnog straha i neprijateljstva između Istoka i Zapada, smanjila se potreba za glomaznim armijama. Stotine hiljada vojnika i njihovih porodica sada će morati da se naviknu na građanski život i sve njegove pritiske. Sredstva za odbranu možda će morati da budu smanjena. Narudžbe za vojne fabrike mogu se smanjiti, a fabrikanti mogu promeniti proizvodnju. Radnici se mogu preseliti u druga područja i naučiti nova zanimanja.

Taj neverovatni i burni preokret u Istočnoj Evropi stvorio je iz temelja novu međunarodnu situaciju. Kako je do svega toga došlo?

Presudne reči, presudne promene

Presudan za te promene bio je preinačeni stav nemešanja od strane Sovjetskog Saveza. U prošlosti je sablast sovjetskih invazija Mađarske (1956) i Čehoslovačke (1968), obuzdavala reformske snage Istočne Evrope. Međutim, iskustvo sa Poljskom u 1980-im i izazovom pokreta Solidarnosti, kao i nacionalno postepeno kretanje ka demokratičnijem režimu pokazalo je da se promenila ranija sovjetska politika vojne intervencije. Iskustvo sa Poljskom je pokazalo da su postojale pukotine u monolitnosti komunizma, i da se postepena i miroljubiva promena može sprovesti, uz određenu cenu. Međutim, što je omogućilo sve to?

Prema nekim političkim komentatorima, osnova svim tim promenama u Istočnoj Evropi bila je objektivna politika vođstva Sovjetskog Saveza pod upravom predsednika SSSR-a Mihaila Gorbačova. U februaru 1990. on je izjavio: „Sovjetska komunistička partija pokrenula je perestrojku [restruktuiranje društva] i stvorila njenu koncepciju i politiku. Temeljite revolucionarne promene obuhvataju sve sfere života i svi slojevi stanovništva u celoj zemlji bili su pokrenuti na temelju toga.... Brze promene, neobične u sveobuhvatnosti i originalnosti, postale su sastavni deo perestrojke.“

Asiaweek je komentarisao: „Danas su, uprkos nekim kočnicama, [Gorbačovljeve] akcije za glasnost (otvorenost) i perestrojku (restruktuiranje) ohrabrile reformatore u Mađarskoj, Poljskoj i širom sovjetskog bloka.“ Te dve ruske reči, glasnost i perestrojka, ušle su u svetski rečnik otkako je Gorbačov preuzeo vlast u Sovjetskom Savezu 1985. One su predstavljale novi stav prema vladavini u komunističkom svetu.

Politički komentator Philippe Marcovici je, pišući u francuskom konzervativnom dnevniku Le Quotidien de Paris o promenama u Čehoslovačkoj, rekao da je do toga došlo „zahvaljujući Moskvi, jer je jedna stvar jasna: Sovjeti nisu dozvolili da se to dogodi tek tako; oni su osigurali da se Čehoslovačka demokratija, poput drugih nacija, mogla osloboditi ludačke košulje  u kojoj je bila svezana.... Kako u Pragu tako i u Istočnom Berlinu, mase su demonstracijama podstakle promenu; ljudi na ulicama primorali su vlade da ustuknu i odu.“

Posledica je bila ta da su, poput eksplozije političke planine Svete Helene, demokratija i nezavisnost naglo izbile na celoj karti Istočne Evrope u roku od samo nekoliko meseci — Poljska, Istočna Nemačka, Mađarska, Čehoslovačka, Bugarska i Rumunija.

Ponovno ujedinjenje Nemačke — blagoslov ili prokletstvo?

To je pitanje koje danas mnogi u Evropi prosuđuju. Dve Nemačke uvele su monetarno jedinstvo u julu 1990. i izvršile političko ujedinjenje u oktobru. Iako je to radovalo milione, mnoge u Evropi je takođe uznemirilo. Tu su uključeni neki iz Istočne Nemačke koji su možda morali da predaju svoje kuće ranijim vlasnicima iz Zapadne Nemačke. Uprkos uzdržanosti koju su pokazale neke britanske vođe, jedan britanski dnevnik je u naslovu naveo: „Mi jednostavno moramo verovati novorođenoj Nemačkoj.“

Pretrpevši strašne i materijalno pogubne invazije od strane Napoleona (1821) i Hitlera (1941), Sovjetski Savez je na kraju II svetskog rata želeo zagarantovati svoju sigurnost kroz tampon-zonu u Istočnoj Evropi. Tako je sovjetski blok  od osam istočnoevropskih komunističkih država oformljen u roku od pet godina posle 1945. b Sada se Sovjetski Savez oseća manje ugrožen od Nemačke ili Sjedinjenih Država, tako da je njegov gvozdeni stisak nad ranijim satelitima popustio. Izgledalo je da se gvozdena zavesa, koju je objavio Čerčil 1946, rastopila, dopuštajući novoj svetlosti da uđe.

Kako te promene mogu uticati na tebe

Već smo naveli neka ekonomska razgranjavanja tih promena za mnoge zemlje — novi posao, nova okolina i nova zanimanja za neke. Za mnoge druge nastupiće nezaposlenost i borba. To je nusproizvod filozofije sveta slobodnog tržišta — preživljavanje najsposobnijih.

S druge strane, promena ka demokratizaciji omogućila je ljudima slobodnije kretanje, a to znači međunarodni turizam. Kako su ustanovile druge zemlje (na primer Španija i Italija) u proteklih 30 godina, inostrani turizam može znatno promeniti problem ravnoteže plaćanja za bilo koju vladavinu. Milioni sa Zapada željni su da posete istorijske gradove Istočne Evrope, gradove čija imena dozivaju u misli nestalo vreme slave — Budimpešta, Prag, Bukurešt, Varšava i Lajpcig, da navedemo samo neke. Ljudi bi takođe želeli da su u stanju slobodno da posete Lenjingrad, Moskvu i Odesu. Na isti način, ljudi iz Istočne Evrope želeli bi da posete Zapad. Zaista, međunarodni turizam služi slamanju nekih barijera predrasuda i neznanja. Kao što su mnogi turisti otkrili, deljenje plaže sa tzv. nekadašnjim neprijateljem ubrzo može učiniti da se neprijateljstvo istopi.

Postoji još jedan aspekt palog Zida koji oduševljava milione ljudi — mogućnost slobodnog druženja sa svojim religioznim suvernicima u drugim nacijama. Do koje mere će to biti moguće? Koje se promene na religioznom polju događaju u Istočnoj Evropi? Sledeći članak će razmotriti ta i druga pitanja.

[Fusnote]

[Mapa na 5. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

NEMAČKA

Berlin

JUGOSLAVIJA

MAĐARSKA

POLJSKA

RUMUNIJA

ČEHOSLOVAČKA

ALBANIJA

BUGARSKA

SSSR