Jehovini svedoci u Istočnoj Evropi

KAD je Berlinski zid pao u novembru 1989, Asiaweek izveštava da se „oko 2 miliona istočnih Nemaca slilo u zapadni deo njihove podeljene zemlje u samo dva dana nakon što je istočni Berlin otvorio granicu“. Koja je bila njihova želja?

Za bogatije, to je bila masovna kupovina. Za druge je to uglavnom značilo razgledanje izloga i isprobavanje njihove  novootkrivene slobode. Mnogi su pronašli Jehovine svedoke na ulicama Berlina i drugih gradova i prihvatili su literaturu koju su im ponudili. Od tada su neki pisali podružnici Društva Kula stražara u Seltersu, blizu Frankfurta na Majni, izražavajući neke izvanredne reakcije.

 Jedno pismo navodi: „Kada sam po prvi put u svom životu posetio Berlin, dobio sam primerak Kule stražare na poklon od Jehovinih svedoka na ulici. Od toga časa počeo sam ponovo istraživati Bibliju i, iako imam mnogo, mnogo problema, uvek iznova je tu neko ko mi pruža nadu i radost u životu. Bio bih vrlo srećan kad bih mogao pročitati knjigu Učini svoju mladost uspešnom. Takođe bih želeo da stupim u kontakt sa Jehovinim svedocima.“

Još jedan posetilac je pisao: „Dok sam prolazio kroz tunel ka glavnoj stanici u Nirnbergu, jedna žena mi je dala primerke Probudite se! i Kule stražare. Bio sam oduševljen dok sam ih čitao. Za nekoliko dana opet sam počeo svakodnevno da čitam Bibliju.“

Kongresi Jehovinih svedoka održani su u većim gradovima širom Istočne Evrope u leto 1990. Olimpijski stadion u tadašnjem Zapadnom Berlinu bio je mesto održavanja kongresa koji su posetili Svedoci iz mnogih nacija, uključujući one iz Istočne Nemačke. Procenjeno je da je bilo 44 532 prisutna, od čega je oko 30 000 bilo iz Istočne Nemačke. Novine Berliner Morgenpost izveštavaju da je 1 107 novih Svedoka bilo kršteno u olimpijskom bazenu potpunim uranjanjem u vodu, metodom „kojom su se učesnici čvrsto držali primera prvih hrišćana“.

Kako su se stvari promenile u Istočnoj Nemačkoj? U martu 1990. istočnonemačke novine objavile su legalizaciju Jehovinih svedoka. Pod naslovom „Jehovini svedoci ponovo legalni“, istočnonemačke novine Mitteldeutsche Zeitung navele su: „14. mart značio je kraj zabrane koja je trajala 4 decenije. Toga dana su nemački predstavnici Jehovinih svedoka mogli napustiti zgradu Državnog sekretarijata za crkvena pitanja DDR-a sa službenim dokumentom u džepu koji je ponovo dozvoljavao njihovoj verskoj zajednici slobodno izražavanje religije na području DR Nemačke.“

Pismo primljeno prošlog proleća od Svedoka iz Lajpciga iznosi priču: „Još pre nedelju dana tajno smo uvozili duhovnu hranu u malim količinama. Sada [14. marta 1990] javno smo priznati! Uskoro ćemo istovariti kamion sa 4 tone literature!“ Ustvari, prvi kamion za Istočnu Nemačku bio je natovaren sa 25 tona biblijske literature, a u naredna dva meseca bilo je poslato još 250 tona. Tolika je bila duhovna glad tih Svedoka koji su bili lišeni slobode više od 40 godina!

Kad se prisetimo da su i nacizam (1933-1945) i komunizam pokušali da iskorene delo Svedoka u Nemačkoj, njihove prošle i sadašnje odlučne aktivnosti odlično su svedočanstvo njihovog jedinstva i Božjeg blagoslova koji počiva na njima.

Jehovini svedoci u Sovjetskom Savezu

U decembru 1989. Mihail Gorbačov se susreo sa papom Jovanom Pavlom II u Vatikanu. Sovjetski list Pravda doneo je izjavu Gorbačova o tom dijalogu: „Vodili smo dubok i smisaon razgovor.... Razgovaralo se o religiji i važnim procesima koji su u toku u Evropi, svetu i Sovjetskom Savezu.“ L’Osservatore Romano, službene novine Vatikana, izvestile su da je gospodin Gorbačov u svom govoru papi rekao: „Ljudi mnogih veroispovesti, uključujući hrišćane, muslimane, Jevreje, budiste i ostale, žive u Sovjetskom Savezu. Svi oni imaju pravo da zadovolje svoje duhovne potrebe. Uskoro će u našoj zemlji biti prihvaćen Zakon o slobodi savesti.“

U skladu s tim rečima, u septembru 1990. sovjetsko zakonodavno telo odobrilo je zakon koji je dopuštao slobodu savesti. Treći član zakona kaže: „U skladu sa pravom na slobodu savesti,  svaki građanin odlučuje za sebe koji će odnos imati prema religiji, ima pravo da praktikuje bilo koju religiju samostalno ili udruženo ili da ne praktikuje ni jednu, da izražava i širi uverenja koja su povezana sa njegovim odnosom prema religiji.“

U Sovjetskom Savezu žive hiljade Jehovinih svedoka koji radosno očekuju izražavanje slobode religije. (Vidi str. 28.) Na kongresima „Čist jezik“ 1990, bilo je prisutno preko 17 000 delegata iz Sovjetskog Saveza na ruskim sektorima u Varšavi, kao predstavnici svih Svedoka koji su se proširili širom Sovjetskog Saveza. Oni željno čekaju dan kad će biti moguće održati kongrese u Sovjetskom Savezu.

Napredak u Poljskoj

Jehovini svedoci su legalizovani u Poljskoj u maju 1989. Od tada je osnovana podružnica i grade se prošireni objekti blizu Varšave. Ranije su stotine mladih Svedoka zatvarani zbog hrišćanske neutralnosti. Sada su oslobođeni vojne obaveze i kažnjavanja ako pruže odgovarajuće uverenje.

Kongresi održani u Poljskoj 1989. i 1990. bili su još jedan veliki poticaj za tamošnje Svedoke. Izveštaj navodi da je broj aktivnih Svedoka u Poljskoj rastao svaki mesec u prošloj godini, sa novim najvećim brojem od 97 000. Nesumnjivo, Poljska će uskoro biti dvanaesta zemlja sa više od 100 000 Svedoka. a Na Spomen-svečanosti u znak na Hristovu smrt bilo je prisutno 188 861 osoba.

Religiozna sloboda u Rumuniji

Svedoci u Rumuniji su bili oduševljeni kada su čuli da je njihovo udruženje zakonski priznato u aprilu 1990. (Vidi okvir na 13. strani.) Uskoro su organizovani pokrajinski sastanci širom zemlje, a na jednoj seriji bilo je prisutno 44 000, iako je u to vreme u zemlji bilo samo 19 000 Svedoka. Nema sumnje, mnogi Rumuni se odazivaju na vest Kraljevstva.

Oblasni kongresi sa svetskom temom za 1990. „Čist jezik“ održani su u Brašovu i Klužu. Program je bio na rumunskom i mađarskom jeziku. Bilo je prisutno preko 36 000, a 1 445 je bilo kršteno.

Od 1. januara 1991. članci u Kuli stražari na Rumunskom počeli su se objavljivati simultano sa engleskim izdanjem i u 4 boje.

U obližnjoj Bugarskoj, gde preovladava istočno-pravoslavna religija, Svedoci još uvek nemaju zakonsko odobrenje, već iznajmljuju prostore za svoje skupštinske sastanke. Preko 200 ih je putovalo do Soluna u Grčkoj na kongres „Čist jezik“ održan na bugarskom i grčkom.

Dobre vesti iz Mađarske

Istorijski dan za svedoke u Mađarskoj bio je 27. jun 1989. Novine Magyar Nemzet objavile su: „Savezno ministarstvo za crkvena pitanja proglasilo je versku zajednicu Jehovinih svedoka, u skladu sa zakonom o slobodi religije, kao zakonski priznatu veroispovest.“ Vest je bila objavljena preko radija i televizije.  Mađari su saznali da su Jehova Tanúi (Jehovini svedoci) konačno dobili zakonsko odobrenje za svoju delatnost.

Da bi obuhvatili većinu područja zemlje, kongresi „Čist jezik“ su održani u Pečuju, Miškolcu, Debrecinu i Budimpešti. Oko 2 000 onih koji govore mađarski došlo je iz Čehoslovačke i Sovjetskog Saveza. Ističući međunarodno jedinstvo Jehovnih svedoka, bila je prisutna grupa od 700 delegata iz Finske. Ukupan broj prisutnih u Mađarskoj iznosio je 21 568 osoba, uključujući preko 2 000 rumunskih delegata.

Od januara 1990, Svedoci u Mađarskoj dobijaju svoje četverobojne časopise redovno, prevedene simultano sa engleskog originala.

U pokretu u Čehoslovačkoj

Iako Jehovini svedoci još nisu zakonski priznati u toj divnoj zemlji divljih planina i plodnih ravnica, izveštaj navodi: „Delo se otvoreno sprovodi i održavaju se veliki kongresi.“ Uskoro se očekuje i legalizacija.

Nakon promena u Istočnoj Nemačkoj u novembru 1989, Svedoci u Čehoslovačkoj su veoma brzo reagovali organizujući seriju pokrajinskih sastanaka od aprila do juna 1990. Kao rezultat toga, po prvi put se pojavio pozitivan novinski izveštaj o Svedocima. Sada u Čehoslovačkoj ima više od 21 000 Svedoka, a 1990. je na svečanosti u spomen na Hristovu smrt bilo prisutno 40 295 osoba. Više od polovine skupština već iznajmljuje mesta gde mogu održavati sastanke, a 12 skupština ima čak svoje vlastite Kraljevske dvorane.

Kongres je održan u Pragu u avgustu 1990, sa 23 876 prisutnih i 1 824 krštena. Da bi osposobili stadion za kongres, preko 9 500 Svedoka dobrovoljno je provelo više od 58 000 sati u čišćenju i krečenju. Predstavnik čehoslovačke televizije je komentarisao: „Posetili smo mnoge društvene događaje, ali se divimo vašoj organizaciji ovde na stadionu. Teško nam je poverovati da organizujete ovakav skup po prvi put.“ Jedan posetilac je rekao: „Divim se duhovnoj atmosferi, srdačnim odnosima i ljubavi među vašom braćom. Došao sam kao prijatelj; odlazim kao još veći prijatelj.“

Kula stražara i Probudite se! objavljuju se u 4 boje na češkom i slovačkom jeziku, a Kula stražara simultano sa engleskim na oba jezika. Kad se prisetimo represivne situacije od pre samo godinu dana, to su značajne promene.

Izgledi za budućnost

Kakvi su izgledi za propovedanje Svedoka u zemljama gde su novije generacije podizane u ateizmu? Izveštaj navodi: „Postoji velika tama što se tiče Biblije i Boga. Ipak, pozitivno je to što ljudi nisu zbunjeni lažnim religioznim učenjima koja se moraju odbaciti. Izgleda da će žetva biti obilna.“

Dakle, koju vest iz Biblije Jehovini svedoci mogu ponuditi ljudima iz Istočne Evrope? Naredni članak će pružiti odgovor.

[Fusnota]

[Okvir na stranama 8, 9]

Konačno religiozna sloboda!

Slede komentari Jehovinih svedoka iz nekadašnje Istočne Nemačke koji su prisustvovali kongresu „Čist jezik“ u Berlinu, jula 1990.

„Zovem se Lidija. Imam osam godina i dolazim iz DDR-a [Nemačke Demokratske Republike]. Vrlo sam srećna što mogu prisustvovati ovom oblasnom kongresu, jer do pre godinu dana granica nije bila otvorena. Morali smo Spomen-svečanost održavati tajno. Ovaj put slobodno! Kada svi počnu pevati, poteku mi suze. Tako sam uzbuđena da ću o ovome morati da pričam u školi!“

„Puni smo zahvalnosti i cenjenja što smo mogli biti Jehovini gosti ovde u Berlinu među međunarodnim bratstvom“ (Bernd).

„Braća iz Istočne Nemačke takođe su u programu istakla poseban aspekt: Jehova poučava i osposobljava svoj narod čak i kad se nalazi pod zabranom“ (Gotfrid).

  „Aplauz i pevanje su pokazali da su svi srećni. Taj prodorni zvuk dolazi iz srca i obara osobu s nogu. Kako se sigurno Jehova radovao!“ (Egon).

„Nakon mog krštenja neka braća su me pitala da li je voda bila hladna. Mogao sam samo odgovoriti da ne znam. Jehovin blagoslov bio je tako topao da sam teško mogao zapaziti temperaturu vode“ (Hajdrun).

„Atmosfera u spavaonicama je bila neopisiva! Iz Danske, Mozambika, Engleske, Kalifornije, južne Nemačke, Španije, DDR-a — svi smo pevali zajedno, svi smo govorili ’čistim jezikom‘“ (Juta).

„Uvek smo našoj deci govorili o uspomenama sa kongresa iz Berlina 1958. i 1960, poslednjih koje smo mogli da posetimo. Međutim, ono što smo doživeli sada nadmašilo je sve naše uspomene i očekivanja“ (Volfgang).

„Ono što nas je najviše impresioniralo bile su hiljade koje su ustale da zapevaju i slave Jehovu, posebno tokom zaključne pesme i molitve. Više nismo mogli zadržati suze“ (Monika i Rajnhard).

[Okvir na 13. strani]

„Nepravda je ispravljena“

Pod tim naslovom izveštava novinski članak u rumunskom časopisu Tineretul liber (Slobodna mladost) od 11. avgusta 1990. On navodi: „Da, nepravda je ispravljena. Najoklevetanija religiozna organizacija ’Jehovini svedoci‘, koja je sačuvala svoju celovitost kao Hristovih sledbenika u više od 40 godina, legalizovana je dobivši povelju zakonitosti. Ta organizacija sprovodi svoju aktivnost pod nadgledanjem i vođstvom Vodećeg tela, kao svetska organizacija, koja je aktivna u 210 zemalja i ostrvskih područja.“ Članak je zaključio najavom kongresa u avgustu u Brašovu i Klužu.

[Slike na 9. strani]

Kongresne aktivnosti: (dole sleva, u smeru kazaljke na satu) predstavljanje nove brošure u Varšavi; mađarski i rumunski podijum u Budimpešti; vođenje zabeležaka u Berlinu; pretkongresno renoviranje stadiona u Pragu

[Slike na 10. strani]

Kongresne aktivnosti: (sleva, u smeru kazaljke na satu) krštenje u Rumuniji; stadion u Pragu; porodica sa knjigom „Mankind’s Search for God“ (Čovečanstvo u potrazi za Bogom) u Berlinu; govornik u Budimpešti; istraživanje Biblije u Poljskoj