Mladi pitaju...

Kako mogu biti srećan kad živim samo sa jednim roditeljem?

„Deca sa oba roditelja mogu imati svoje vlastite sobe i kupovati novu odeću. Ali, ja moram deliti sobu; gotovo nikad ne dobijam odeću koju poželim. Mama kaže da mi ne može to dozvoliti. Uz sve svakodnevne poslove koje moram izvršavati po kući dok ona radi, osećam se poput kućne pomoćnice — kao da mi je uskraćen deo detinjstva“ (Šalonda, stara 13 godina).

DOM s oba roditelja je idealan dom. Oba roditelja puna ljubavi obično mogu pružiti veće vođstvo, zaštitu, i pomoć nego što to može jedan. „Dvojica vrede više nego jedan“, stoji u Bibliji, „jer dobijaju dobru platu za svoj trud“ (Propovednik 4:9).

Zato nije nikakvo čudo što se uprkos vrtoglavom porastu porodica s jednim roditeljem mnogi mladi stide da žive u takvim porodicama. Možda misle da nisu spremni da se bore sa pritiscima i problemima kojima ih izlaže takav život. Šta, dakle, ako te okolnosti na koje ne možeš uticati lišavaju ljubavi i brige jednog od tvojih roditelja? Da li si osuđen na bedu? Teško.

Mnogo zavisi od toga kako gledaš na svoju situaciju. U Poslovicama 15:15 kaže se: „Svi su dani nevoljnika zli, zadovoljno srce večno je veselje.“ U skladu s ovim načelom, dr Helen Mendes kaže: „Porodice sa samo jednim roditeljem moraju gledati na sebe kao na timove i prihvatiti sebe kao da su potpune porodice“, a ne razoreni domovi. Ona dodaje: „Takve porodice imaju potpuno drugačiji stav i pogled na život kad počnu sebe smatrati društveno prihvatljivim pojedincima.“ Ali, da li je realno imati takvo pozitivno gledište?

Kvalitet — ne kvantitet

Istraživači na tom polju koji pišu za časopis Family Relations podsećaju nas: „Prisutnost oba roditelja u domu nije garancija da se pruža ljubav, odgovarajuće vaspitanje i mudro vođstvo.“ Oni takođe napominju: „Fizički prisutan roditelj u domu može biti psihički [duševno] odsutan mnogo vremena.“ Tvoja sreća zato ne zavisi od toga s koliko roditelja živiš, već od toga kakvog roditelja ili roditelje imaš kod kuće, i od zanimanja i brige koju oni pokazuju za tvoje dobro. Psiholog Ričard A. Gardner je izjavio: „Loši roditelji su, bio jedan ili oba, uzrok da su deca nesrećna; a dobri roditelji, bio jedan ili oba, pomažu deci da odrastu zdraviji i srećniji.“ Uz to, ako je samo jedan roditelj, on često ulaže divljenja vredne napore kako bi svojoj deci pružio potrebnu pažnju.

Sedamnaestogodišnja Melani izjavljuje: „Nije lako otkad nas je moj tata napustio. Mojoj mami je zaista teško, jer sada radi. Ali, zato pohađamo naše hrišćanske sastanke i redovno proučavamo Bibliju, što smo retko činili dok je moj otac živeo s nama.“ Zatim dodaje: „Mnogo toga učinimo zajedno, i vrlo smo bliski. Naravno, nedostaje mi otac, ali veoma sam srećna što  živim s mamom.“ Ako se jedan od tvojih roditelja slično trudi da te vaspitava „stegom i Jehovinim usmeravanjem mišljenja“, ti još uvek možeš biti srećan, i napredovati čak i ako tvoj porodični sastav nije idealan (Efešanima 6:4, NW).

Zadovoljiti se manjim

Međutim, mogu se pojaviti i neki praktični problemi. Jedna studija pokazala je da, odmah posle razvoda, porodica sa samo jednim roditeljem može pretrpeti pad svog životnog standarda za 73 posto. Razumljivo je, dakle, da novac predstavlja veliki problem kod većine porodica s jednim roditeljem. a

Šta možeš ti učiniti? Verovatno malo možeš da utičeš na finansijsku situaciju u svojoj porodici. Ali, ti možeš pomoći da se sačuvaju i raspodele novčana sredstva time što ćeš izbegavati rasipavanje. (Uporedi Jovan 6:12.) Mladi Rodni priča: „Ja se trudim da po kući budem pažljiv kako ne bih nešto razbio ili zametnuo, jer popravak ili zamena pojedinih stvari košta novca. Nastojim da isključujem električne aparate i osvetljenje koje se ne koristi. To pomaže smanjivanju naših računa za struju.“

Četrnaestogodišnji Toni se trudi na drugačiji način. On kaže: „Deca u mojoj školi traže od svojih roditelja da im kupuju moderne sportske patike i odeću. Oni odbijaju da idu u školu bez toga.“ Toni zatim dodaje: „Ja se ne oblačim po poslednjoj modi, ali sam uredan i čist, i brinem se za ono što imam. Moja mama daje sve od sebe, ne bih želeo da joj u tome otežavam.“ Takvim ’punim saosećanjem‘ ne samo da se čuvaju ograničena novčana sredstva već je to i pravi izvor ohrabrenja za roditelja (1. Petrova 3:8, St).

Takođe može biti korisno ako se smanje troškovi ili eliminiše hrana za grickanje i gotova hrana koja nema hranjivih vrednosti. Mlada Rita primećuje: „Jesti kod kuće možda nije tako primamljivo kao jesti u ekspres restoranu, ali time se štedi novac.“ Zaista mudra procena! Drugi mladi prilažu deo svoje honorarne zarade  u porodični budžet. Trinaestogodišnji Dani daje svojoj majci novac koji zarađuje kao dostavljač novina. Njegova majka objašnjava: „To je novac od kojeg živimo, nakon što platim hipotekarni zajam, plin, telefon, hranu, i kupim odeću. A Dani je zaista divno dete; uopšte mu to ne smeta.“ Saradnja u tom pogledu je jedan način da ’ispuniš svoje dužnosti prema ocu ili majci‘ (Matej 15:4, St).

Ipak, pre nego što potražiš honorarno zaposlenje, razgovaraj o tome sa svojim roditeljem. b Honorarni posao može smetati u izvršavanju tvojih školskih zadataka, obavezama kod kuće, i hrišćanskim sastancima (Jevrejima 10:24, 25). Obično roditelji mogu na neki način da zarade za uzdržavanje svoje dece, tako da ona ne moraju preuzeti neki veći deo odgovornosti. Ipak, možda se moraš boriti sa ograničenim novcem koji dobijaš. Ali, seti se da, iako su materijalne stvari i novac korisni, hrišćani se opominju da budu zadovoljni s ’hranom i odećom‘ (1. Timoteju 6:8-10; Luka 12:15).

Na primer, možda bi se tvoja porodica morala preseliti iz veće kuće u manju kuću ili stan, tražeći od tebe da sada deliš sobu sa drugim članom porodice. Ali ti još uvek možeš biti zadovoljan. S malo dosetljivosti, možda bi mogao da zadržiš meru privatnosti. Neke su porodice, na primer, u dnevnoj sobi napravile prostor za spavanje koji je zaštićen od pogleda policama za knjige. Jednostavno uređenje raspoloživog prostora ili upotreba police koja deli sobu mogla bi isto poslužiti da ti se pruži bar osećaj privatnosti.

U svakom slučaju, psiholog Ričard A. Gardner podseća mlade koji žive s jednim roditeljem: „Važno je zapamtiti da novac — i stvari koje se novcem mogu kupiti — nisu najvažnije stvari u životu. Stvari... kao što su kakva si ti osoba i kako se ophodiš prema drugim ljudima, to je ono što će odrediti koliko ćeš u životu biti srećan.“ (Uporedi Dela 20:35.) U skladu s ovim, apostol Pavle je rekao: „Naučen sam u svakoj prigodi biti zadovoljan.... Na sve sam i na svašta navikao“ (Filipljanima 4:11, 12, Duda-Fućak).

Ti ćeš možda morati da preuzmeš veću odgovornost za obavljanje dužnosti u svojoj kući nego kad si živeo sa oba roditelja. Ali, umesto da imaš negativan stav, pokušaj da gledaš na to kao na dobru priliku da pomogneš svom roditelju i da se vežbaš za odgovornosti koje te u budućnosti čekaju.

Kako izaći nakraj s prevelikim teretom

Međutim, ponekad se mladi iscrpljuju dodatnim odgovornostima koje on ili ona nisu u stanju da obavljaju. Verovatno se to posebno događa ako si najstarije dete. Šta bi trebalo učiniti? Pokušaj da razgovaraš sa svojim roditeljem i izjasni se kako na tebe deluje taj problem. Možda možeš predložiti da se svakodnevni kućni poslovi poštenije raspodele. Na primer, neke porodice postave popis svih svakodnevnih kućnih poslova koje svaki član porodice mora da obavi. Kako niko ne bi uvek morao da obavlja neugodnije poslove, neke porodice redovno izmenjuju kućne poslove među veštijim članovima porodice.

Prethodni predlozi mogu ti pomoći da svoju situaciju iskoristiš na najbolji mogući način. To, međutim, ne znači da s vremena na vreme nećeš poželeti da si imao i drugog roditelja u kući. Ali, mlada Keri se o tome ovako izrazila: „Istinski ti nikad nećeš svladati bol, ali se ona smanjuje. To je poput velike sunčane pege na tvojoj ruci. Ona je uvek tu, ali ponekad je ne primećuješ.“

Ipak, mnogo zavisi od toga koliko se snažno trudiš da se boriš sa stanjem u kom se nalaziš. Jer uprkos nedostacima življenja u domu sa jednim roditeljem, ti možeš doprineti tome da tvoj život u njemu bude uspešan i radostan!

[Fusnote]

[Slika na 18. strani]

Pripremanje vlastitog obroka je jedan način da uštediš svom roditelju vreme i novac