Pogled u svet

Netačno datiranje

Decenijima su se istoričari i paleontolozi često oslanjali na datiranje radiougljenikom da bi procenili starost fosila. Međutim, prema magazinu Time, „poznato je da su te procene, iako vredne, prilično nesigurne“. Magazin dodaje: „Poznato je da se koncentracije ugljenika 14 u vazduhu — zato i količina koju organizmi uzimaju — menjaju tokom vremena, i to može uticati na rezultate datiranja ugljenikom.“ Nakon upoređivanja testa s ugljenikom 14 i testa s uranijum-torijumom, grupa geologa sa Lamont-Doherty Geological Laboratory iz Palisadesa, H. Y. pronašla je da „datiranje radiougljenikom može promašiti čak i do 3 500 godina — verovatno dovoljno da izazove promenu sadašnjeg mišljenja o tako važnim pitanjima kao što je, kada je tačno čovek stigao u Ameriku.“

Žičana dijeta

The Jerusalem Post je izvestio o nedavnom trendu u Izraelu među nekim ljudima koji žele izgubiti težinu. Da bi smanjili potrošnju hrane, neki su tražili od lekara ili stomatologa da im žicom zatvore vilice. Vlasti su zapazile ovaj trend kad se „u novinskim oglasima počelo objavljivati stavljanje žice“. Taj postupak je nezakonit; izraelsko Ministarstvo zdravlja uspelo je da spreči nekih 12 stomatologa da vrše tu vrstu stomatološkog stavljanja žice pacijentima. Prema Postu, dr Moche Kelman, načelnik Stomatološkog odeljenja Ministarstva zdravlja, izjavio je da njegov ured istražuje samoubistvo jedne osamnaestogodišnje devojke čije su vilice bile zatvorene žicom da bi smršavila.

Krivica zagađenosti

„Svaka generacija je sve neotpornija dok se zagađenje povećava i razara naš imunološki sistem“, tvrdi alergolog dr Jean Monro iz Britanske Breakspear Hospital for Allergy and Environmental Medicine. Zagađivanje čovekove okoline, izostanak dojenja beba, dodavanje hemijskih sastojaka u hrani i u snabdevanju vodom, nerazumno korišćenje lekova i droga, navedeni su kao činioci koji doprinose tome. Bolesti se ređaju od astme do raka, čak nastaju problemi i u ponašanju dece. Kao što je izvestio londonski The Times, procenjuje se da 17 miliona ljudi, ili oko 30% britanske populacije, možda pati od ekološki izazvanih bolesti, a mnogi toga nisu svesni.

Nasilne kornjače

Školske vlasti u Australiji suočavaju se sa rastućim problemom nasilja među decom. Prema The New York Timesu, neki okrivljuju ludilo za popularnim Nindža kornjačama. Jedan stručnjak je izjavio kako deca „uče da je nasilje, koje vrše dobri momci, odgovor na sve probleme, a to se tada prenosi na njihovo ponašanje“. Mnoge australijske škole zabranile su oružja-igračke, upozoravajući učenike da „svoje Nindža mačeve, nunčake i štapove ostave kod kuće“. Novine dodaju da „uprkos rasprostranjenoj zabrinutosti zbog efekta Kornjača na decu, i filmovi i televizijske serije o Nindža kornjačama postižu rekord u gledanosti“.

Tajna dugovečnosti

Novi svetski rekord u dugovečnosti postavili su Japanci sa prosečnim životnim vekom za žene od 81,77 godina, a za muškarce 75,91 godinu. Stručnjaci to pripisuju „smanjenju smrtnosti među dojenčadi i ljudima srednjih godina“, izveštava Mainichi Daily News. Stodvanaestogodišnja Waka Shirahama, najstarija osoba u Japanu i jedan od 3 298 japanskih stogodišnjaka, kaže da je tajna njene dugovečnosti „živeti marljivim, umerenim i poštenim životom“, prema The Daily Yomiuri. U drugom intervjuu ona je dodala: „Jedi sve vrste hrane bez razlike, mnogo spavaj i ne zaboravi da se osmehuješ.“

Čišćenje klongova

Klongovi, slikoviti saobraćajni kanali u Bangkoku oivičeni ponosnim uzdignutim kućama, doprineli su tome da tajlandski glavni grad bude poznat. Ali, časopis Asiaweek opaža da su „neki od vodenih puteva pretvoreni u kašaste, gnjile kaljuže blata i izmeta“. Većina domova uzduž klongova nije pripojena na kanalizacioni  sistem Bangkoka i do njih ne mogu doći kamioni za odvoz smeća. Rezultat: Svaki dan 140 tona izmeta i smeća završava u tajlandskoj velikoj rijeci Chao Phraya, koja podržava klongove. Neki klongovi, začepljeni otpacima i bez kiseonika u vodi koji podržava život, ispuštaju takav smrad da ga stanovnici uz reku teško podnose. Tako je bila pokrenuta akcija da se očiste klongovi. Asiaweek beleži da se „vojska dobrovoljaca odazvala na tu akciju“.

Krvavi filmovi

„Ako imate utisak da su filmovi danas krvaviji i brutalniji nego ikada pre, i da broj mrtvih raste vrtoglavom brzinom“, zapaža The New York Times, „potpuno ste u pravu“. Savremena tehnologija i nove plastične supstance omogućavaju filmskim producentima da scenama nasilja pridaju šokantni realizam. Neki od najpopularnijih filmova uključuju stotine nasilnih smrti. Kao primer, novine spominju film Umri muški 2 u kom je 260 ljudi nasilno usmrćeno, uključujući jednog čoveka koji je bio proboden kroz očnu duplju u mozak i drugog koji je bio usisan u avionski motor. Prema istom članku, veliki deo tih filmova je „iz vrste akciono-avanturističkih filmova koji preovladavaju na današnjem tržištu“.

Pokolj tuljana

Predloženo tamanjenje 30 500 tuljana na zapadnoj obali Južne Afrike donelo je mnogo više emocionalnih reakcija javnosti nego što se po planu pretpostavljalo. Ipak, neki konzervativci veruju da je desetkovanje tuljana neophodno za morsku okolinu. Prema listu The Star iz Johanesburga, prenatrpanost 1,3 miliona tuljana oko Rta Dobre nade i namibijske obale već ugrožava morsko prebivalište. Kao što kaže konzevrativac Vic Kabalin: „Pre mnogo godina, Seal Island... bio je poznat po krznatim tuljanima Rta Dobre nade i kolonijama jackass pingvina. Sada se mogu videti samo tuljani.“ Razlog za ekološku neravnotežu? The Star tvrdi: „Glavni grabežljivci tuljana na Rtu Dobre nade, veliki morski psi, brojčano su znatno smanjeni lovljenjem pomoću mreža i ribarenjem. I tako ima 1,3 miliona ili više tuljana... a malo onih koji bi kontrolisali njihovu brojnost, osim čoveka.“

Neobičan jezik

Posetite li Gomeru, jedan od sedam Kanarskih ostrva, verovatno ćete čuti zvuk poput kanarinaca sa megafona. Kao što se izveštavalo u listu The Hawke’s Bay Herald-Tribune sa Novog Zelanda, to je silbo, ili jezik zviždukanja koji su ostrvljani vekovima koristili kao drugi jezik. Premda treba pet godina da se nauči i zahteva visoki stepen spretnosti, njega su u velikoj meri koristili ratari radeći po brdovitoj unutrašnjosti ostrva, budući da se on pronosi mnogo dalje nego govorni jezik. „Zviždućući možete reći sve, i ako je vreme dobro, možete se čuti tri kilometra daleko“, kaže jedan korisnik. Pošto svako slovo abecede ima odgovarajući ton zvižduka, mogu se zviždukati čak i savremene reči.

Vazdušne nesreće

Boing, glavni proizvođač letilica, proučavao je učestalost i uzroke vazdušnih nesreća. Prema The Wall Street Journalu, proizvođač je ispitao oko 850 najvećih udesa koji su se dogodili još od 1950. Boing tvrdi da su „greške letačkih posada prouzročile više od 72% nesreća u proteklih deset godina“. Izveštaj je zaključio da, ako broj vazdušnih letova nastavi da se povećava sadašnjim tempom, a ako se broj nesreća ne bude smanjivao bržim tempom, neto učinak do sredine sledeće decenije „bio bi prosečno 20 velikih nesreća godišnje. Kod svih avioprevoznika... nasuprot današnjih 15“.

Smrt u rudnicima

„Za svaku tonu iskopanog zlata pogine jedan rudar“, izveštava The Star iz Johanesburga, Južna Afrika. Prema statistikama Rudarske komore, u Južnoafričkim rudnicima zlata za poslednjih sedam godina bilo je prosečno više od 560 smrtnih slučajeva godišnje. Premda smrtni slučajevi pokazuju blagi pad, gospodin Reinoud Boers, službenik za vezu Rudarske komore, kaže: „Činjenica je da je rudarstvo opasno zanimanje. Premda bi mi više voleli da nema mrtvih, to je realnost rudarskog života širom sveta.“ Polovinu smrtnih slučajeva prouzročile su podzemne eksplozije i obrušavanja. „Rudnici Južne Afrike su“, objašnjava gospodin Boers, „najdublji na svetu [oko četiri kilometra], i zato smo suočeni i sa vrućinom i sa ekstremnim pritiskom stena. Osim toga, kopamo po najčvršćim stenama na svetu“.