Transfuzije i pritisak kolega

Mnogi ljudi danas, uključujući i neke lekare, odbijaju transfuziju krvi. Zbog čega? Ne iz religioznih razloga, kako to čine Jehovini svedoci, već iz medicinskih. Zašto je to tako? Zbog povezanih rizika (kao što su hepatitis, sida i smanjen odbrambeni sistem) koje tuđa krv uvek nosi sa sobom. Ipak, u većini slučajeva gde je preporučena krv, prijatelji i bolničko osoblje skloni su tome da vrše pritisak na pacijenta da prihvati transfuziju. Međutim, često postoji još jedna vrsta pritiska na poslu — pritisak kolega na lekare koji obavljaju lečenje.

The Journal of the American Medical Association u svom izdanju od 25. jula 1990. izveštava: „Činjenice pokazuju da se krvni proizvodi, kao i druga sredstva za lečenje, često koriste neprikladno... Sproveli smo anketu licem u lice sa 122 glavna hirurga, hirurga-ortopeda i anesteziologa u tri bolnice da bi procenili uticaj nekoliko kliničkih i nekliničkih faktora na donošenje odluke o transfuziji krvi. Otkrili smo široko pomanjkanje spoznanja od strane lekara obzirom na rizike transfuzije i indikacije.“

Šta je mišljeno pod ’nekliničkim faktorima‘? Izveštaj delimično odgovara: „Na odluke lekara uticale su njihove kolege kroz profesionalne i socijalne mreže. Uticaj pritiska kolega najjače se osećao kad je nekoliko lekara radilo zajedno... U takvim okolnostima postupci mogu vremenom biti motivisani očekivanjem superiornijeg ili uticajnijeg kolege, željom da se prilagodi normama grupe ili težnjom da se izbegne kritika.“

Članak objašnjava da je „samo 10%, ipak, navelo da su jednom ili više puta mesečno dali potencijalno nepotrebnu transfuziju da bi zadovoljili kolegu... Celih 61% lekara na specijalizaciji ukazalo je da su bar jednom mesečno dali transfuziju krvi koju su smatrali nepotrebnom zato što je stariji lekar to predlagao“. Osim te vrste profesionalnog pritiska kolega, koji drugi faktor može navesti lekara da odredi transfuziju?

„Neki lekari mogu biti skloni tome da odrede način lečenja zato što radije biraju greške zbog primene nego greške zbog neprimene.“ Jedan medicinski stručnjak „primetio je da tradicionalni nalog Primum non nocere (’Najpre ne naudi‘) često može biti zanemaren u korist pravila ’Najpre učini nešto‘. Sklonost takvom delovanju može biti faktor objašnjenja nepotrebne primene transfuzije“.

Da li su pacijenti svesni rizika transfuzije? „U proseku, lekari su naveli da je polovina pacijenata kojima su odredili transfuziju crvenih krvnih zrnaca izrazila zabrinutost zbog rizika transfuzije.“

Zaista, ovo pokazuje da su na području transfuzije obrazovani lekar i obrazovani pacijent u boljem položaju da izbegnu nepotrebne rizike. Poučeni hrišćani imaju još bolju zaštitu — Jehovine zapovesti protiv zloupotrebe krvi (Postanje 9:3, 4; Levitik 17:13-16; Dela 15:19, 20, 28, 29).