Da li mrziš da primiš kritiku?

SEĆAŠ li se kad si poslednji put primio kritiku? To se svima nama povremeno događa iz različitih razloga.

Možda te kritikovao neko ko je hteo da uzdigne sebe. Često kritika dolazi od osoba koje su zainteresovane za naše dobro: muž je spomenuo grešku u tvom kuvanju; žena ti kaže da kravata ne pristaje uz odelo; prijatelj te kritikuje jer ne obraćaš dovoljno pažnje svom zdravlju. Ili je to moguće disciplinska kritika koja dolazi od poslodavca, ili, ako si dete ili omladinac, od roditelja u obliku ukora da se ispravi ono što si rekao ili učinio.

Kako god bilo, da li si prihvatio kritiku? Ili si se ljutio i možda čak dotičnom rekao neka brine o svojim stvarima?

Za mnoge je primanje kritike bolno iskustvo. Neki se razljute, uvrede. Drugi pak gube pouzdanje, zaključujući ’Nisam nizašta‘, i postaju depresivni.

Pripadaš li onima koji mrze kritiku? To nije neobično, mnogi se tako osećaju. Možeš li da naučiš da manje bolno primaš kritiku, bez burne reakcije?  Ovaj članak će istražiti šest načina na koje se kritika može učiniti podnošljivijom. Možda će ti pomoći da ukloniš ili bar ublažiš njenu oštrinu.

1. Prihvati kritiku

Čini li ti se neobičnim to što neki žele da čuju kritiku, da, čak je i traže? Časopis Bits and Pieces primećuje: „Spretne vođe... znaju da u određenoj meri sigurno greše. Iz tog razloga žele da čuju suprotna gledišta — kako bi sprečili ili što brže ispravili već učinjene greške.“

Kao što drugi mogu da pogledaju našu spoljašnost koju mi sami ne primećujemo — možda neurednu kragnu ili pomaknutu kravatu — tako mogu da posmatraju i obeležja naše ličnosti koje mi ne možemo. Zato smatraj njihova zapažanja kao pomoć a ne pretnju. Srdačno prihvati njihovu kritiku kao mogućnost da nešto naučiš. Smatraj to jačajućim iskustvom.

2. Preispitaj svog najžešćeg kritičara

Jesi li prekritičan prema sebi? Razmišljaš li neprestano o svojim nedostacima? Ili, kad ti se ukaže na jednu grešku, dodaješ li je u mislima dugačkom nizu nespomenutih slabosti?

Dr Harold Blumfild (Harold Bloomfield) objašnjava: „Ukoliko sebe često mučimo samokritikom, tada nas kritika drugih naročito pogađa. Čak ako nas neko pohvali, a samo malenkost prigovori, skloni smo tome da napravimo od muve slona i pri tome zaboravimo sve ono što smo dobro uradili.“

Budi razborit kod ocenjivanja samog sebe. Kako možeš da ustanoviš šta je razborito? Zamisli bliskog prijatelja koji prima sličnu kritiku. Kako bi želeo da reaguje? Samosažaljevanjem? Izlivima gneva? Ponosnim odbijanjem dobrog saveta? Sigurno ne. Verovatno bi se nadao da će poslušati kritiku bez uvrede, da će je pošteno odmeriti i koristiti za lično poboljšanje.

Zašto onda ne bi tako postupio i u svom slučaju?

3. Pitaj za pojedinosti

„Ne sviđa mi se tvoj stav!“ Da li bi se radovao takvoj primedbi? Ne, takve primedbe vređaju, zar ne?

Bilo bi najbolje da pitaš ili zamoliš za tačnije objašnjenje. U knjizi Conversationally Speaking, Alen Garner (Alan Garner) objašnjava: „Kritika se često daje uopšte... Pitati za pojedinosti omogućuje dotičnom da tačno ustanovi šta se drugome ne dopada... Potrebno je, naime, poput reportera pitati da otkriješ ko, šta, kada, gde, zbog čega i kako.“

Na primer, na gore navedenu primedbu moglo bi da se odgovori: „Na koji stav si konkretno mislio?“ Ako se dotični još uvek ne izrazi dovoljno jasno, mogli bi pitati: „Zbog čega ti to smeta? Možeš li mi navesti primer kada sam tako postupio/la?“ Ovakvim pitanjima pokazuješ želju da razgovaraš umesto da se braniš, a to može pomoći tebi i dotičnom da se usredsredite na pojedinosti. Pokazaće da li je kritika opravdana ili je samo burna reakcija. A to ti pruža nešto više vremena da promisliš o stvari.

4. Smiri svog kritičara

Ali, šta učiniti ako je osoba koja te kritikuje uzrujana? Dr Dejvid Berns (David Burns) preporučuje: „Bilo da je kritičar u pravu ili nije, najpre traži mogućnost da se složiš s njim ili s njom.“ Kako ti može to koristiti? Možda ćeš tako svog kritičara umiriti i učiniti ga pristupačnijim za razgovor.

Kreneš li naprotiv odmah u odbranu — kad smo neopravdano optuženi svi smo tome skloni — daćeš svom kritičaru još više municije za kritiku. Dr Berns ukazuje: „Ustanovićeš kako se oštrina napada protivnika pojačava!“ Zato je  najbolje da tražiš tačke u kojima se slažete, umesto da ulaziš u sporne.

5. Usredsredi se na sadržaj a ne na način

Jednoj majci su se žalili zbog ponašanja njenog sina u susedstvu. To je usledilo oštrim tonom i suparničkim duhom. Majka je mogla optužbu jednostavno da odbije kao neopravdanu i neiskrenu, i sigurno je došla u kušnju da to učini.

Uvidela je, međutim, da u kritici ima istine i rekla svom sinu: „Ljudi koji ukazuju na naše greške nisu uvek naši miljenici, iako je to u našu korist. Smatrajmo to prilikom da se poboljšamo.“

Da li te je neko oštro izgrdio? Možda je bezosećajnost, da, čak ljubomora problem te osobe. Možda bi mu u neko prikladno vreme mogao pomoći ti ili neko drugi. Ipak, nemoj jednostavno da odbiješ njegova zapažanja samo zato što se grubo izrazio. Koncentriši se na sadržaj kritike. Da li je to istina? Ako jeste, tada ne propusti tu priliku za poboljšanje.

6. Ublaži oštrinu

Možda će te iznenaditi, ali donekle i sam možeš da utičeš na učestalost i oštrinu primljene kritike. To se naročito odnosi na kritiku ispravljanja od osoba na položajima. Kako to?

U davna vremena crni kim je bio omiljena biljka u Palestini. Ali, nasuprot drugim poljskim plodovima, crni kim nije bio vršen teškim točkovima ili valjcima, nego palicom ili štapom. Zašto to posebno, blaže obrađivanje? Jer njegovo sitno, osetljivo seme nije iziskivalo jako mlaćenje, jer bi se time čak oštetilo.

U biblijskoj knjizi Isaije, crnim kimom su predočeni različiti stepeni ukoravanja. Ako osoba reaguje na blaže oblike ispravljanja, nije potrebno zbog iste greške da oštrije postupaš s njom (Isaija 28:26, 27).

Dakle, možeš izbeći oštru kritiku time da na blažu smesta reaguješ. Na primer, da li si svestan da često kasniš na posao? Ispravi ovu naviku sada, pre nego što te poslodavac opomene zbog toga. Da li ti je već nešto u vezi toga rekao? Onda reaguj smesta, bez odlaganja, tako da budeš tačan, pre nego što bude prisiljen da preduzme oštrije mere.

Ti možeš izaći nakraj

Kritika može zaboleti. Možda želiš da te drugi ostave na miru, da prestanu da te osuđuju i ’pomažu sugestijama‘.

Ipak, ni tvoje želje ni tvoj otpor neće sprečiti kritiku. Biti kritičan je danas deo ljudske prirode. Osim toga, ne možeš da utičeš na to koliko će drugi taktično da postupe pri davanju saveta koje nisi tražio.

Umesto da se ljutiš, radije izvlači iz toga koristi i kontroliši ono što možeš: svoju reakciju. Primeni neke navedene preporuke da savladaš ili ublažiš kritiku. Bićeš srećan što si tako postupio.

Davati kritiku

Ako je neko osetljiv na kritiku, verovatno će i sam teško davati kritiku. Zato sledi nekoliko smernica kojih bi trebalo da se setiš kad daješ kritiku:

Upotrebi malo reči. Ako ne uspevamo da oslovimo drugoga a da ne povredimo njegove osećaje, to je često zbog prekomerne bujice reči koje našu izjavu čine nejasnom.

Izbegavaj sitničavo da prigovaraš svakoj maloj grešci koju primetiš na osobi. To ih razdražuje i oni će konačno odbijati tvoja gledišta kao nevažna. Mogu čak početi da te izbegavaju. Svi smo nesavršeni i imamo nedostataka. Oni ne mogu istovremeno raditi na svim tim nedostacima. Ako si primetio beznačajne nedostatke, tada ih previdi, kao što Biblija napominje: „Ljubav pokriva mnoštvo greha“ (1. Petrova 4:8, NW).