Duvan i moral

„B.A.T. [British American Tobacco] Uganda 1984 Ltd. ne veruje da je pušenje cigareta štetno po zdravlje.“ Ova izjava, data u jednom pismu Ministarstvu zdravlja u Entebeu (Uganda), izazvala je u Britaniji senzaciju u obliku optužbi zbog sumnjivog poslovnog morala i dvojakih merila. Zašto?

Vladina zdravstvena upozorenja moraju da se pojave na kutijama cigareta u zapadnim zemljama gde broj pušača sada opada za 1 posto godišnje. U zemljama u razvoju, međutim, takvi zakonski zahtevi obično ne postoje, a tamo gde postoje ostaju neprimetni ako pušači kupuju cigarete pojedinačno umesto u kutijama. U tim zemljama je prodaja u porastu za 2 posto godišnje. Ali, to je samo deo problema. Duvan s visokim sadržajem katrana „koji je suviše opasan da ga [u evropskim zemljama] puše oni sami“, izvozi se iz Evrope u Afriku i druge zemlje u razvoju, tvrdi dr Roberto Masironi (Roberto Masironi), direktor programa Duvan ili zdravlje WHO (Svetske zdravstvene organizacije).

Agresivna trgovina unapređuje takođe nove, jače i jeftinije marke. U Zimbabveu, gde je polovina stanovništva mlađa od 16 godina i gde ne postoji starosno ograničenje za kupovanje duvana, vlada zabrinutost da će deca postati zavisna od pušenja. Dr Timoti Stemps (Timothy Stamps), ministar zdravlja u Zimbabveu, je izrazio takođe zabrinutost zbog „prepredene poruke upravljene mladim ženama“ kojom treba da postanu zavisne od nikotina, koji se smatra „najbrže delujućom drogom zapadnog sveta“. Obraćajući se jednoj konferenciji WHO, vodeći britanski zdravstveni službenik je rekao: „Ne razumem kako neko može biti u stanju da nastavi da unapređuje tu smrtonosnu naviku.“

Zašto kampanja koja treba povećati prodaju ne popušta uprkos takvom pritisku? Postoje dva osnovna razloga. Kao prvo, u evropskoj industriji duvana bilo bi izgubljeno hiljade radnih mesta. Kao drugo, u pitanju su ekonomije zemalja u kojima se prodaje duvan. Kenija, na primer, dobija 5 posto svog ukupnog državnog budžeta od trošarine i poreza na promet od prodaje duvana. Porastu prodaje duvana doprinose takođe finansijske podrške preduzeća duvana sportskim priredbama.

U međuvremenu se zdravstveni problemi zapadnog sveta šire i u afričkim zemljama. Dok nastavljaju da se bore protiv malarije i mnoštva endemskih bolesti, moraju svoja ograničena novčana sredstva razvlačiti kako bi obuhvatili i pušenjem uzrokovane bolesti.

Azija je daljnje tržište prema kom se okreću trgovačka udruženja duvana. Pretpostavlja se da će se tamo prodaja duvana povećati za najmanje 18 posto u sledećih deset godina. Očekuje se da će se konačno i Kina otvoriti zapadnoj industriji duvana. Već se zna da Kinezi puše 30 posto svih cigareta. Britanski stručnjak za rak, profesor Ričard Pitou (Richard Peto), predviđa da će od dece koja danas žive u Kini 50 miliona konačno umreti od bolesti koje imaju veze s duvanom, izveštavaju londonske novine The Sunday Times.

Jedna je od karakterističnih oznaka Jehovinih svedoka — ima ih više od četiri miliona širom sveta — da ne koriste duvan. Ali, mnogi od njih su ranije bili teški pušači. Prestali su kad su shvatili da je pušenje nespojivo s hrišćanskom verom (Matej 22:39; 2. Korinćanima 7:1). Ako zaista želiš da se oslobodiš zavisnosti od duvana, zamoli nekog od njih za pomoć i savet. On ili ona će ti rado pomoći.