Kad kanarinci umiru

KANARINCI su osetljiviji od ljudi na otrovne plinove. Zato su u stara vremena rudari uzimali sa sobom u jamu kanarinca u kavezu, kako bi ustanovili količinu opasnih plinova. Smrt kanarinca rudarima bi značila uzbunu da se sklone na sigurno mesto, dok se jama dovoljno ne provetri. Imajući ovo u mislima, možemo bolje razumeti izjavu uglednog naučnika iz Kanade dr Dejvida Suzukija (David Suzuki).

Zabrinut zbog, čini se, neposrednog kraja naše planete Zemlje, upotrebio je sledeće poređenje: „Kad je rudar uzeo sa sobom u jamu kanarinca i ako se kanarinac srušio, rudar nije rekao: ’Oh, ptica je uginula, ali ja nisam ptica.‘ Kanarinac se srušio jer je udisao isti vazduh kao on.“

Zatim je dodao: „Kada vidite da u Sen Lorensovom zalivu uginu 22 bela kita, a toliko su zatrovani hemikalijama da im se može prići samo s maskom i rukavicama, i ako nam se govori da će šume šećernog javora u Kvebeku izumreti za deset godina i da je u severnom moru iz nepoznatog razloga uginulo 10 000 tuljana, tada su to sasvim sigurno... kanarinci, i ako mislimo da ne živimo u istoj okolini kao ovi organizmi, tada smo ludi.“

Dr Suzuki se žali da političari ovim „kanarincima“ obraćaju malu ili uopšte nikakvu pažnju i ne uviđaju ozbiljnost situacije, sve dok deca ne budu masovno umirala. On kaže: „Znači li to da naša deca moraju postati naši kanarinci?“

Pravi hrišćani su doduše zabrinuti ali ne očajavaju. Jehova, Stvoritelj Zemlje, „koji je nije stvorio uzalud, koji ju je oblikovao da bude nastanjena“, neće kratkovidnim pohlepnim ljudima dozvoliti u nedogled da pustoše našu okolinu. U svojoj Reči Bibliji on obećava da će ’uništiti one koji zemlju uništavaju‘ (Isaija 45:18; Otkrivenje 11:18, NW).