Mladi pitaju...

Kako mogu živeti u religiozno razdeljenom domu?

„Teško je bilo odrastati. Tata je prezirao našu veru. Stalno je vladala napetost u kući“ (Teri).

ŽIVIŠ li u religiozno razdeljenom domu? Ako je tako, onda znaš kako to nezgodno i teško može biti. Mama i tata tolerišu možda vrlo dobro veru jedan drugoga, ali kao što je napomenuo S. Sendmel u svojoj knjizi When a Jew and Christian Marry: „Proteže li se tolerancija prema veri bračnog druga do te mere da dopusti odgajanje dece u toj veri? Iskreni odgovor u mnogim slučajevima glasi ne.“

Razmisli, na primer, šta bi moglo da se dogodi ako je jedan od tvojih roditelja Svedok Jehove. Taj roditelj se oseća dužnim da te odgaja „stegom i Jehovinim usmeravanjem mišljenja“ a možda ima prilično čvrsta gledišta o sastancima, moralu, učestvovanju u školskom sportu, korišćenju slobodnog vremena i o životnim ciljevima (Efešanima 6:4, NW). Međutim, tvoj roditelj koji nije Svedok ima možda popustljivije gledište o tim stvarima.

Majka možda u nedelju posle podne želi da ideš s njom na hrišćanski sastanak. Otac možda želi da ostaneš s njim kući, i da gledate fudbalsku utakmicu na televiziji. „Ponekad mi je bilo žao tate“, seća se Doug. „Bio je prodavač, zato ga u toku nedelje nismo videli, a onda ga je u toku vikenda porodica napustila da bi posetila svoje sastanke. Katkad sam preskočio sastanak i ostao s njim kući.“

Isus je predvideo da će biti takvih situacija. Rekao je: „Došao sam da rastavim sina od njegova oca, kćerku od njezine majke i snahu od njezine svekrve. Čovjeku će biti neprijatelji njegovi ukućani“ (Matej 10:35, 36, St). To ne znači da je Isus namerno rastavljao porodice, ali znao je da će se pojaviti problemi kad neki članovi porodice prihvate pravo obožavanje a drugi ne. Pitanje glasi: Šta bi trebalo učiniti ako se nalaziš u takvoj situaciji?

Izbegavati zamke

Kao prvo, shvati da tvoj cilj nije samo da ugodiš jednom od svojih roditelja, već samom Bogu! On je taj koji zahteva obožavanje „u duhu i istini“ (Jovan 4:24). Ali, da bi se to moglo činiti u religiozno razdeljenom domu, moraju se izbegavati neke zamke.

 Kompromisi — Jedan mladić čiji su roditelji rastavljeni rekao je o posetama svom ocu koji nije u veri: „Pokušava da me navede da učinim nešto protiv istine i Boga.“ Čini to vršeći na svog sina pritisak da učestvuje u proslavama nehrišćanskih praznika. „Osećam se jako neugodno“, priznaje mladić. Ali, Isus nas upozorava: „Ko ima veću naklonost prema ocu ili majci nego prema meni, nije mene dostojan“ (Matej 10:37 NW). Zato, zastupaj čvrsto to što veruješ! Ako taktičnim obrazloženjem ne možeš da se oslobodiš učestvovanja u neprihvatljivoj delatnosti, objasni svom roditelju prijazno ali odlučno da odbijaš kompromise. Kad roditelj vidi tvoju nepokolebljivu odlučnost, možda će postepeno popuštati pritisak.

Međutim, potrebna je uravnoteženost. U Filipljanima 4:5 stoji: „Neka vaša razboritost bude poznata svim ljudima“ (NW). Razboritost uključuje prilagodljivost i okretnost. Možda možeš da urediš stvari tako da provedeš više vremena s roditeljem koji nije u veri ako se on ili ona oseća zanemarenim. Misli i na to da imaš obaveze prema oba roditelja (Efescima 6:1).

’Ujednačavanje‘ — Zbog pogrešno upućenog osećaja za pravednost, možda želiš da držiš maminu stranu u religioznim stvarima samo zato što je tvoj brat zauzeo tatinu stranu — ili obratno. Ali, da li je to razuman temelj za odabiranje načina na koji da obožavaš Boga? Šta ako su mamina religiozna shvatanja neispravna, nebiblijska? „Kupuj istinu i ne prodaj je“, savetuju Poslovice 23:23.

Sleđenje vođe — Možda imaš sa starijim bratom ili sestrom bliži odnos nego s jednim od roditelja. Zato si možda sklon tome da slediš bilo koji verski put za koji se dotični odluči. „To sam osetio, jer dolazim iz velike porodice“, kaže Roberto. Zato je duhovno nazadovao kad je njegov stariji brat napustio istinu i otišao od kuće. „Bilo je to jako obeshrabrujuće“, priznaje on. Svejedno koliko se bliskim osećaš prema svom bratu ili sestri, zar ne bi bilo krajnje nerazumno da dopustiš da te dotični odvrati od služenja Bogu?

’Podeli pa vladaj‘ — „Kad sam imao oko 19 godina otac je počeo da me bodri da izlazim s devojkama“, seća se Doug. „Majka, koja je bila krštena hrišćanka, bila je strogo protiv toga. Odjednom sam primetio da sam zauzeo tatinu stranu, iako sam duboko u sebi znao da je majka u pravu.“ Tamo gde roditelji imaju različita moralna merila, postoje mnoge prilike da izigraš jednog roditelja protiv drugog. Može biti vrlo primamljivo zauzeti stranu popustljivijeg roditelja.

Međutim, izigravanje jednog roditelja protiv drugog neće prouzročiti mnogo više nego samo još veću napetost u porodici. A pred Bogom će te teško opravdati to da si dobio dozvolu da činiš nešto za šta znaš da je nerazumno ili neispravno. „Jer koji zna dobro činiti i ne čini, greh mu je“ (Jakov 4:17). Umesto da utičeš na roditelja koji ti daje veću slobodu, zašto ne bi pokušao da se obazireš na onog roditelja koji te upućuje na ’put života‘? (Poslovice 6:23).

Načini vlastiti verski izbor

Ipak, neki mladi su stvarno zbunjeni u vezi toga kog bi roditelja trebalo da slede. Kako možeš da se odlučiš? Biblija izveštava o mladiću Timoteju koji je odrastao u religiozno razdeljenom domu. Opisan je kao „sin neke žene Jevrejke koja verovaše, a oca Grka“ (Dela 16:1). Povremeno se Timotej kod svojih roditelja morao osećati kao između dve vatre. Ali, konačno je prihvatio veru svoje majke i postao saputnik apostola Pavla (Dela 16:2, 3). Da li je to učinio zato što je svoju majku više voleo nego svog oca? Nikako ne.

Apostol Pavle je pisao Timoteju: „Ti ustraj u onome što si naučio i što ti je povereno, znajući od koga si se naučio. Od  detinjstva svoga znaš Sveta Pisma koja te mogu umudriti na spasenje po veri koja je u Isusu Hristu“ (2. Timoteju 3:14, 15). Iz toga možemo zaključiti da je Timotej načinio izbor na temelju ozbiljnog proučavanja Božje reči! Bio je uveravan, osvedočio se da bi verovao.

Umesto da izabereš na temelju naklonosti ili osećaja, ispitaj verska uverenja svojih roditelja u svetlu ’svetih Pisama‘. a Konačno ti si, a ne tvoja majka ili otac, odgovoran da radiš na svom spasenju! (Filipljanima 2:12).

Pridobiti roditelja koji nije u veri

Kako bi trebalo da gledaš na roditelja koji nije u veri nakon što si u srcu odlučio da prihvatiš pravu veru? Apostol Pavle je hrabrio hrišćane da pokušaju da pridobiju bračnog druga koji nije u veri: „Misli na to: kao žena možeš biti spasenje svom mužu; kao muž možeš biti spasenje svojoj ženi“ (1. Korinćanima 7:12-16, The New English Bible). Zar se to načelo ne može primeniti i na decu onih koji ne veruju?

Tvoje pristojno vladanje i duboko poštovanje svog roditelja mogu mnogo doprineti tome da neko stekne povoljan utisak o pravom hrišćanstvu. (Uporedi 1. Petrova 3:1, 2.) Osim toga, zapamti to da zauzimanje stava za istinu ne znači da si na neki način protiv roditelja koji nije u veri. Naprotiv, kad ostaneš prijazan, poslušan i spreman na saradnju, možeš ga uveriti da ga još uvek voliš.

Ima „vreme kad se ćuti i vreme kad se govori“ (Propovednik 3:7). Ukoliko ti se pruži prilika da govoriš s roditeljem o svojoj veri, onda to svakako učini! „Ne odreci dobra onom koji na njih pravo ima“, opominju nas Poslovice 3:27. Ali, budi prijazan, taktičan. Pazi da ne govoriš s roditeljem oholo, jer možda bolje poznaješ Bibliju. Ko zna, možda će tvoj trud uroditi plodom. „Tata je godinama bio silni protivnik“, seća se Džej. „Izgledalo je da se nikad neće promeniti, ali konačno smo mogli da ga pridobijemo.“ Kad je Džejov otac pre nekoliko godina umro, služio je kao hrišćanski starešina.

Ukoliko se ne primećuje odaziv, seti se Davidovih reči u Psalmu 27:10: „Jer me i otac i mati moja ostaviše, ali će me Gospod prihvatiti!“ Osim toga, imaš potporu vernih prijatelja u hrišćanskoj skupštini koji ti mogu biti ’od brata verniji‘ (Poslovice 18:24). Uz njihovu pomoć i uz pomoć roditelja u veri, možeš čvrsto da zastupaš istinu.

[Fusnota]

[Slika na 17. strani]

Izigravanjem roditelja možeš ostvariti svoju volju, ali dugoročno se povećavaju porodične napetosti