Ko je kriv?

„OPIJANJE se odobrava“ i to od mnogih u društvu, kaže Džim Vandervud (Jim Vanderwood), član saveta Mohawk Valley Council on Alcoholism (Savet za alkoholičare) u državi Njujork. Nažalost, samo malo njih priznaje da je pijenje, čak prekomerno, deo društva u kom žive.

Već godinama većina društava toleriše redovno, čak i prekomerno pijenje. To je ohrabrilo mnoge da oponašaju taj slobodni stav. Džim Vandervud objašnjava: „Pogledajmo filmove. Stalno smo hvalili ljude koji su mogli pijenjem da svale nekoga pod sto, da izađu napolje i budu slavni kauboji. Smatralo se to vrstom jačanja samopoštovanja. Kako možeš da se boriš protiv toga?“

Dakle, iako glavna krivica leži na alkoholiziranim vozačima koji ugrožavaju život drugih, deo krivice snosi i previše tolerantno, popustljivo društvo sa svojim neuravnoteženim stavom prema alkoholu.

„Pijenje ne samo da se odobrava nego se i snažno unapređuje“, navodi Džim Tomson (Jim Thompson), službenik za suzbijanje kriminala. Za časopis Probudite se! rekao je: „Mnoge sportske priredbe su usklađene s alkoholnom industrijom, na primer s pivarama.“ Primetio je da su kod mnogih sportskih priredbi „najbolje reklame na televiziji reklame piva, kod kojih zvezde društva zastupaju svoje omiljeno pivo“.

Jedan savezni seminar održan pod vođstvom C. Evereta Kupa (C. Everett Koop), bivšeg načelnika američke hirurške službe, bio je bojkotovan od Nacionalnog udruženja TV kompanija i Nacionalnog udruženja reklamnih kompanija. Zašto? Zato što se govorilo o vožnji u pripitom stanju i o pitanju krivice. Dr Patricia Voler (Patricia Waller), koja je predsedavala odboru prosvetnog seminara, izjavila je: „Činjenica je da smo mi [društvo] stvorili taj problem, a ljudi su dovoljno nerazumni da podlegnu pritisku koji na njih vršimo otkad su dovoljno stari da zapaze nešto na televiziji. ’Ali‘, [društvo kaže] ’mi nismo odgovorni. To nije naš problem.‘“

Danas mladi prekršilac — sutra alkoholičar

Pijenje se veliča kroz različita sredstva kao što su televizija, bioskop i reklame. To ostavlja mladom, prijemljivom umu poruku: „Ti možeš da piješ i dalje srećno da živiš.“

„Dete na televiziji gleda prosečno 75 000 puta kako neko pije alkohol pre nego što mu je zakonski dozvoljeno da pije alkohol“, kaže dr T. Radecki (T. Radecki) iz Udruženja protiv nasilja na televiziji u Sjedinjenim Državama. Engleski istraživač Anders Hensen (Anders Hansen) je istraživao engleske televizijske emisije u najgledanije vreme i ustanovio je da se u 71 posto svih filmova pio alkohol. Prosečno se prikazuju 3,4 scene na sat u kojima se pije, ali „samo vrlo malo scena u kojima se troši alkohol i jasno ukazuje na tipične posledice“, kao na primer automobilske nesreće i ubistva, žalio se Hensen.

Pisac Kolman MekKarti (Colman McCarthy), koji piše za novine The Washington Post, izrazio je to na sledeći  način: „Iza zadovoljstva s kojim... bivši sportisti u reklamama ističu alkohol stoje propagandne kampanje koje su usmerene na decu i žele đacima i studentima da nametnu mišljenje da je korišćenje alkohola, i to u velikim količinama, odlučujuće da budu priznati. Neka vam momci dokažu da ’odlično prija i da ne deblja‘, ako ne popijete čašu niste ’u trendu‘.“

U Sovjetskom Savezu je alkohol i vožnja veliki nacionalni problem. Neki odgovorni sumnjaju da će se navike pijenja tamo ikada promeniti. „To je u našim ruskim korenima“, rekao je jedan čovek. Iako je to možda tako, mnogi pijenje smatraju vrstom opuštanja. Tako mladi i prijemljivi ljudi odrastaju u sredini u kojoj se veliča pijenje.

Dž. Vandervud se izjasnio da Sjedinjene Države imaju „kulturu mladih pijanaca. Alkohol se poistovećuje s malim bejzbolom, kuglanjem, superboulom i vremenom kad su u barovima snižene cene pića. Opuštanje znači alkohol, alkohol znači opuštanje“. On primećuje: „Ova faza se može prerasti ukoliko neko nije razvio psihološku, sociološku ili telesnu zavisnost.“ Ali zatim upozorava: „Jedno nam je iz istraživanja poznato, i dobro je potvrđeno, da omladinac koji s 14, 15 ili 16 godina počinje mnogo da pije može u roku od godinu dana da postane zavisan. Ako počinje s 20 godina, postane zavisan za nekoliko godina.“

Da li iznenađuje što su glavni uzrok smrti kod mladih između 16 i 24 godina u Sjedinjenim Državama saobraćajne nesreće prouzrokovane alkoholom? Bez sumnje to je glavni uzrok smrti i u mnogim drugim zemljama. Dr Voler dolazi zato do zaključka da savesni roditelji, koji poučavaju svoju decu u kućnoj atmosferi umerenosti, bivaju suočeni sa slobodnim društvom koje sledi suprotni pravac.

Tako može omladinac koji danas pije sutra da postane hronični alkoholičar. I često se teško može rehabilitovati, što u saobraćajnoj sigurnosti predstavlja ogromnu opasnost. Jedan ponovni prekršilac star 34 godine, nakon što je pohađao protivalkoholni program pod upravom države, otišao je na pijanku i vozio se svojim kamionetom pogrešnom stranom glavnog puta u Kentakiju. Naleteo  je na autobus pun tinejdžera i poslao 27 ljudi — 24 omladinca i troje odraslih — u plamenu smrt. Zaista, ustanovljeno je da su više od četvrtine kažnjenih pripitih vozača bili pređašnji prekršioci.

Alkohol — zakonom dozvoljena droga

Mnogi nadležni organi upozoravaju javnost da je alkohol dozvoljena (legalna) droga. Upoređuju alkohol s drugim opojnim drogama.

Na posebnom sastanku u Beloj kući, američki predsednik Buš je izjavio da alkohol i vožnja „isto tako osakaćuje kao i krek. Besciljno je kao i nasilje bandi. A ubija više dece nego oboje zajedno“. Takođe je naglasio da „moramo našu decu naučiti da je alkohol droga“.

Ako do sada alkohol niste smatrali drogom, onda niste jedini. „Mnogi ljudi to ne dovode u vezu“, kaže C. Graciano (C. Graziano), koji je odgovoran za bezbednost saobraćaja, dodajući: „Advokati, lekari, sudije — alkohol može da deluje na svakog... Lako je dostupan. Tako se lako može dobiti!“ Pošto je u većini zemalja dozvoljen, može da se kupi u raznim trgovinama. Često skoro bez ograničenja.

Industrijski gledano, alkohol je životna namirnica zbog sadržaja kalorija. Ali, mora se svrstati i u droge zato što deluje na centralni nervni sistem. U velikim količinama ima narkotičko dejstvo na telo kao barbiturat. Zbog svoje „naravi menjanja raspoloženja, smanjuje stres“, kaže Džim Vandervud. „Opušta ukočenost i menja sposobnost razmišljanja. Mislite da možete nešto da obavite što u stvarnosti ne možete.“ To je upravo problem kod alkohola i vožnje. On dolazi do zaključka: „Oslabljena ličnost donosi oslabljene odluke o oslabljenim izvršnim sposobnostima.“

Neki koji su u teškim okolnostima — rastava, gubitak posla, porodični problemi — počeli su da piju kako bi izašli nakraj s pritiskom i stresom. U tom stanju se ponašaju „nerazumno i neodgovorno, što uključuje i vožnju u pripitom stanju“, kaže se u časopisu Journal of Studies on Alcohol.

Ipak, neko ne treba biti pijan da bi bio nesposoban za rad. Samo dva ili tri pića mogu da oslabe sposobnost prosuđivanja vozača i da ga učine pretnjom za sebe i za druge.

Zaista je tragična ova zaraza u društvu, koje se otrovalo smrtonosnom kombinacijom trgovačke pohlepe i slobodnim stavom prema dozvoljenoj, ali možda i jako opasnoj supstanci. Kakva uteha ostaje onima koji su u žalosti zbog takve tragedije? Kakva je stvarna nada za pronalaženje leka?

[Istaknuti tekst na 10. strani]

Omladinci koji puno piju mogu u roku od godinu dana da postanu zavisni

[Istaknuti tekst na 10. strani]

Neko ne mora biti pijan da bi bio nesposoban da vozi

[Slika na 9. strani]

Pijenje se veliča kroz različita sredstva, kao što je televizija