Mikrofilm — „tajna“ je otkrivena

NA ŠTA pomislite kad čujete reč „mikrofilm“? Na tajnu i intrigu? Na specijalne špijune i tajne agente? Ipak, mikrofilm nije tajanstveniji od jednostavnog snimka fotoaparatom na 35-milimetarskom filmu. Ali, on na različite načine može da utiče na vaš život.

Verovatno reč „mikro“ zbunjuje kod izraza „mikrofilm“. Zapravo nije film mali, nego snimci na njemu. Kako to? Pa, postoje tri glavne razlike između mikrofilma i običnog snimka fotoaparatom. Prvo, snimak fotoaparatom verovatno prikazuje ljude ili prirodu. Suprotno tome, mikrofilm je sakupljač štampanih informacija za svoje posmatrače. Kao drugo, vrsta filma koji koristite u fotoaparatu je drugačija od vrste filma koja se koristi za mikrofilm. Zašto? Jer na mikrofilmu moraju biti vidljivi vrlo sitni detalji, kao npr. slova na štampanoj strani. I kao treće, od snimaka fotoaparatom obično se pravi otisak na fotografskom papiru, dok se otisci mikrofilma obično prave na filmu.

Kako utiče na nas

Da li ste nedavno tražili nešto u biblioteci? Mnoge biblioteke čuvaju na  mikrofilmu već rasprodate ili istorijske zapise, kao i one knjige i časopise koje nemaju na zalihi. Na primer, ako neki istraživač Biblije želi da pregleda vrlo stari religiozni materijal, može ga pronaći na mikrofilmu. Mikrofilm se takođe upotrebljava u nauci, obrazovanju, proizvodnji, osiguravajućim zavodima, kao i državnoj i mesnoj upravi.

Da li je neko zanatlija? Mikrosnimci vlastitih beležaka mogu da posluže kao zaštita od neovlašćenog ispitivanja ili menjanja, dok istovremeno pojednostavljuje pristup i čuvanje. Na mikrofilmu sačuvani računi i priznanice jamče sigurnost i lak pristup; osim toga, pisanje se smanjuje na minimum. Ako je kartoteka kupaca na mikrofilmu, može to poboljšati uslugu i odnos s kupcima.

Da li su vam potrebni tehnički nacrti? Ukoliko se ovakvi nacrti snime na mikrofilm, uštedeće novac, jer ne samo da se skupoceni original sačuva, već se smanjuju i troškovi reprodukcije i distribucije, kao i vreme koje visoko plaćeni službenici provode neproduktivno. Pomoću mikrofilma moguća je trajna racionalizacija konstrukcijskih ureda. Time su takođe pri ruci sva uputstva za rad i propisi za održavanje. To se odnosi i na platne spiskove i dokazni materijal o porezu.

Pa, na šta sad pomislite kad čujete reč „mikrofilm“? Da li vam je nešto od njegove tajne otkriveno? Nesumnjivo, saznali ste da mikrofilm ima široku upotrebu, a mogao bi pre ili kasnije da utiče i na vaš život.

[Okvir/Slika na 28. strani]

Mikrofiš

Jedan od najčešće uporebljavanih oblika mikrofilma je mikrofiš. Jedan mikrofiš, veličine karte za igranje, može primiti sto otkucanih stranica informacija. (Standardni mikrofiš obično je 105 sa 148,75 milimetara, a mikroslike su obično poređane u 14 stubaca po 7 redova s ukupno 98 stranica po fišu.) Prednosti mikrofiša u poređenju s namotanom filmskom trakom su u tome što je moguće na jednoj filmskoj kartici imati kompletnu informaciju, koju je lako sačuvati, prepoznati i čitati.

[Slika]

Uzorak na slici, u originalnoj veličini, sadrži svih 773 746 reči jednog izdanja „King James“ Biblije

[Okvir na 29. strani]

Revolucija mikrofilma

Iako većina ljudi smatra mikrofilm dostignućem 20. veka, njegovi počeci sežu u kasne 1 800-te. Tokom francusko–pruskog rata 1870/71, upotrebio je Rene Pridan Dagron (Rene Prudent Dagron) preteču mikrofilma da preko golubova pismonoša pošalje poruke iz Pariza za Bordo, Francuska. Za ovaj rani mikrofilm, nazvan „pellicle“ (opna, tanka prevlaka), poruka je bila snimljena pomoću emulzije koja se nanosila na staklenu pločicu. Nakon što se osušila, skinula se s pločice i savila u mali smotak, koji se zatim po golubu pismonoši slao na put.

Iako je prva sprava za čitanje prvog mikrofilma postojala već 1928, prava revolucija mikrofilma nastupila je 1957. uvođenjem automatske sprave za čitanje i otisak. Ova sprava omogućuje ne samo pregled onoga što je na filmu, nego i povećani otisak na papiru. Još jedan značajniji korak mikrofilmske revolucije bio je 1958, uvođenjem COM-a (Computer Output Microfilming). Pri tome se podaci prenose s kompjutera direktno na mikrofilm bez posrednih fotografskih postupaka.

Pored COM postoje još dva područja gde se koristi mikrofilm. Kao prvo i najstarije je snimanje izvornih dokumenata. Tu se radi o presnimavanju važnih originalnih dokumenata, kao što su geografske karte, nacrti, računi, bankovni čekovi, izvodi iz matičnih knjiga rođenih i drugi skupoceni dokumenti. Drugo područje je mikropubliciranje, pri čemu se vrši distribucija novih informacija u obliku mikrofilma. Primer za to su priručnici za održavanja aviona komercijalnih avionskih kompanija.

S ovim promenama, mikrofilm nije više samo sredstvo za uštedu prostora, nego ima mnoge prednosti: štedi novac, pruža savršeno uskladištenje, brži i jednostavniji pristup informacijama, sprečava krađe, oštećenja i promene.