Šta kaže Biblija

„Zašto je Bog uzeo moje dete?“

SMRT deteta razorno deluje na sve roditelje. To je teško iskušenje koje same reči ne mogu da izbrišu. Ali, ako ste pretrpeli takav gubitak i ako se pitate zašto je Bog uzeo vaše dete, tada vas muči pogrešno shvatanje koje može samo da poveća vaše patnje. Treba da znate istinu: Bog nije uzeo vaše dete.

Ipak, mnogi veruju upravo suprotno. Jedna žena, na primer, gleda neutešno, ukočenog pogleda u otvoreni mrtvački kovčeg u kom leži njen sedamnaestogodišnji sin. Kosa mu je opadala usled lečenja koje nije uspelo da otkloni njegov rak. Okreće se jednom posetiocu i kaže dršćućim glasom: „Bog je želeo da ima Tomija kod sebe na nebu.“ Kao rimokatolkinja, to je naučila godinama pohađajući crkvu. I protestanti su dugo okrivljavali Boga za smrt dece. Poznati protestantski reformator Džon Kalvin jadikovao je posle smrti svog dve nedelje starog sina: „Gospod je smrću našeg malog sina zadao zaista bolnu ranu.“

Prema staroj jevrejskoj priči, umrli su blizanci jednog rabina dok je on bio odsutan. Kad se vratio i pitao za svoje sinove, njegova žena je rekla: „Da ti je neko pozajmio dva skupocena dragulja i rekao ti da im se možeš radovati sve dok su pod tvojim nadzorom, da li bi se mogao prepirati kad pozajmljivač traži da ih vratiš?“ „Sigurno ne!“ odgovorio je. Tada mu je pokazala njegova dva mrtva sina i jednostavno rekla: „Bog je svoje dragulje tražio natrag.“

Ni utešno ni biblijski

Da li je Stvoritelj zaista tako okrutan da bi hirovito naneo smrt deci znajući da to roditeljima slama srce? Ne, to ne čini Bog Biblije; prema 1. Jovanovoj 4:8, ’Bog je ljubav‘. Zapazite da se ne kaže da Bog ima ljubav ili da je pun ljubavi već da je ljubav. Božja je ljubav tako jaka, tako čista, tako savršena, tako potpuno prožima njegovu ličnost i delovanje, da se o njemu s pravom može govoriti kao o utelovljenoj ljubavi. To nije Bog koji ubija decu ’jer traži svoje dragulje natrag‘.

Naprotiv, Bog voli decu jako i nesebično. Isus Hrist, koji  je svakom reči i postupkom odražavao ličnost svog nebeskog Oca, bio je srdačno, lično zainteresovan za decu. Jednom je zagrlio malo dete i poučio svoje učenike da moraju biti bezazleni i ponizni kao deca (Matej 18:1-4; Marko 9:36). Vekovima ranije, poučavao je Jehova svoj narod da smatraju decu dragocenom i da ih zato odgajaju, poučavaju i brinu za njih (Deuteronom 6:6, 7; Psalam 127:3-5). On želi da porodice budu sjedinjene u životu a ne razdvojene smrću.

„Zašto je onda moje dete umrlo?“

Mnogi smatraju da Bog, budući da je svemoćan, mora iza kulisa da kontroliše sve što se događa na svetu, uključujući i smrt dece. Ali to ne mora biti. Kad je Jov u jednoj jedinoj nevolji izgubio svih desetoro dece, mislio je da mu je Jehova naneo tu strašnu nesreću. On nije znao ono što nam Biblija otkriva, naime da je nadljudski Božji neprijatelj koji se zove Satana u tom slučaju bio iza kulisa, i da je patnjama pokušao da odvrati Jova od vere u svog Stvoritelja (Job 1:6-12).

Slično tome, većina ljudi ni danas ne sluti u kojoj meri Satana deluje na svet. Biblija pokazuje da je Satana, a ne Jehova, vladar ovog pokvarenog sistema stvari. U 1. Jovanovoj 5:19 stoji da je „sav svijet u vlasti Zloga“ (St). Jehova nije odgovoran za sve te potresne događaje u svetu. On nije uzeo vaše dete.

Da li to znači da je Satana uzeo vaše dete? Ne direktno. Davno u Edenu čovek se sam podložio Sataninoj vladavini kad se pobunio protiv Boga. Time je izgubio dar večnog, zdravog života za sebe i za svu svoju decu (Rimljanima 5:12). Posledica je da živimo u svetskom sistemu koji je otuđen od Boga, u svetu u kom se moramo boriti s onim što Biblija naziva „vreme i nepredviđena zgoda“, neočekivanim i često potresnim promenama (Propovednik 9:11, NW). Satana „zavodi čitavu nastanjenu zemlju“ (Otkrivenje 12:9, NW). Njegov glavni cilj je da odvrati ljude od Boga. Zato širi zlobne laži o Bogu. Jedna od tih laži je da Bog upotrebljava smrt kako bi oteo decu svojim roditeljima.

„Kakva je nada za moje dete?“

Umesto da okrivljuju Boga, očajni roditelji bi trebalo da traže utehu koju pruža Bog u Bibliji. Kriva religija je zbunila mnoge time što je učila o boravištu i stanju umrle dece. Nebo, pakao, čistilište, limbus — ova razna odredišta nisu shvatljiva i očigledno zastrašuju. Biblija, međutim, kaže da su mrtvi bez svesti, u stanju koje najbolje može da se uporedi sa spavanjem (Propovednik 9:5, 10; Jovan 11:11-14). Zato roditelji ne moraju da budu zabrinuti zbog toga šta se događa s njihovom decom posle smrti, kao što nisu zabrinuti ni kada vide da njihova deca mirno spavaju. Isus je govorio o vremenu kad će „svi oni u spomen-grobovima čuti njegov glas i izaći“ u obnovljeni život na rajskoj Zemlji (Jovan 5:28, 29, NW; Luka 23:43).

Istina, ova oduševljavajuća nada ne odstranjuje svu tragičnost smrti. Sam Isus je bio potresen i plakao je zbog smrti svog prijatelja Lazara — i to samo nekoliko minuta pre nego što ga je uskrsnuo! Prema tome, smrt ne mora uvek biti konačna. I Isus i njegov Otac Jehova mrze smrt. Biblija naziva smrt ’poslednjim neprijateljem‘ i kaže da će biti ’uništena‘ (1. Korinćanima 15:26). U dolazećem raju, kad Satanina vladavina bude stvar prošlosti, zauvek će nestati smrti. Njene nevine žrtve biće vraćene uskrsenjem. Tada, kad roditelji budu opet sjedinjeni s decom koju su izgubili smrću, konačno ćemo moći da kažemo, ’Smrti, gde je tvoj žalac?‘ (Hosea 13:14, NW).