Bolnice — kad ste pacijent

„Kad sam prvi put zadržana u bolnici iznenada sam se osećala kao da sam izgubila kontrolu nad svojim životom, kao da sam samo još jedan broj u statistici“ (Meri G.).

„Sećam se svog prvog pregleda kao pacijenta. Osećala sam se jako ranjivom i nezaštićenom“ (Paula L.).

DA LI STE ikada bili pacijent u bolnici i osećali reakcije kao što su gore navedene? Bez obzira da li ste ili niste, moraćete priznati da većina ljudi malo misli na to da bi mogli biti pacijenti. Ali, ipak, to i vama može da se dogodi jednog dana. Izveštaji, na primer, pokazuju da je 1987. u Sjedinjenim Američkim Državama svaka sedma osoba bila upućena u bolnicu.  Takve statistike se razlikuju širom sveta. Ali, kako kao razborita osoba možete da se pripremite za takvu mogućnost?

„Jedan od najvažnijih načina da zaštitite svoje zdravlje je da se uverite da li je lečenje u bolnici potrebno“, komentariše dr Sidni Volf (Sidney Wolfe), direktor Istraživačke grupe za zdravlje građana. Bez obzira gde živite, kada ste bolesni imate pravo i dužnost da budete obavešteni o svojim zdravstvenim problemima. Često vam vaš lekar može dati zadovoljavajuće odgovore.

Ako ostanu neka pitanja otvorena, preporučljivo je da se potraži drugo, nezavisno mišljenje. U nekim zemljama bolesnička osiguranja čak zahtevaju drugo mišljenje pre nego što budu spremna da plaćaju neke veće operacije. A takođe nije neobično da se potraži treće mišljenje da bi se rešila neslaganja u vezi dijagnoze i načina lečenja. Osnovno pravilo je: Bilo da postoji jedno, dva ili više mišljenja, mudar će pacijent uzeti vremena da za sebe odluči da li je preporučeno lečenje potrebno i mudro.

Hitni prijemi

Naravno, u hitnom slučaju možda nema dosta vremena za traženje raznih medicinskih preporuka. Pacijent je možda čak bez svesti kad ga dovezu u bolnicu, tako da nije u stanju da govori ili da piše. Ponekad moraju lekari da deluju odmah, još pre nego što nađu rođake da bi utvrdili pacijentove želje ili saznali čemu daje prednost. Takve situacije naglašavaju zašto su opreznost i planiranje krajnje potrebni. a

Za pacijenta koji je Jehovin svedok to znači da sa sobom uvek nosi potpuno ispunjenu i potvrđenu Medicinsku iskaznicu. Na toj Iskaznici pacijent unapred izražava svoje želje u vezi medicinske nege i pruža životovažne informacije, tako da bolničko osoblje može da stupi u vezu s rođacima ili drugima koji poznaju njegove želje. Iako ne može da obuhvati sve situacije koje mogu da nastanu, ova važna Iskaznica služi kao pravni dokument koji govori za vas kad ne možete da govorite sami.

U hitnom slučaju od velike je pomoći i ako bliski prijatelj ili rođak koji je upoznat s vašim medicinskim željama i uverenjima može doći u bolnicu da vam pruži podršku. Bez obzira da li je to odmah moguće ili nije, važeća Medicinska iskaznica može jednog dana biti odlučujuća da se zaštite vaša prava.

Čak i ako osoba nije kršteni propovednik Jehovinih svedoka i nema Iskaznicu, može sastaviti sličnu pismenu izjavu (najbolje pisanu pisaćom mašinom). Trebalo bi u glavnim crtama razložiti svoje želje s obzirom na lečenje, navesti neka ograničenja, i pokazati s kim treba u hitnom slučaju stupiti u vezu.

 Ispunjavanje obrasca i izjava

Prava pacijenata razlikuju se širom sveta. (Vidi okvir, strana 7.) Ta su se prava u nekim zemljama znatno povećala poslednjih godina; lekar ne sme da preduzme bilo koje lečenje bez odobrenja pacijenta, obično pismenog. To je jedan od razloga zašto bolnice imaju svoje vlastite obrasce koje žele da potpišete. Ako je to slučaj tamo gde živite, ono što sledi može vam pomoći.

Trebalo bi da vrlo pažljivo pročitate sve obrasce pre nego što ih potpišete, jer vaš potpis znači saglasnost, pristanak na sve što stoji na obrascu. Nemojte dozvoliti da vas iko natera da potpišete prijemni obrazac, ili obrazac za odobrenje lečenja, a da ga niste brižljivo pročitali. Ako s nekim odlomkom u standardnom obrascu niste saglasni, precrtajte ga. Čak ako neko i prigovara da je to bolnički obrazac i da ne sme da se menja, ipak je to punopravni ugovor i niko od vas ne sme da zahteva da potpišete nešto sa čime niste sporazumni. Premda ne želite da se pokažete nerazumni, važno je da u tom pogledu ne činite nikakve kompromise — imate pravo da odbijete pristanak na bilo koji deo obrasca.

Posebno s obzirom na pristanak na operaciju ili bilo koju upotrebu krvi, brižljivo proverite svaki odlomak. Neki Jehovini svedoci su se iznenadili zbog onoga što su čitali u bolničkom obrascu koji je navodno bio pripremljen posebno za njih. Iako je na početku stajalo da će se uvažavati želje pacijenta u vezi krvi, daljnji je odlomak glasio otprilike ovako: ’U hitnom slučaju, ili  ako lekar smatra da je to potrebno, zadržava pravo da transfundira krv.‘ Pošto Božja reč hrišćanima zapoveda da se uzdržavaju od krvi, dobra je navika da napišete na svakom obrascu koji vam donesu: „Ne primam krv“ (Dela Apostola 15:28, 29). Tako će svo osoblje jasno znati vaš stav. Činjenica je da sve veći broj pacijenata odbija krv jer želi da izbegne opasnost zaraze hepatitisom, sidom ili drugim smrtonosnim bolestima. b

U nekim zemljama pacijenti imaju manje prava od gore navedenih. Ima područja gde je lekar zakon, a pacijenti su manje ili više prepušteni njegovoj milosti ili nemilosti. Lekar iz jedne zapadne zemlje koji je posetio jednu afričku zemlju izjavio je: „Nisam bio pripremljen na način kako lekari i pacijenti saobraćaju jedni s drugima... Pacijenti nikad ne govore sami osim kad ih neko oslovi. Ne postavljaju pitanja svojim lekarima.“ Iako takav običaj može otežavati situaciju za pacijenta, mudar će hrišćanin ipak — pristojno ali odlučno — zahtevati da se poštuje njegovo osnovno ljudsko pravo na telesni integritet, i njegovo pravo učestvovanja u odlučivanju po pitanju svog zdravlja.

Razgovarati s medicinskim osobljem

Trebalo bi da vaš lekar bude vaš glavni zastupnik i izvor informacija; zato mnogo zavisi od toga koliko ste brižljivo izabrali lekara. Jedan pisac je primetio: „Shvatite da su lekari ljudi kao i svi drugi. Oni ispoljavaju istu skalu dobra i zla [kao] i svi mi ostali. Većina lekara se trudi da učini za svoje pacijente najbolje, ali neki su pod takvim uticajem da misle da imaju pravo da odlučuju za vas. Ako se lekarovo uverenje ili ličnost ne slaže s vašom, tražite drugog lekara.“

Nastojte da dobijete opširne i zadovoljavajuće odgovore na svoja pitanja pre nego što pristanete na neko lečenje. (Vidi okvir, strana 8.) Ako nešto ne razumete, nemojte se ustručavati da kažete to. Zamolite za objašnjenja jednostavnim, nemedicinskim jezikom. Takođe bi bilo taktično da kod nekih tačaka u razgovoru s lekarom izrazite iskreno cenjenje za njegovo razumevanje vašeg stava koji se temelji na religioznom uverenju.

Trudite se da uspostavite prijateljski odnos s bolničkim osobljem koje brine za vas, na primer s bolničarkama, jer one mogu i treba da budu velika pomoć kod vaše nege i oporavka. Kad donesu lekove ili inekcije, proverite da li su zaista za vas. To je mudar postupak, jer se uprkos najboljim namerama može pogrešiti.

Bolničko osoblje će po svoj prilici izgledati vrlo zauzeto, ali mislite na to da je većina njih izabrala ovo zaposlenje jer se zanimaju za ljude i rado žele da pomognu. Možete sarađivati s njima ako se trudite da jasno izražavate svoje brige ili potrebe. Nijedna bolničarka (ili neko drugi od osoblja) nema pravo da vas napadne, na primer rečima: „Umrećete ako ne prihvatite ovo lečenje.“ Obavestite upravu bolnice kao i rođake ili zastupnika svoje verske zajednice o takvim nepravilnostima; možda će oni moći da govore za vas.

Šta ako nastane problem?

Može se dogoditi da pacijenti dođu u ozbiljan sukob s medicinskom ustanovom iako su primenili sve ove tačke. Premda se to retko događa, šta bi trebalo da učinite ako se odjednom nađete u takvoj situaciji?

Kao prvo, nemojte dopustiti da vas obuzme panika. Obično je to teška situacija za sve koji su uključeni, jer se emocije povećaju. Dakle, velika prednost će biti ako ostanete razboriti, razumni i uljudni. Kao drugo, uvažite i koristite sva moguća pomoćna sredstva.  Bolnica ima možda zastupnika pacijenata s kojim se možete povezati i obratiti mu se za pomoć.

Jehovini svedoci smatraju važnim da uspostave vezu sa svojim skupštinskim starešinama. Ti razboriti i iskusni savetnici mogu čak pomoći da se pronađe bolnica koja je spremna na saradnju ako je situacija toliko ozbiljna da je potreban premeštaj. c Pravi hrišćani misle i na  to da se uzdaju u moć Jehove Boga. U teškim situacijama često ne postoji jedno jedino sveobuhvatno rešenje, a svojom vlastitom snagom ne znamo tačno kome bi se trebalo obratiti za pomoć. Mnogi su ustanovili da, nakon što su učinili sve što je u ljudskoj moći, molitva Bogu nije donela samo utehu, već i neočekivana rešenja (1. Korinćanima 10:13; Filipljanima 4:6, 7).

Nadamo se da nećete nikad imati neki od ovih problema, ali dobro je planirati unapred. Dok ste u bolnici, mislite i na to da se od vas očekuju izvesne stvari. Bolnica je izvrsno mesto za pokazivanje hrišćanskih osobina kao što su strpljenje, zahvalnost za usluge, a posebno cenjenje prema onima koji vam pomažu. Kratko zahvalno pismo bolničkom osoblju, ili čak mali poklon kao izraz cenjenja, ostavljaju trajni utisak. Vaš boravak u bolnici pruža vam priliku za svedočenje svojim vlastitim primernim ponašanjem čime doprinosite dobrom glasu koji imaju pravi hrišćani kao pacijenti (1. Petrova 2:12).

[Fusnote]

[Okvir na 5. strani]

U slučaju da dospete u bolnicu

Kontrolni popis pre polaska u bolnicu

□ 1. Ponesite punovažnu Medicinsku iskaznicu ili pismenu, potpisanu izjavu svojih želja.

□ 2. Brižljivo izaberite lekara.

□ 3. Uverite se da li je hospitalizacija neophodna.

□ 4. Pažljivo pročitajte i brižljivo ispunite prijemni obrazac. Ako ste Jehovin svedok, kažite to odmah.

□ 5. Ponesite samo najpotrebnije lične stvari, na primer, ogrtač, toaletne potrepštine i štivo za čitanje.

□ 6. Ostavite sav nakit, većinu aparata na struju i nepotreban novac kod kuće.

[Okvir na 7. strani]

Popis prava pacijenta

Pacijent koji je upućen u bolnicu ne bi trebalo da se prestraši bolničke sredine i da misli da je postao niko i ništa. On ima prava koja većina bolnica i osoblja spremno uvažava. Sledeća su prava sažeta i temelje se na popisu deset prava iz knjige How to Stay Out Of the Hospital, od Lile Anastas, R.N. d

Pacijent ima pravo na:

1. Obzirnu i uljudnu negu od strane osposobljenog osoblja.

2. Potpuna i najnovija obaveštenja od svog lekara o dijagnozi, lečenju i prognozama, i to rečima koje pacijent može razumeti.

3. Obaveštenje od lekara koje je potrebno dati pre odobrenja nekog postupka i/ili lečenja. Ukoliko postoje medicinski značajne alternative, pacijent ima pravo na takve informacije.

4. Odbijanje lečenja do te mere do koje to dozvoljava zakon.

5. Poštovanje privatne sfere u vezi svog vlastitog programa lečenja.

6. Poverljivost što se tiče svih saopštenja i zapisa u vezi svog lečenja.

7. Odgovarajuće uvažavanje molbi za usluge unutar mogućnosti bolnice, ili premeštaj u drugu ustanovu ukoliko je to s medicinske strane dopustivo.

8. Obaveštenja o bilo kojim vezama bolnice sa drugim zdravstvenim ili obrazovnim institucijama ukoliko se to tiče njegovog lečenja.

9. Obaveštenje ako bolnica namerava da izvrši ili učestvuje u eksperimentu koji se tiče njegove nege ili lečenja.

10. Razumni kontinuitet lečenja, i pravovremeno obaveštavanje o tome koji lekari stoje na raspolaganju i gde.

[Fusnota]

[Okvir na 8. strani]

Zaštita pacijenta i saradnja

„Kao što nijedan optuženik ne bi išao bez advokata na sud, tako nijedan pacijent ne bi trebalo da uđe u bolnicu velikog grada bez rođaka ili prisnog prijatelja koji je spreman da zastupa njegove interese i ako je potrebno da govori za njega“ (June Bingham, The Washington Post, 12. avgust 1990).

„Pomisao na saradnju pacijenta u medicinskim odlukama vekovima je bila strana razmišljanju i praksi lekara. A pacijenti su iz gorkih iskustava naučili da ih postavljanje mnogih istraživačkih pitanja može otuđiti od nas, jer im na takvim raspitivanjima prečesto zameramo.

Ali, pomisao da mi znamo što je u interesu naših pacijenata, i da zato možemo bez raspitivanja da delujemo njima u korist, tako je očigledno neispravna da se samo možemo čuditi žestini s kojom se to mišljenje branilo...

Možemo da se ne slažemo sa pacijentima, čak i da raspravljamo s njima ili da ih nagovaramo, ali sve to moramo činiti s namerom da im pomognemo. Konačno moramo da uvažimo ono što pacijenti od nas žele ili ne žele“ (Dr Jay Katz, psihijatar, profesor na univerzitetu Yale, The Medical Post, Kanada).

„Pacijenti nisu deca, a lekari nisu roditelji... Zaista, izgleda neobično da se studenti medicine, a i lekari, moraju podsećati na to da i pacijenti kod svog susreta s lekarom očekuju... da on ima poverenje u njih, i da oni mogu imati poverenje u njega, da im se dozvoli da stoje na svojim nogama, a da se ne iskorišćava njihova zavisnost, da se razgovara s njima, i da budu saslušani, da se postupa ravnopravno s njima, a ne da se odlučuje za njih, da se poštuje njihov način života, i da im se dozvoli da mogu živeti onako kako to sami žele“ (The Silent World of Doctor and Patient, od dr Džeja Keca).

„Naša služba počinje kad stupimo u vezu s pacijentom. Uzajamna saradnja s oko 4 miliona pacijenata svaki dan pruža nama, američkim lekarima, ne samo priliku da dokažemo svoju sposobnost, već i pravo sažaljenje, brigu i odanost svakom pojedinom pacijentu kome pomažemo“ (James E. Davis, M.D., predsednik Američkog zdravstvenog udruženja).