Mladi pitaju...

Kako mogu biti dobar čuvar dece?

’PRIPAZI, molim te, na svog mlađeg brata i sestru.‘

Smatrao ti ovaj zadatak teretom koji te ljuti ili dokazom poverenja, već sama pomisao da ostaneš sam sa svojom mlađom braćom ili sestrama može biti neugodna. ’Šta ako se loše ponašaju?‘ pitaš se. ’Šta ako dođe nezvan gost ili izbije vatra? I šta ako se neko ozledi ili razboli?‘

Tvoja zabrinutost je opravdana. Konačno, deca nisu stvar ili igračka, nego ljudi s naročitim potrebama. Ona su dragocena i za tvoje roditelje i za Boga (Psalam 127:3). Dakle, bilo da paziš svoju braću i sestre ili drugim ljudima čuvaš decu zbog zarade, briga za njih je odgovoran i težak zadatak. Međutim, s ispravnim stavom i dobrim planiranjem uspešno ćeš ga obaviti.

Diktator ili staratelj?

Neki mladi očigledno misle da dužnost čuvanja dece znači imenovanje za diktatora. „Moja sestra mi je svašta zabranjivala“, žalila se neka devojčica. „Pokušala sam da joj kažem da mi ne zapoveda stalno, a ona me na to ošamarila.“ Jedan dečak je rekao: „Moj stariji brat i sestra bili su zaduženi da paze na mene, i zaista je iznenađujuće kako im je brzo vlast udarila u glavu.“

Možda ti pričinjava radost da kao neki narednik izdaješ naređenja. Ali, ako tvoji roditelji doznaju — što će verovatno i biti — učiniće tvojoj „vladavini“ neugodan brzi kraj. Poslovice 11:2 opominju: „Sramota za ohološću stiže“.

„Ali mudrost u smernih se nađe“, nastavlja isti stih. Smernost takođe uključuje da smo svesni svojih granica. Roditelji — a ne čuvari dece — od Boga su ovlašćeni da odgajaju i poučavaju svoju decu (Efescima 6:4). Tvoja uloga je da ih zaštitiš i brineš o njima.

Vešto nadziranje dece

To ne znači da deci dopustiš da slobodno trče, dok ti gledaš TV ili čitaš. „Ali dete samom sebi ostavljeno mater svoju osramoti“ — a čuvaru dece zadaje mnogo glavobolje! (Poslovice 29:15). Nažalost, tinejdžeri ne postupaju uvek vešto s decom koja se loše ponašaju.

Jedna grupa američkih tinejdžera bila je ispitana o tome kako bi postupili u  određenim situacijama koje se većinom pojavljuju pri čuvanju dece. Prema časopisu Adolescence, samo je 8 posto tinejdžera ukazalo da bi u svom načinu postupanja uzimalo u obzir osećaje dece. Ostalih 92 posto bilo je sklono neefikasnim taktikama, na primer zapovedanju, ukoravanju i pretnjama. Istraživači su zaključili da su mladi „u svojim odnosima prema mlađoj braći i setrama skloni neosetljivosti“.

Kako možeš dobro i vešto da postupaš s decom? Hrišćanski pastiri su podstaknuti: „Dobro poznaj svaku svoju ovcu, i za sva se stada svoja staraj“ (Poslovice 27:23). Slično tome, i ti treba da se trudiš da razumeš potrebe i osećaje dece koja su ti poverena. Upoznaj njihovu ličnost. Ubrzo ćeš ustanoviti da mala deca jednostavno nemaju pažnju, strpljivost i istrajnost kao odrasli. Ustvari, ’deca su nejaka‘ (Postanje 33:13). Ona napreduju kad im se poklanja ljubav i pažnja, ali brzo im je dosadno i postaju nemirna.

Primeniti zlatno pravilo

Katkada su deca u igri zaneta i mogu da te nerviraju. Često dovode lakoumnošću i sebe u opasnost, ili možda žele da te iskušaju koliko daleko mogu ići. („Ponekad prkosim svojim čuvarima“, priznaje sedmogodišnji Daglas.) Ako se to dogodi, ne gubi smisao za humor. Primeni zlatno pravilo: „Sve što hoćete da čine vama ljudi, činite i vi njima!“ (Matej 7:12).

Upamti, „ludost je uz srce detetu svezana“, a nedavno si se i sam tako ponašao (Poslovice 22:15). Umesto da osuđuješ dete, usredsredi se na ispravljanje problema („Dođi da obrišemo što se prolilo!“). Nemoj odmah da planeš i govoriš „kao da mačem probada[š]“ (Poslovice 12:18). Nazvati dete „glupanom“ ili „ludim“ je vređanje i može samo da naškodi. U Poslovicama 29:11 stoji: „Svu strastvenost svoju izliva bezumnik, ali je mudar čovek zauzdava“. Jedna hrišćanska devojka kaže: „Kad bih najradije istukla svoju osmogodišnju sestru, tada se pomolim i to mi pomogne da se obuzdam.“

Ponekad se problemi mogu sprečiti pozitivnim pristupom. Često je mnogo delotvornije nagraditi dobro ponašanje nego stalno pretiti. Takođe se deca neće tako brzo dosađivati i postati nemirna ako za njih planiraš korisne aktivnosti (smisaono zabavljanje), na primer maštovite igre. (Uporedi Matej 11:16, 17.) Možda se sećaš nekih kojih si se igrao kao dete, ili izmisli nove. A mogao bi deci da pročitaš njihova omiljena poglavlja iz publikacija Slušati velikog Učitelja i Moja knjiga biblijskih priča a.

Ponekad je deci potrebno i ukoravanje. Ali, bilo bi najbolje da razgovaraš s roditeljima o tome šta da uradiš u tom  slučaju. To je naročito važno kad čuvaš decu drugih. Puno problema može čekati dok roditelji dođu kući. Osim toga, rizikuješ da ozlediš dete (a da ne spominjemo roditeljski gnev koji ćeš navući na sebe) ako se usudiš da primeniš silu. U Poslovicama 13:10 se upozorava: „Od oholosti svađanja dolaze, a mudrost je kod onih koji savete slušaju“.

Čuvati decu od ozleda

Barbara Benton upozorava u svojoj knjizi The Babysitter’s Handbook: „Pošto su mala deca prevrtljiva, radoznala i potpuno nesposobna da prosuđuju, mogu brzo postati glavna žrtva svih loših stvari koje se mogu dogoditi deci. Zato treba stalno paziti na njih — i biti brz — da im se nešto ne dogodi.“ Omladinka Stefani naučila je koliko je to istinito. „Čuvala sam svog nećaka“, priča ona, „kada je iznenada počeo da se davi štapićem od sladoleda! Morala sam da mu ga izvučem iz ždrela i vrlo sam se uplašila.“

Većina teških nesreća može se izbeći ako se deca stalno drže na oku. Barbara Benton dalje preporučuje: „Treba pregledati sve i odstraniti sve mogućnosti za bilo koje opasnosti.“ Moraš znati gde se nalaze osigurači, uređaj za gašenje požara i pribor za prvu pomoć. Nauči ispravno da rukuješ aparatima za domaćinstvo. Mogao bi čak da načiniš popis mera predostrožnosti koje između ostalog sadrže: prozori (zatvoreni?), stepenište (je li slobodno od opasnih predmeta?), utičnica (ispravno zaštićena?), otrovi i lekovi (da li su van dohvata dece?), električne žice (da li su skrivene?), ključevi stana (postoje li rezervni ključevi kako se ne bi zaključao napolju?).

Pripremi se što je moguće bolje za hitne slučajeve. „U školi sam na jednom tečaju za čuvanje dece naučila kako treba pružati prvu pomoć bebama i maloj deci“, rekla je jedna mlada devojka. Možda i u tvojoj školi ima takvih tečajeva. Važno je imati pri ruci popis telefonskih brojeva policije, vatrogasne službe, kućnog lekara, bolnice i toksikološkog zavoda. Doznaj kako možeš uspostaviti vezu s roditeljima ili možda susedima, koji ti mogu pomoći u hitnom slučaju.

Ako se dogodi nesreća ili neki hitan slučaj, tada NE PANIČI! „Mudrac susteže svoju srdžbu“ (Izreke 29:11, St). Na primer, moglo bi se dogoditi da neko dete proguta nešto otrovno. Smesta nazovi bolnicu ili toksikološki zavod. Ako to nije moguće, tada pažljivo pročitaj upozorenja na uputstvu za proizvod. Bolje je prosuditi stvar u miru nego učiniti nešto nerazborito (na primer izazvati povraćanje), što bi moglo otežati stvar. Iako je možda mučno i neugodno obavestiti roditelje o ozledi ili nesreći koja se dogodila, svakako učini to. Oni imaju pravo da saznaju šta se dogodilo i odluče koji daljni koraci će se preduzeti.

Možda ti se čini da je čuvanje dece vrlo odgovorno — a i jeste. Ali ne može se uporediti s onim što su tvoji roditelji učinili tokom godina za tebe. Zato shvati svoj zadatak ozbiljno. Dok postaješ sigurniji i iskusniji, nalazićeš da je koristan i ugodan.

[Fusnota]

[Okvir na 20. strani]

Smernice za čuvanje dece

Budi stručan. Dogovori se unapred o honoraru koji zahtevaš za čuvanje dece.

Razgovaraj. Utvrdi unapred šta će sve uključivati tvoje obaveze.

Budi tačan i pouzdan.

Prethodno se upoznaj s decom.

Upoznaj kućni red.

[Slika na 19. strani]

Decu treba stalno držati na oku da bi se sačuvala od ozleda