Slepilo za boje — redak nedostatak

KOLIKO su samo bili užasnuti trezveni Kvekeri kad su ugledali čarape žarko crvene boje Džona Daltona! Pošto obično oblače tamne boje, sivo, braon i crno, smatrali su Džonovu odeću, blago rečeno, zapanjujućom. Šta se dogodilo?

Dalton, rođen 1766. u Iglsfildu u Engleskoj, opisao je krv „tamnozelenom“ a lovorov list je smatrao „dobrim poređenjem [crvenog] pečatnog voska“. Da, Dalton, koji je postao čuveni hemičar, patio je od slepila za boje, ili tačnije od mane neraspoznavanja boja.

Daltonu je crveno bilo sivo i vrlo malo ga je razlikovao od zelenog. Zato nije nikakvo čudo što je njegov šaljivi prijatelj uspeo da zameni njegove čarape i time prouzročio ovo „svetogrđe“! Zanimljivo je da je slepilo za boje u nekim zemljama Evrope poznato kao daltonizam.

Problem rasprostranjen širom sveta

Prema procenama dr Džanet Bouk (Janet Boke) sa City University, London, 1980. je bilo preko dva miliona Britanaca s manom neraspoznavanja boja. U nekim izolovanim zajednicama od toga pati relativno malo ljudi. Na ostrvlju Fidži je samo svaki 120. muškarac slep za boje, dok u Kanadi svaki deveti ima manje nego normalno raspoznavanje boja.

Raspoznavanje boja varira od osobe do osobe. Prema jednoj široko prihvaćenoj teoriji, vaš vid je normalan ako se prilikom spajanja tri svetlosna zraka koji su kombinovani u jednakim proporcijama, crvene, zelene i plave, vidite belo. Kad su tri zraka različitih proporcija spojena, mogu se stvoriti druge nijanse koje prirodno razlikujete.

Ako pak vidite samo one boje koje nastaju spajanjem dve temeljne boje, a dodavanjem treće boje ne primećujete bitne razlike, tada imate manu neraspoznavanja boja. Tada se nazivate dikromata. Džon Dalton je bio crveno-slepi dihromata.

Nedostatak kod takozvanih monohromata je teži. Takve osobe ne razlikuju nikakve boje. Monohromatima je TV u boji isti kao crno-beli.

Većina ljudi koji su slepi za boje su anomalni trihromati. Oni doduše vide mešavinu tri temeljne boje, ali neku od osnovnih boja ne vide u ispravnim proporcijama. Ako je to vaš problem, tada će, kad podešavate boje na svom TV ekranu, prisutni  s normalnim zapažanjem boja možda odmah uzviknuti: „Pa to je jako crveno!“ ili: „To je previše zeleno!“

Uzroci

Šta je uzrok tog nedostatka? The New Encyclopædia Britannica označava „sistem koji razlikuje dužinu talasa“ kao jedan od uzročnika. Svako oko na mrežnjači ima otprilike 130 miliona svetlosnih receptora, ali za razlikovanje boja potrebno je samo 7 miliona. Ovi receptori boja se nazivaju čunjići, zbog svog čunjastog oblika.

Osobe koje normalno vide imaju tri vrste čunjića. Jedna vrsta najbolje reaguje na svetlo dugih talasa (crveno), druga vrsta na svetlo srednjih talasa (zeleno), i treća na svetlo kraćih talasa (plavo). Ako jedna grupa čunjića nedostaje ili pak ne reaguje ispravno, tada je raspoznavanje boja poremećeno. Na primer, ako normalno ne razlikujete crveno, jedva ćete primetiti promenu boje kod sazrevanja paradajza, od zelene preko narandžaste do crvene.

Oštećenje vidnog živca može takođe biti uzrok slepila za boje, čime je otežan prenos nadražaja od čunjića do mozga. Čak se i neki lekovi, na primer tablete protiv malarije, dovode u vezu sa slepilom za boje. Prema izveštajima, određena oralna sredstva protiv začeća mogu izazvati poremećaj raspoznavanja plavih, zelenih i žutih tonova. U knjizi Colour Vision Testing dr Bouk navodi i duvan i alkohol kao uzrok za neke trajne slučajeve crveno-zelenog slepila.

Starenje takođe traži svoj danak, posebno što se tiče osetljivosti na plavo svetlo. Prema istraživaču R. Lakovskom, raspoznavanje boja dostiže svoj vrhunac u mladenačko doba i traje do 35. godine. Zatim se postepeno smanjuje moć raspoznavanja, naročito posle 60. godine života.

Iako poremećaj u raspoznavanju boja može nastati tokom života, ipak je većina slepih za boje takva od rođenja. Zašto?

’Kakav deda, takav unuk‘

Čovekovo normalno raspoznavanje boja je čudesan dar. Ukoliko je funkcija vaših čunjića ispravna i očni živci tačno prenose šifrirane poruke u mozak, onda imate potpuno raspoznavanje boja. U knjizi How Animals See se kaže da „uvežbano ljudsko oko može razlikovati oko 150 nijansi boja“. „Verovatno mnoge životinje... ne vide boje kao mi. Ali za njihove oči je to normalno, nije poremećaj“, objašnjava The World Book Encyclopedia.

Ako je vaše raspoznavanje boja oduvek bilo manjkavo, nesumnjivo ste to obeležje nasledili. Od koga? Prema Health and Disease, slepilo za boje je genetski poremećaj „vezan za pol“, „prenesen od žena, ali se obično pojavljuje na muškarcima sledeće generacije“. Često se može reći: kakav deda, takav i unuk.

Slepilo za boje? Kako utvrditi?

Da li sumnjate da je vaše dete slepo za boje? „Ako primetite da vaše dete od 5 ili 6 godina teško raspoznaje boje, ako oblači čarape različite boje ili vam iz kutije ne može dodati ispravnu bojicu koju ste tražili, tada“, prema knjizi Childcraft, „treba proveriti njegov vid.“ Kako?

Jedan od najpoznatijih načina proveravanja raspoznavanja boja je Ishihara test. Ispitivač detetu pokazuje niz tablica s tačkicama u mnogim različitim tonovima boja. U mnoštvu tačkica nalaze se uzorci ili brojke koje svako s normalnim raspoznavanjem boja odmah prepoznaje. Vaše dete mora reći koji uzorak ili brojku vidi. Na primer, na jednoj tablici dete koje je slepo  za crvenu boju vidi „6“, a slepo za zelenu boju „9“. Ako vaše dete vidi „96“, tada je njegovo raspoznavanje boja, prema tom testu, normalno.

Sa sve većom upotrebom boja u gradivu poučavanja dece, važno je znati da li kod vašeg deteta postoji mana raspoznavanja boja. Možete li tu išta učiniti, budući da je nasleđeno slepilo do danas nepromenjivo i neizlečivo?

Preduzeti mere predostrožnosti

Hazel Rosoti (Hazel Rossotti), autor knjige Colour, kao prvo preporučuje ranu dijagnozu. Osobu koja je slepa za boje treba osim toga „pripremiti da bude svesna situacija u kojima može doći do zabune i poučiti je da se, kad god je to moguće, oslanja na druge činioce umesto na nejasne boje“.

Vi možete naučiti svoje dete koje je slepo za boje šta znače boje saobraćajnih znakova na putu. Naučite ga da bude sposobno da razlikuje crveno stop svetlo od zelenog „kreni“, na temelju onoga kako su postavljena. Pomozite mu da obrati pažnju intenzitetu, odnosno jasnoći svakog svetla. Tada će, ako bude sam, čak u mraku ispravno razlikovati signale.

Ako ste slepi za boje, izbegavajte da odlučujete samo na osnovu boja. Pošto je mozak donekle u stanju da nadoknadi nedostatak raspoznavanja boja, informacije boja treba dopuniti time da se pokloni više pažnje svetlosti, položaju i obliku nekog objekta. Ne treba se ustručavati da zamole za pomoć prijatelje ili rođake koji ispravno vide boje.

Kod važnih odluka, kao što je izbor radnog mesta bilo bi mudro razmotriti loše posledice koje donosi mana neraspoznavanja boja. Kod nekih zaposlenja može slepilo za boje značiti veću odgovornost. Ona je, na primer prepreka za mnoge hemičare, farmaceute, štampare i fotografe. Zubarima je od koristi dobro raspoznavanje boja prilikom prilagođavanja veštačkih zuba. Mesari i ostali zaposleni u prehrambenim trgovinama mogu bolje primetiti promene na životnim namirnicama ako poseduju dobru sposobnost raspoznavanja boja. Manjkavo raspoznavanje boja može takođe lekarima i medicinskom osoblju da oteža primećivanje zdravstvenog stanja pacijenata.

Svako ko jasno vidi poseduje nešto vredno. Ako vam je raspoznavanje boja delimično, treba da budete naročito oprezni. Takođe mislite na to da nepotrebni lekovi, veća količina alkohola i duvan mogu umanjiti moć raspoznavanja boja. Ako posedujete potpunu sposobnost raspoznavanja boja, raspolažete zaista neprocenjivim darom koji treba ceniti.