Šta kaže Biblija

Smrt deteta — zašto Bog to dopušta

MNOGI ožalošćeni roditelji koji su izgubili dete osećaju olakšanje kad saznaju da im Bog nije uzeo dete, kako to uče neke religije. a Ali, ostaje otrežnjavajuća činjenica: Bog ima moć da spreči smrt. Ipak, on je dalje dopušta.

Kad umre dete, roditelji mogu u očaju uzviknuti: „Zašto je Bog to dopustio?“ Smrt, bilo da je prouzrokovana nesrećom, bolešću ili nasiljem, izgleda skoro uvek grubo i nepravedno. A smrt deteta još više. Na spomen-ploči jednog dečjeg groba napisan je sledeći beznadežan protest: „Tako mali, tako drag, tako rano“.

Stvoritelj saoseća s vama

Kako može Bog dopustiti takvu bol? Ako ste nedavno izgubili dete, nijedno objašnjenje, svejedno kako razumno, ne može prouzrokovati da bol tek tako nestane. U biblijsko doba su čak muževi jake vere trpeli zbog nepravednih životnih tragedija, i pitali Boga zašto je dopustio takve stvari. (Uporedite Abakuk 1:1-3.) Ali, u Bibliji postoje odgovori koji nas vremenom mogu utešiti.

Kao prvo, morate znati da Bog nije želeo da vaše dete umre. Bog se čak ne raduje uništenju zločinca, a kamoli smrti jednog deteta. (Uporedite 2. Petrova 3:9.) Sigurno je jako žalostan kad neko dete umre. Konačno, osećamo tragičnost smrti samo zato što smo u stanju da volimo, saosećamo sa žrtvama. A voleti možemo samo zato što smo stvoreni po Božjem obličju. Mi odražavamo, iako vrlo nesavršeno, Božju savršenu sposobnost ljubavi (Postanje 1:26; 1. Jovanova 4:8). Biblija nam zasigurava da Bog vidi najdublje osećaje našeg srca, da je izbrojio i kosu na našoj glavi, i da čak zna kad jedan vrabac pada na zemlju. Zato se zove ’Otac milosrđa‘ (2. Korinćanima 1:3; Matej 10:29-31).

Bog očigledno ne želi da umre neko od njegovih razumnih stvorenja. On namerava da ukine smrt, da je zauvek uništi (Isaija 25:8). Ali, ako tako oseća, zašto dopušta smrt, naročito smrt dece?

 Kad je počela smrt

Bog dopušta smrt dece iz istog razloga iz kog dopušta smrt odraslih. Adam je izabrao smrt, ne Bog. Već pre nego što su se Adam i Eva pobunili protiv svog Stvoritelja u Edenskom vrtu, znali su tačno da je Bog odredio smrtnu kaznu za greh. Da nisu izabrali nevernost prema Bogu, mogli su živeti još i danas. Ali, nerazumno su odbacili najdragocenije nasledstvo koje su mogli predati svom potomstvu — pravo na savršeni, večni život na Zemlji. Čim su sagrešili, nisu više bili savršeni. Sve što su mogli predati svojim potomcima bio je greh i smrt (Postanje 3:1-7; Rimljanima 5:12).

Ali, možda ćete pitati: „Zašto je Bog dopustio Adamu i Evi da sagreše kad je cena bila tako velika? Ili, zašto nije ugušio njihovu pobunu pre nego što su mogli predati smrt i nesreću svojoj — i našoj deci?“

Uključeno je univerzalno sporno pitanje

Bog je dopustio da naši praroditelji postanu neposlušni jer nikad nije nameravao da stvori svet automata, bića koja bi mu služila samo zato jer su tako programirana. Kao što je to slučaj kod svih roditelja, tako je i Bog želeo da ga ljudska deca slušaju iz poverenja i ljubavi, a ne na silu. Dao je Adamu i Evi dovoljno razloga da imaju poverenje u njega i da ga vole, ali oni su postali neposlušni i odbili su njegovu vladavinu (Postanje 1:28, 29; 2:15-17).

Zašto Bog nije uništio pobunjenike na licu mesta? Bog je već pre obznanio svoju nameru da će cela Zemlja jednog dana biti nastanjena potomcima Adama i Eve. On nikad ne propušta da ostvari svoje namere (Isaija 55:10, 11). Ali, što je još važnije, u Edenu se pojavilo presudno pitanje. Ima li Bog pravo da vlada nad ljudima i da li je njegov put najbolji, ili čovek može bolje da vlada sam sobom?

Jedini pravedni put da se jednom zauvek odgovori na to pitanje bio je da se dopusti čoveku da vlada sobom. Istorija je žalosno odgovorila na to pitanje. Jadne posledice ljudske vladavine vide se svuda — svet, u kom je smrt nevine dece svakodnevna, skoro se gubi u moru drugih nesreća. Ako ništa drugo, šest hiljada godina ljudske vladavine dokazale su sledeće: Pomisao da čovek sobom može upravljati bez Boga više je nego samo žalosna obmana; velika je laž. Sve dok čovek vlada bez Boga, živeće i umirati u patnjama.

Jehova, Bog pun ljubavi i pravde, ima mudriji izbor. Slično roditeljima koji će dozvoliti da se na njihovom voljenom detetu izvrši bolna operacija u korist njegove srećne i zdrave budućnosti, tako je i Bog dopustio da čovek iskusi patnje svog samo-vladanja u korist svoje večne budućnosti. A kao što bolovi kod operacije ne ostaju zauvek, tako se i ljudska vladavina sa svojom nepravdom približava kraju.

Kad Božje Kraljevstvo bez otpora bude vladalo nad Zemljom, milioni dece će uskrsnuti i biće pozdravljena kad se vrate u život. Poput roditelja kojima je Isus u prvom veku n. e. uskrsenjem vratio decu u život, mnogi će se ’začuditi čudom velikim‘ (Marko 5:42; Luka 8:56; Jovan 5:28, 29). A kad celo čovečanstvo konačno bude obnovljeno u savršeno stanje koje su Adam i Eva izgubili, nikad više neće niko umreti — uključujući decu! (Otkrivenje 21:3, 4).

[Fusnota]

[Istaknuti tekst na 27. strani]

Milioni dece uskrsnuće i biće pozdravljena kad se vrate u život