Susret s neuhvatljivim Kuduom

Od dopisnika Probudite se! iz Kenije

’NEUHVATLJIV, ko?‘ pitate se. Neuhvatljivi kudu! Lepa antilopa koja živi u istočnoafričkim nacionalnim parkovima i rezervatima. Neuhvatljivost je najbolji izraz za ovu jako plašljivu životinju. Hajde, posetimo Nacionalni park Tsavo u Keniji i videćemo hoće li nam uspeti da ugledamo neku od njih.

Pre podne ulazimo u zapadni deo parka. Najviša planina u Africi, Kilimandžaro, pozdravlja nas već iz daleka. Njen veličanstveni snegom pokriveni vrh jedan je od mnogih prizora u kojima uživamo dok se vozimo kroz ovaj krasni rezervat. Sada nećemo videti nijednog kudua. Oni pasu i izlaze samo rano ujutro, kasno popodne ili noću. Danju, kad je vruće, odmaraju u gustom grmlju. Da bi ih videli moramo kratko vreme posle izlazka sunca ili nekoliko sati pre zalaska sunca da budemo na pogodnom mestu.

U sumrak razapinjemo svoj šator u logoru na vrhu male peskovite stene s koje se može gledati reka Tsavo. Ustajemo još u svanuće i posle jednostavnog doručka krećemo i polako vozimo stazom. Gle! Zaista, to je mužjak kudu, koji stoji nepomično.

Oh, kako ga krasno osvetljava jutarnje svetlo! To je lep mužjak krasne sive boje. Telo mu je isprugano sa 13 ili 14 uskih belih vertikalnih pruga. Upadljiva bela površina ukrašava njegovo grlo, a bela traka donji deo vrata. Bela traka u obliku oznake čina na rukavu među baršunastim očima i belo mesto na njušci karakterišu njegovo tamno lice. Hladni jutarnji povetarac blago talasa kratku belu grivu koja se pruža niz vrat, pleća i leđa. Glava je krunisana sa dva trostruko spiralno savijena roga koja se graciozno penju uvis i prema van.

Kudu kog gledamo je jedan od dve vrste koje žive u Africi. Poznat je kao manji kudu. Njegov „veliki rođak“, veći kudu, često posećuje severnu Keniju, a samo retko se vidi u Tsavou. Osim što je veći, on se razlikuje svojom tamnosmeđom i belom bradom koja se pruža od vrata do grudi u impresivnim resama. Njegovi rogovi su krupniji i uši proporcionalno veće. Nikad nema više od osam belih pruga po telu.

Mladunčad i obeležavanje područja

Kad se rodi mali kudu, majka ga odmah lizanjem očisti kako ne bi imao miris i tako privlačio grabežljive zveri. Zatim, kad majka ide da pase, mladunče antilope poslušno čeka i mirno leži tamo gde ga je majka smestila. Majka ga redovno kupa „lizanjem“ čime ga lišava mirisa i tako štiti od grabežljivih životinja. Ali, otprilike desetog dana počinje mladunče da gricka bilje i razvija svoj miris tela. Pošto  sada gubi svoju posebnu zaštitu prati svuda svoju majku.

Istaknuta karakteristika kudua je omeđivanje svog područja. To znači da mužjaci sebi izaberu i brane određeno područje. Mužjak označava svoje područje tako što obeleži granice izmetom koji ostavlja na travi ili grmlju. Tada brani svoje područje tako što tera svakog muškog nametljivca koji prekorači miris-među njegovog područja. A kako je sa ženskim nametljivcima? Pa, oni nisu nametljivci! Oni su gosti koji su dobrodošli. Ponekad se na njih ustvari vrši pritisak da bi ostali!

Dokazi inteligentnog oblikovanja

Instinktivno ponašanje u označavanju granice područja drži stada daleko jedno od drugog i tako štiti od prekomerne ispaše. Dakle, time se osigurava da kudui neprestano nalaze grmlje i lišće koje vole. Ali, šta se događa kad je suša?

Defni Šeldrik (Daphne Sheldrich), čuvar prirode, objašnjava u časopisu istočnoafričkog Udruženja za zaštitu divljih životinja Swara: „U teška vremena kad nestaje hrane i vode, pomaže samo radikalno sredstvo koje je suprotno označavanju područja... a to je seoba. Teretorijalno vladanje navodi na odvajanje i spremnost za borbu i polno združivanje; seobe nasuprot potiskuju oba temeljna instinkta dok raste potreba za tesnijom povezanosti. Preživljavanje postaje svima glavni cilj, a tako se sastaju mužjaci i ženke... i sačinjavaju miroljubiva mešana društva. I onda, jednog dana, kao na božanski znak, napuštaju masovno određeno područje i opšta seoba počinje.“ Da, odlaze da traže nove pašnjake gde ima obilje hrane.

Da li bi neupravljana snaga bez razuma koja se zove priroda mogla izmisliti i razviti takve suprotne obrasce ponašanja? Nesumnjivo, samo je razboriti majstor-konstruktor mogao kuduu uprogramirati ovo složeno instinktivno ponašanje.

Iznenadan odlazak

Zar vam nije drago što vas je radoznalost o kuduu povela na put s nama? Kad ga gledamo kako žustro gricka grmlje, uopšte ne izgleda da je neuhvatljiv! Ali, sada nas je opazio! Iznenada trzne svojim nozdrvama i velikim ušima. S kašljavim lajanjem skoči u grmlje i odjuri. Samo što se opet usudimo da dišemo doživljavamo daljnje iznenađenje. Za njim odnekud iskoči žućkastosmeđesiva ženka. Sve vreme je stajala nedaleko u šipražju! Njena boja i nepomičnost potpuno su je prikrile.

Tako preživljava miroljubivi kudu u afričkoj divljini. Čuva ga instinktivna sposobnost da se ukoči i tako sjedini s okolinom. Nije čudo što je kudu tako neuhvatljiv! Njegov život zavisi od toga.