Lutrije — ko dobija? Ko gubi?

OSNOVNI razlog za vladine lutrije je taj što one donose vladi milione dolara, novac koji bi se inače mogao dobiti verovatno samo povećavanjem poreza. ’A kako je to samo lako!‘ kažu organizatori. To je kao porez koji se ne zahteva ni od koga; plaća se dobrovoljno. U stvari, ljudi su željni da plate; oni čekaju u redu da plate!

Ali, koje su neke optužbe protiv lutrija?

Jedna je da su oglasi u vezi igara na sreću često neobaveštajni i samo puka obmana. Oni unapređuju zamisao da ćete dobiti. Tipičan je oglas za jednu kanadsku igru na sreću koji navodi: „Mi omogućujemo da... DOBIJETE!!“

Ali, koliko je lako dobiti? Ali (Alie) igra lutriju u Nemačkoj. Oglas preteruje: „Vaše šanse za dobitak su neverovatne.“ Ipak, Ali jadikuje: „Igrao sam igru deset godina, i nikada nisam dobio ništa. I ne znam nikoga ko je dobio bilo šta.“

Na svakog velikog dobitnika, postoje milioni kao  Ali, gubitnici koji iz sedmice u sedmicu ulažu svoj novac, ali ne dobijaju ništa zauzvrat. Oni koji u Sjedinjenim Američkim Državama dobiju 1 milion dolara iznose 0,000008 posto od 97 miliona tamošnjih igrača igara na sreću.

Izgledi da se dobije glavna nagrada nisu viši od jedan prema milion (grubo rečeno, kao izgledi da neko bude pogođen munjom); oni mogu biti jedan prema više miliona. Na primer, kada je postalo jasno da se glavni zgoditak povećao, bilo je prodato više listića, a izgledi na dobitak na lotou u Njujorku skočili su sa 1 prema 6 miliona na 1 prema 12,9 miliona!

Zato nije čudo što ljudi optužuju lutrije zbog nagovaranja neopreznih kupaca koji zaboravljaju na ogromne izglede koji su protiv njih. Dr Valeri Lorenc (Valerie Lorenz), direktor Američkog nacionalnog centra za patološko kockanje jednostavno navodi: „Lutrije? Onaj koji se kladi na njih najveći je naivčina. Izgledi su tako prekomerno protiv tebe.“

A šta ako dobijete milion dolara? Želite ih dobiti sve. Nakon što poreznik uzme svoj deo, pobednik u Sjedinjenim Američkim Državama dobija tokom 20 godina svake godine 35 000 dolara. To iznosi 700 000 dolara, čija vrednost bude nadalje umanjena inflacijom u tih 20 godina.

Učinak na siromašne

Još jedna kritika je da su veliki kupci siromašni, poslednji koji su u mogućnosti da sebi dozvole to. Organizatori igara na sreću tvrde da to nije tačno, da su igre na sreću popularnije među ljudima sa srednjim primanjima. Igre na sreću su dobrovoljne, kažu oni; niko nije prinuđen da igra. Međutim, reklame hotimično potpiruju želje igrača, a mnogi od njih su siromašni. Blagajnik u trgovini sa popustom u Floridi je rekao: „Imamo određenu grupu ljudi koju viđamo svake sedmice. Neki kupuju 10 listića svakog dana. Neki kupuju 100 svake sedmice. Oni nemaju novaca za hranu, ali igraju loto.“

U nekim nerazvijenijim zemljama situacija je još gora. Nedavno je vlada Indonezije ponovo ispitala svoju fudbalsku lutriju Porkas kada su mediji izvestili da su cela sela postala „luda za Porkasom“. Časopis Asiaweek izveštava: „[Indonezijske] novine su pune strašnih izveštaja: ljudi tuku svoje žene ili decu; deca kradu novac od svojih roditelja; deca troše teško zarađeni novac namenjen za školarinu — sve za Porkas.“

Bujanjem lutrija širom sveta, sve se više i više ljudi poziva na kockanje. Neki, ne samo siromašni, postaju prisilni kockari — lutrijski zavisnici. Arni Veksler (Arnie Wexler) vodi Savetovalište za prinudno kockanje u Nju Džerziju, SAD. On kaže: „Zakonodavci misle da su pronašli bezbolan, lak način za  dobijanje novca, dok u stvari uništavaju brojne porodice, i brojna zaposlenja, i brojna ljudska bića, i brojne živote.“

Pitanje vrednosti

Još jedna velika briga je što su vladine igre na sreću promenile stav ljudi prema kockanju. Današnje igre na sreću kojima upravlja država, „Play 3“ ili „Lucky numbers“, nude izglede jedan prema hiljadu, ali kao novčanu nagradu vraćaju samo 50 posto. Pre nego što je vlada ušla u taj posao, igra je bila „loša“, protivzakonita smicalica, porok. Danas se ista igra naziva zabavom, činom građanske odgovornosti!

Naravno, važna razlika između nezakonite lutrije i vladinih lutrija je u tome što zarada ide za podupiranje vladinih projekata, umesto u džepove kriminalaca. Ipak, mnogi posmatrači su zabrinuti zbog uticaja lutrija na moralne vrednosti društva, za koje su navodno od koristi.

To je zbog toga što lutrije pothranjuju nadu i sklonost da se postane bogat bez naprezanja. Pol Dvorin (Paul Dworin), izdavač lista Gaming and Wagering Business, je rekao: „Država je ranije govorila da će ti biti dobro ako radiš naporno. Danas kaže: ’Kupi listić i bićeš milioner.‘ To je za državu čudna poruka.“ A Džordž Vil (George Will) je pisao u Newsweeku: „Mnogo ljudi veruje u važnost sreće, šanse, slučajnosti, sudbine, malo ih veruje u važnost ozbiljnih vrlina kao što su vrednoća, štedljivost, uzdržavanje od zadovoljstva, marljivost.“

Još jedna koncepcija, glavna za ljudsko društvo, je sledeća: Pojedinci ne bi trebalo da nastoje da izvuku korist iz nesreće drugih. Međutim, organizatori igara na sreću unapređuju gledište da je ispravno da pojedinac stiče dobit i zadovoljstvo kroz gubitke drugih. Takvo razmišljanje je sebično; time se prezire biblijski savet: „Ti moraš voleti bližnjega svoga kao samog sebe“ (Matej 22:39, NW).

Uprkos mnogim glasovima protivljenja, lutrije nastavljaju dramatično da se šire celom Zemljom. Posetilac u zapadnoj Africi je primetio stotine ljudi okupljenih oko zdanja državne lutrije. „Zašto svi ovi ljudi rasipaju svoj novac na lutrije“, pitao je on meštanina, primećujući: „Posebno zato što su siromašni?“

„Prijatelju, oni igraju lutrije zato što im to pruža nadu“, odgovorio je meštanin. „To je za mnoge od njih jedina nada koju imaju u životu.“

Ali, da li je dobitak na lutriji stvarna nada? To je mnogo pre zavaravanje, iluzija, neverovatan san. Savestan hrišćanin sigurno neće rasipati svoje vreme i prihode na uzaludnu težnju za kockarskim bogatstvom. Koliko je samo bolje slediti savet apostola Pavla, koji je pisao da razumni ljudi „ne polažu svoju nadu u nesigurno bogatstvo, nego u Boga, koji nam daje bogato svega za uživanje“ (1. Timoteju 6:17, NW).

[Istaknuti tekst na 8. strani]

„Zakonodavci misle da su pronašli bezbolan, lak način za dobijanje novca, dok u stvari uništavaju brojne porodice, i brojna zaposlenja, i brojna ljudska bića, i brojne živote“

[Okvir na 9. strani]

Najbolji saveti za kockare

„Nema hladnijeg osmeha od onoga kojim vlasnik kladionice pozdravlja pobedničku mušteriju... Retki su kladioničari koji će braniti kladiocu [kockaru] da to više ne čini zato što previše izgubi... Zapamtite i to da su uspešni kladioci isto tako retki kao i propali kladioničari“ (Graham Rock, The Times, London).

„Garantovani glavni zgoditak od 45 miliona dolara u izvlačenju večerašnjeg lotoa najveći je u istoriji države Njujork. Ali izgledi da se dobije sa jednim dolarom su 12 913 582 prema 1“ (The New York Times).

„Bezumnik i njegov novac brzo će biti razdvojeni.“ Izreka aktuelna od 16. veka (Familiar Quotations, od Johna Bartletta).

„Kockaru, nemoj se radovati; ko god danas pobedi sutra gubi“ (španska poslovica).