Lutrije — zašto su tako popularne?

ZAŠTO ljudi igraju lutriju? „To je zabavno“, rekla je predstavnica lutrijske komisije. Možda je tako, ali glavni poziv je sigurno novac od nagrade. Gotovo svako može za to da upotrebi nešto dodatnog novca. A lutrije obećavaju mnogo novca. U današnjem neizvesnom svetu rastućih cena, slomova na berzi i besperspektivnih poslova, milioni veruju da je za njih dobitak na lutriji jedini zamisliv način da postanu basnoslovno bogati.

Osim što su privlačne, lutrije nisu komplikovane i lako ih je igrati. Postoje mnogi oblici, kao što su Loto, brojevi i igre u kojima stružete papir da biste otkrili skriveni broj. Međutim, sve one sadrže dva obeležja. Kao prvo, igrači pobeđuju kada se brojevi na njihovim listićima podudaraju sa onim koje izvuku organizatori. Kao drugo, nasuprot drugim oblicima kockanja, nije potrebna posebna veština ili znanje da bi se pobedilo. Dobiti ili izgubiti pitanje je čistog slučaja.

Ljudi igraju lutriju i zato što je lako da se kupe listići. Većina Amerikanaca može ih kupiti u obližnjoj trgovini mešovitom robom. Tamo gde štand za lutriju nije u blizini, igrači se mogu kladiti preko pošte, telefona, teleksa ili telefaksa.

Šta je novo u vezi lutrije?

Da li su lutrije novijeg datuma? Nikako ne. Na svečanostima u starom Rimu, imperatori Neron i Avgust su kao nagrade poklanjali robove i imanja. Jedna od prvih zapisanih nagrada u gotovini bila je verovatno ona koja je za lutriju isplaćena 1530. u Firenci, u Italiji. U vekovima koji su sledili, igre na sreću su procvetale Evropom. One su bujale i u ranoj istoriji Amerike, donoseći novac koji je pomogao finansiranju Džemstauna, vojske i gradnji uglednih univerziteta, kao što su Harvard, Dartmaut, Jejl i Kolumbija.

Međutim, u 19. veku taj posao je zapao u poteškoće. Protivnici su govorili protiv masovnog kockanja i optuživali da su izvlačenja nameštena. Lutrije su bile pune mita, potkupljivanja i mešanja u kriminal. Privatni organizatori nagomilali su basnoslovne  dobitke. Zbog toga su lutrije bile zabranjene u Sjedinjenim Američkim Državama, Francuskoj i Velikoj Britaniji.

Da li je to bio kraj priče? Očigledno nije. Lutrije su nastavile da bujaju drugde — na primer u Italiji i Australiji. Španski kralj Karlos III je 1763. organizovao lutriju; njena moderna verzija bila je ozakonjena 1812. Zemlja za zemljom priključivala se pobedničkoj strani lutrija. Francuska je 1933. ukinula zabranu i ustanovila Loterie nationale. U 1930-im je i Irska započela sa svojim čuvenim irskim bolničkim klađenjem. Japanski Takarakuji je započeo 1945. Britanija je odobrila sportsku prognozu i izvlačenje savezne nagrade, u stvari lutrije, iako bez naziva. A 1964. su se i Sjedinjene Američke Države vratile tom poslu.

U 1970-im je sistem lutrije izmenjen dvema promenama. Prva je bila uvođenje kompjutera povezanih sa terminalima na prodajnim mestima. Sada je bilo moguće organizovati visoko tiražne i česte igre u kojima su igrači mogli sami da izaberu svoje brojeve. Više nije bilo potrebno nedeljama ili mesecima čekati da se vidi ko je dobitnik; igrači su to mogli da saznaju istog dana, sata ili čak minuta.

Druga promena je bila uvođenje Lota, igre u kojoj nema velikih izgleda za dobitak. Ako se u Lotu ne izvuče glavni zgoditak, on se prenosi u sledeće kolo. Zato glavna nagrada može narasti na milione dolara. Loto je osetno povećao prodaju, a posao je postao veliki, zaista veliki.

Privlačno organizatorima

Zbog čega vlade unapređuju kockanje? Jer je to lak način za sticanje novca bez povećanja poreza. Dok prodajni automati za ubacivanje novca i ruleti kao nagradu vraćaju 95 posto novca koji se uloži u njih, igre na sreću ne vraćaju ni 50 posto. Na primer, u Sjedinjenim Američkim Državama je 1988. oko 48 centi svakog dolara uloženog u lutriju isplaćeno u obliku nagrada, a 15 centi je otišlo na organizovanje, prodaju i administraciju. Ostalih 37 centi je uloženo u javni razvoj, obrazovanje, zdravstvo i pomoć starijima. Širom zemlje, to je iznosilo 7,2 milijardi dolara.

Ali, vlade ne organizuju lutrije kako bi samo dobile novac. Ako ne uđu u taj posao, one mogu izgubiti novac. Njihovi građani mogu igrati negde drugde. Kada zato jedna zemlja ili država započne s nekom lutrijom, njeni susedi su pod pritiskom da učine to isto. Taj lavini sličan učinak očigledan je u Sjedinjenim Američkim Državama. U 1964. je bila samo jedna savezna igra na sreću; u 1989. bilo ih je 30.

Snovi o bogatstvu

Naravno, mnogi ljudi pokušavaju da steknu komad tog potrošačkog dolara. Kako onda organizatori uspevaju da uvere javnost da im je korisno da potroše novac na lutrije? Reklamiranjem! Nastupaju profesionalci u nagovaranju!

Ističe li reklama da će deo prihoda (iako mali) pomoći podupiranju obrazovanja ili omogućiti brigu za starije? Daleko od toga! To se retko spominje. Umesto toga, reklama ističe kako bi zabavno bilo dobiti milione dolara. Sledi nekoliko primera:

 ◻ „Basnoslovni život Bogatih i slavnih može biti odmah vaš... ako igrate kanadski praznični multimilionski LOTO 6/49.“

◻ „LUTRIJA FLORIDE... obogatite se kroz najveću lutriju u Americi.“

◻ „Novac iz Nemačke — PRONAĐITE BLAGO i postanite milioner

preko noći.“

Agresivna reklama? Upravo to! Napori da se utiša reklama obično prestaju onda kada se listići ne prodaju. U stvari, organizatori se okreću još strastvenijim igrama i šire reklamu kako bi privukli nove igrače i zadržali stare koji su zainteresovani. Organizatori uvek moraju da ponude nešto što izgleda novo. Direktor lutrije u Oregonu, Džejms Dejvi (James Davey), je rekao: „Imamo teme za igre na sreću, organizujemo Olimpijade. Na Božić uvodimo prazničnu gotovinu. Pomoću srećnih zvezda igramo na astrološke znakove ljudi. Otkrili smo da, ako u isto vreme uđete u dve ili tri, četiri ili pet igara, prodavaćete mnogo više listića.“

Ali, kudikamo najveća atrakcija je ogromni glavni zgoditak. Kada u Lotu naraste glavna premija, kao što je to bio slučaj u Pensilvaniji 1989, kada je dostigla 115 miliona dolara, to postaje važna vest. Ljudi se u panici razjure kako bi kupili listiće, što je jedan autor nazvao „kockarsko rastuće ludilo“. Usled histerije, čak i oni koji obično ne igraju igre na sreću posežu za svojim novcem.

[Okvir na 6. strani]

Groznica kockanja i religija

„Katolička crkva me je naučila da se kockam. Bingo i izvlačenje kockom se uopšte ne razlikuju od lutrija. Kada bi katolička crkva preuzela vođstvo i zaustavila sve vrste kockanja, razmotrio bih zamisao o uzdržavanju od igranja lutrije. Ako sam pohlepan, to je zato što je pohlepa gotovo sakrament u crkvi“ (čitalac časopisu U.S. Catholic).

„Prema izveštaju o katoličkim župama univerziteta Notre Dame, posle nedeljne mise, drugi događaj po posećenosti u katoličkim crkvama su nedeljne igre bingo.“ Međutim, mnogi sveštenici tvrde da većina onih koji posećuju igre bingo ne idu u crkvu (The Sunday Star-Ledger, Nju Džerzi, SAD).

U međunarodnom izdanju španskog nedeljnika ABC pojavio se naslov „Sveti Pankras je doneo sreću Madridu“. Članak je nastavio: „’To je bio Sveti Pankras‘, uzvikivala su neprestano dvojica službenika na štandu za igre na sreću... gde su rasprodali samo seriju igre 21515, ’gordoa‘ [veliki] vrednu 250 miliona [pezeta, ili danas 2 500 000 dolara], koja je bila raspačana u Madridu. [Službenici] su priznali da su se molili svecu, čiji je kip pokrovitelj njihove crkve i preko koga su stavili izdanak peršuna, kako bi im sreća bila naklonjena u prodavanju božićnog ’gordoa‘.“

„Pokušavajući da pronađu načine da objasne svoju sreću, stariji pobednici su skloni verovati da su ih Bog i sudbina izabrali da dobiju novac... ’Mi želimo verovati da su sreća i nesreća dovedeni u vezu s nečim, da nisu slučajnost‘, rekao je profesor psihologije na Univerzitetu Majami. ’A s čime se mogu dovesti u vezu ako ne s Bogom?‘“ (New York Times).

Šta Biblija kaže o sreći? Jehova je nevernima u Izraelu rekao: „A vi ste ti, što ste napustili Jehovu, zaboravili moju svetu goru, koji postavljate sto bogu Sreće i izmešano vino postavljate bogu Sudbine“ (Isaija 65:11, New World Translation).

Koliko od relativno malo pobednika zastane da razmisli kako se njegova usamljena sreća temelji na nesreći miliona gubitnika? Odražava li kockanje na bilo koji način ’ljubav prema bližnjemu‘? Da li je razumno ili biblijski smatrati da bi se Suvereni Gospodar svemira upleo u tako sebične poroke kao što je kockanje? (Matej 22:39).