„U tome morate učestvovati!“

Od dopisnika Probudite se! iz Kolumbije

MLADI bračni par iz Misurija (Sjedinjene Američke Države) objašnjava: „Prvi put smo čuli o Međunarodnom dobrovoljnom programu izgradnje u leto 1988, kada su se naši prijatelji vratili sa svoje dodele u podružnici Watch Tower Society u Hondurasu, Srednja Amerika. ’U tome morate učestvovati!‘ rekli su puni oduševljenja.“

Spomenuti program izgradnje razvili su Jehovini svedoci za izgradnju svojih podružnica širom sveta. Da bi se osposobili, budući saradnici moraju najpre da rade na primer u centrali Watch Tower Society u Bruklinu, Njujork, gde se procenjuju njihove radne navike i sposobnosti. Zato se suprug iz Misurija obratio Zajednici u Bruklinu, i dobrovoljno se stavio na raspolaganje da bi tamo radio neko vreme.

Dok je bio u centrali u Bruklinu, suprug se prijavio za saradnju u drugoj zemlji. Po povratku u Misuri, počeli su on i njegova žena da štede novac za očekivano putovanje. Nekoliko meseci kasnije stiglo je pismo s dodelom. Trebalo je da idu u Kolumbiju, Južna Amerika!

Više od hiljadu privremenih dobrovoljnih radnika snosilo je od 1987. do 1990. troškove svog putovanja u Kolumbiju da bi tamo za vreme od dve nedelje do dva meseca pomagali na izgradnji velike podružnice i štamparije Jehovinih svedoka. Osim toga oko 80 drugih dobrovoljnih radnika iz 14 različitih zemalja je radilo više od godinu dana na izgradnji tog velikog projekta u Kolumbiji. Neki od tih na kraće ili duže vreme prijavljenih radnika pomagali su već ranije na izgradnji novih podružnica u zemljama kao što su Nigerija, Filipini, Gvajana, El Salvador, Gvatemala, Kostarika, Peru i Ekvador.

Dobrovoljnim radnicima koji dolaze u Kolumbiju kod doseljavanja i obavljanja carine pomažu njihovi domaćini. Zatim ih automobilom voze do gradilišta u Fakatativi, oko 50 kilometara severozapadno od Bogote.

Usmeravanje

Za tipične novopridošle prvi dan na gradilištu uključuje obilazak objekata i primanje uputstava o ponašanju kao članova građevinske ekipe. Većina međunarodnih građevinskih radnika — prošlih godina bilo ih je uvek između 40 i 60 — stanuje u objektima koji su u blizini gradilišta.

Novi građevinski radnici dobiju uputstva s obzirom na raspored posla, pohađanje hrišćanskih sastanaka, učešće u službi propovedanja krajem sedmice i o tome kako treba da brinu za svoj smeštajni prostor. Dobiju i informacije o pranju rublja, kao i učešću u jutarnjem programu razmatranja Biblije i onim što je s tim povezano.

Oni stanuju u udobnim sobama, obroci su topli i hranjivi i predano rublje brzo dobijaju natrag oprano i ispeglano. Čak i medicinska nega stoji na raspolaganju ako je potrebna. Ništa nije propušteno kako bi dobrovoljnim radnicima bilo što udobnije.

 Novopridošli su obično iznenađeni kada vide da je građevinski projekat mnogo veći nego što su očekivali. Na obronku koji se proteže do četinarske šume na planini koja je u pozadini, stoje dve petospratne stambene zgrade u kojima se marljivo radi. Tamo će se konačno smestiti do 250 članova kolumbijske podružnice, koji se nazivaju betelska porodica. Tokom prošlih meseci novopridošli su videli kako radnici postavljaju instalaciju za vodu i struju, i čelične armature za zidove.

Trpezarija, u kojoj udobno sedi 400 osoba, krajem sedmice prenatrpana je sa 600 ili više radnika kada dolaze mesni dobrovoljci koji se sami poslužuju hranom. Izuzev nekoliko krajnjih doterivanja, trpezarija je sada dovršena.

U veliku dvospratnu fabričku zgradu uselio se već ekspedit i štamparsko odeljenje. Dok novopridošli razgledaju drugi sprat fabrike vodič im ponosno pokazuje veliku novu rotacionu štamparsku ofset mašinu Hantscho. Nekoliko članova štamparije u Bruklinu nadgledavalo je postavljanje, dok su drugi dobrovoljci revno pomagali.

Ta štamparska mašina kojom upravlja kompjuter — težine 65 tona i dužine 27 metara — jedna je od najboljih koja se danas može dobiti. Na njoj se sada štampa 38 000 primeraka španskih brojeva časopisa Kula stražara i Probudite se! na sat, koji se raspačavaju u severozapadnom delu Južne Amerike. Više od 155 000 Jehovinih svedoka u Kolumbiji, Venecueli, Panami, Ekvadoru i Peruu upravo su počeli da primaju časopise koji su štampani na toj mašini — u četiri boje.

Lokalna pomoć

Mnogi dobrovoljci iz Kolumbije — i muškarci i žene — pomažu takođe na izgradnji. Ponosni su što grade, kako je zovu, svoju novu podružnicu. Neki od njih stanuju u privremenim objektima u blizini gradilišta, dok drugi svaki dan dolaze iz Bogote i drugih obližnjih gradova. Vikendima i praznicima dolazi dodatno između 50 i 150 dobrovoljnih radnika iz oko 100 skupština Bogote i okoline.

Jedan dobrovoljni građevinski radnik iz Kanade, koji ima iskustva u postavljanju  čelične armature i montažnih zidova, zapazio je: „Lokalna braća revno uče, kvalitet njihovog rada je isti, ako ne i bolji od onoga što se može videti na komercijalnom gradilištu kod nas.“

Jedan radnik koji je od 1987. odgovoran za građevinske mašine i zemljišne radove dodaje: „Imamo dobru grupu ljudi u koju je uključeno i nekoliko lokalne braće koja rade sa nama. Neki od njih su pre jedva znali da voze automobil, ali postali su izvrsni rukovaoci građevinskih mašina.“

Niz mladih Kolumbijaca koji su redovno pomagali na izgradnji podneli su molbu za stalnu službu u betelskoj porodici, koja će se uskoro znatno povećati. Drugi će pak nastaviti sa stalnom propovedničkom službom u Kolumbiji. Svi su oni, služeći kao dobrovoljni građevinski radnici u atmosferi betelske porodice, mnogo napredovali u svom duhovnom rastu.

Delo koje se isplati

Hiljade njih koji su učestvovali u Međunarodnom dobrovoljnom programu izgradnje izjavili su da je to bio vrhunac njihovog života. „To je nešto zaista posebno“ rekao je jedan radnik iz Misisipija, SAD, o kolumbijskom projektu. „Ljudi to čine posebnim. Voleo bih tako da radim stalno ako bi to bilo moguće. Graditi se može bilo gde, ali saradnja s braćom to čini drugačijim.“ Svakodnevna saradnja rame uz rame s hrišćanima koji ispoljavaju plodove Jehovinog duha toliko je drugačija od rada na svetovnom poslu.

Vreme odlaska za privremene radnike obično dolazi svima prebrzo. Tu su zagrljaji i mnogo suza. Kako se često čuju oproštajne reči: „Želeli bismo da možemo ostati duže.“ „Tako rado bismo ostali!“ Svi odlaze s dubokim cenjenjem za međunarodno bratstvo Jehovinih svedoka. Iskusili su i unapred osetili kako će to biti kada se u budućnosti bude živelo i radilo zajedno, proširujući Raj do krajeva zemlje.

Naravno, svi ne mogu da učestvuju u ovom međunarodnom programu izgradnje. Ali, onima kojima to okolnosti dozvoljavaju otvaraju se velika nova i oduševljavajuća vrata mogućnosti u Međunarodnom dobrovoljnom programu izgradnje.