Mladi pitaju...

Zašto moji roditelji pokušavaju da upravljaju mojim životom?

„Tražim priliku da nešto izvodim, da vežbam svoje mišiće, da osetim svoju snagu... Želim naučiti da razlikujem gorko od slatkog tako da to okusim a ne da mi se govori o tome. Žudim za iskustvom; [moji roditelji] obasipaju me objašnjenjima“ (šesnaestogodišnjak).

„Moja majka i ja se stalno sukobljavamo... Postupa sa mnom kao s malim detetom... Želim otići; ne mogu izdržati takav zatvor... Pokušavam da odrastem a ona mi ne dopušta“ (sedamnaestogodišnjakinja).

MNOGI mladi se žale da njihovi roditelji pokušavaju da upravljaju njihovim životom. A možda i ti imaš iste prigovore. Ti kažeš da želiš do kasno ostati napolju; oni kažu da moraš biti rano kući. Ti kažeš da si dovoljno star za čvrsto poznanstvo; oni kažu da si premlad. Izgleda da za svakim ’Smem li‘ sledi ’Ne, ne smeš‘.

Ipak, moramo biti nepristrani i reći da većini mladih, bar ponekad, roditelji dozvoljavaju da rade ono što oni žele. A verovatno nisi ni ti izuzetak. Osim toga, tvoji su roditelji verovatno potpuno svesni toga da nisi više dete; pre ili kasnije će morati da odustanu od nadzora koji su imali nad tobom još od tvog rođenja. I kao većina roditelja, verovatno žele da postaneš uravnotežena, samostalna odrasla osoba.

Ali, možda se čudiš: ’Ako moji roditelji misle tako, zašto onda to ne pokažu?‘ Tebi se čini da vrše strogi nadzor nad tobom i da nisu spremni da te oslobode. Zaista, verovatno se ne radi o pitanju da li ćeš sam upravljati svojim životom. Pitanje je samo kada. Ti to želiš sada. Ali, tvoji roditelji možda postepeno žele da ti daju slobodu.

Jedna omladinka je to smatrala „znakom nepoverenja“ od strane svojih roditelja, uvredljivom pretpostavkom kako ona ima „samorazorni nagon koji treba obuzdavati“. Ali, može li biti da tvoji roditelji imaju dobar razlog zašto tako postupaju? U svakom slučaju će ti razumevanje njihovog stanovišta pomoći da obuzdavaš bilo kakva osećanja ljutnje koja bi mogao imati zbog načina na koji postupaju s tobom. U Poslovicama 19:11 se kaže: „Čovečiji uvid sigurno usporava njegov gnev“ (NW).

Zašto te još uvek nadziru

Kao prvo, shvati da je svet postao sve opasniji i pokvareniji od vremena kada su tvoji roditelji išli svojim putem kroz mladost (2. Timoteju 3:1, 13). Jedan roditelj potvrđuje: ’Svet kako ga doživljava  naš sin ili kćerka sa 14, 15 ili 16 godina mnogo je opasniji nego što je bio kad smo mi odrastali. Nesigurno je izlaziti sam. Više omladinki zatrudni nego što je to bilo kada smo mi bili mladi.‘ Nije dakle čudo što roditelji žele da te zaštitite!

Ako su tvoji roditelji bogobojazni, duboko su zabrinuti i za tvoje duhovno zdravlje. Biblija zapoveda roditeljima da odgajaju decu „u stezi i nauci Gospodnjoj“ (Efescima 6:4, Šarić). Oni znaju da nećeš automatski prihvatiti hrišćanske vrednosti i nauke samo zato što su to oni učinili. Takođe su svesni toga da „dete samom sebi ostavljeno mater svoju osramoti“ (Poslovice 29:15). Premda te možda više ne smatraju detetom, mogu se još uvek osećati dužni da odrede vreme u koje moraš biti kući i da postave druga ograničenja.

Možda smatraš da su takva ograničenja ispod tvoje časti, da su detinjasta. Ali seti se, nije prošlo dugo od kad si bio zaista bespomoćno detešce u rukama svojih roditelja. A sada žele da te zaštitite od moralne opasnosti, kao što su te ranije čuvali od telesne opasnosti. Seti se i toga da su i tvoji roditelji bili mladi i da dobro znaju poteškoće u koje mogu upasti omladinci. Čak je i pravedni Jov priznao „grehe mladosti“ svoje (Jov 13:26). Neki su roditelji kao mladi počinili teške greške koje su im uveliko zakomplikovale život.

Jedna je majka priznala: „Morala sam da se udam. Bilo je to zato što sam hodala s momkom dok sam još bila vrlo mlada. Zatrudnela sam sa šesnaest godina. Sada imam troje dece i dvoje od njih su tinejdžeri. Osećam se kao da imam pedeset godina a ne trideset sedam. Izgubila sam svoju mladost.“

Tvoji roditelji možda nikad nisu doživeli tako gorko iskustvo. Ipak su verovatno vrlo zabrinuti zbog opasnosti ranog čvrstog poznanstva, i zato ti možda zabranjuju sastanke. Da li ćeš im zato zameriti? Ako hoćeš, tada razmisli o rečima iz Poslovica 27:12: „Oprezni vidi zlo i sklanja se, prosti navaljuju i naleću u kaznu.“ Zaista, ako poslušaš savet svojih roditelja, možda možeš izbeći nevolju.

Menjanje ličnosti

Ipak, možda još uvek razmišljaš kao mladić koji je rekao: „Znam šta radim. Neću upropastiti svoj život. Zašto mi ne daju da živim svojim životom?“ Ali, problem može biti u tome što svojim roditeljima nesvesno daješ zbunjujuće signale. Ponekad možda postupaš kao odgovorni odrasli; drugom prilikom otkrivaš da ti još kao detetu treba pomoć roditelja.

U knjizi How to Single Parent, opisuje dr Fitshju Dodson (Fitzhugh Dodson) šta je doživela jedna majka sa svojom 15-godišnjom kćerkom prilikom kupovanja. Nakon što je ograničila izbor na tri haljine, kćerka je pitala koja joj najbolje stoji. Majka je za trenutak o tome razmislila i zatim odgovorila: „Mislim da ti definitivno plava najbolje stoji.“ Šta je bio odgovor na taj traženi savet? „Mama, uvek pokušavaš da upravljaš mojim životom i govoriš mi šta da radim!“

Nekoliko meseci kasnije išle su opet da kupuju. Kćerka je izabrala nekoliko komada odeće i pitala: „Mama, koji kostim mi najbolje stoji?“ Setivši se prethodne zgode, majka je odlučila ići na sigurno pa je odgovorila: „Sigurna sam da to možeš sama da odlučiš“, na šta je kćerka uzviknula: „O mama, nikad mi ne pomogneš kad mi je potrebno!“

Ćudljivost koja se kreće između prkosnog razmetanja i detinjastog prianjanja zbunjuje roditelje. I do određenog stepena, sve mlade muči takvo kolebljivo ponašanje; to je normalni deo odrastanja. Ali, iako je to normalno, ono kaže tvojim roditeljima da još uvek imaš neka „obeležja deteta“ koja moraš da nadvladaš i da još nisi spreman da bi te potpuno oslobodili nadzora (1. Korinćanima 13:11, NW).

 Steći veću samostalnost

Možda ipak misliš da možeš učiniti bar nešto bez takve podrške i pažnje. I nadajući se da ćeš dobiti slobodu za kojom čezneš, možda si čak doveden u iskušenje da se poslužiš neiskrenošću. „Znam da ne bih smela da lažem“, pisala je jedna omladinka, „ali, činim to samo zato da bih olakšala stvari. [Mama je] prestroga i nikad me ne bi pustila da izađem kad bih joj rekla istinu.“ Ipak, varanjem svojih roditelja nikad ne olakšaš stvar. Ako se laž otkrije (što će se verovatno dogoditi), stvari će se još više otežati.

Pisci knjige Options došli su do ispravnog zaključka: „Ako [svoje roditelje] lažeš dok želiš da imaju poverenje u tebe, to je kao da kradeš kako bi dokazao koliko si pošten. Kada te zateknu pri tome, biće verovatno zbog tvoje podlosti još stroži s tobom.“ Što je još važnije, laganjem navlačiš na sebe negodovanje samog Boga. Poslovice 3:32 (NW) kažu: „Neiskrena osoba nešto je odvratno Jehovi.“

Zato budi iskren sa svojim roditeljima. Pruži im sve i tačne pojedinosti o tome kuda želiš da ideš i ko će ići s tobom. Kada odrede vreme kad se moraš vratiti kući, drži se toga. To će ih uveriti da si pouzdan. Tada će biti i manje zabrinuti kada si odsutan. I s vremenom će možda rasti njihovo poverenje pa će ti dodeljivati više slobode. Tako je kako Biblija kaže: „Kome je mnogo dano, mnogo će se iskati od njega, a kome je mnogo povereno, još će se više tražiti od njega“ (Luka 12:48).

Vreme kada ćeš sam morati da vodiš brigu za svoj život doći će dovoljno rano. U međuvremenu budi strpljiv. Raduj se svojoj mladosti (Propovednik 11:9). Sarađuj sa svojim roditeljima što se tiče njihovog stava u vezi čvrstih poznanstava, pravila, vremenskih ograničenja i sličnog. Čineći to, možeš sebi kasnije da uštediš mnogo bola i tuge. Ako misliš da su neka ograničenja neprikladna ili preterana za tvoje doba, nemoj da se buniš. Porazgovaraj o tome mirno sa svojim roditeljima. Možda su jednostavno izgubili iz vida koliko stvarno imaš godina ili koliko si odrastao. Ma šta to bilo, verovatno ćeš ustanoviti da u stvari ne žele da obuzdavaju tvoj život. Jednostavno ti žele osigurati srećnu budućnost.

[Slika na 23. strani]

Kako gledaš na vremenska i druga ograničenja?