Izbijanje kolere — zapadnoafrički dnevnik

Od dopisnika časopisa Probudite se! iz Zapadne Afrike.

DECEMBAR: Jedna starija žena bila je prva žrtva. Prvi simptom bio je redak i čest proliv. Sledilo je povraćanje. Dobila je grčeve u predelu bedara i u trbuhu. Disanje je postalo ubrzano i površno, koža joj se naborala a oči su utonule u očne duplje. Četrdeset osam sati kasnije bila je mrtva.

Sledeći dan bila je pogođena druga osoba u istoj kući, potom još jedna. Zatim su oboleli neki susedi. Bolest je počela da se pojavljuje u obližnjim selima i gradovima. Priča je bila ista — proliv, povraćanje i u trećini slučajeva smrt.

Pasterov institut je ispitao uzorke stolice i potvrdio najgore bojazni medicinskih eksperata. To je bila bolest koja je u poslednjih 25 godina mučila 93 nacije, bolest tako smrtonosna da i njeno samo ime izaziva strah: kolera!

U glavnom gradu jedne zapadnoafričke zemlje bio sam svedok drame, prateći izbijanje te strašne bolesti. Sledi dnevnik događaja te godine.

„Ne treba se bojati“

13. februar: Usred rastućih glasina, novine donose vest na naslovnoj strani: „Proliv: 70 mrtvih ali kriza se stišava.“ Članak uverava svoje čitaoce da se „ne treba bojati izbijanja kolere“.

25. april: Pitam dr L. Baku (L. Bakka), a pedijatra i rukovodioca nacionalnog programa kontrole dijarejičnih bolesti, da li su stalne glasine o koleri istinite. „Istinite su“, kaže. „Kolera je prisutna i široko rasprostranjena. Od 13 pokrajina, 10 ih je zahvaćeno kolerom.“

Pitam za masovno vakcinisanje ljudi. „Mi nećemo vakcinisati ljude“, rekao je. „To mnogo ne pomaže ni u prevenciji ni u kontroli epidemije. Sadašnje vakcine su delotvorne samo tri do šest meseci.“

„Hoćete li time reći da vakcine nisu od koristi u suzbijanju izbijanja kolere?“ pitam.

„Ne, to je stav Svetske zdravstvene organizacije.“

„Jeste li vi vakcinisani?“

„Ne. A bio sam u mnogim područjima gde je kolera i lečio mnoge pacijente sa kolerom.“

Dr Baka objašnjava da je kolera prouzrokovana određenom vrstom vibriona, ili bakterije, koji dolazi u telo putem zaražene hrane ili vode. Vibrioni se zatim sakupljaju u crevima, gde se množe i proizvode otrovnu supstancu koja prouzrokuje proliv i povraćanje. Ti vibrioni mogu onda doći u pitku vodu ili na hranu zaraženu neopranim rukama — i bolest se dalje širi.

Pokazujući na svoja usta, lekar kaže: „Važna stvar je što ulazi ovde.“ Kaže se: „Možeš jesti koleru, a možeš je i piti, ali ne možeš je uhvatiti!“

Da li je moguće da bolest pogodi glavni grad? „Već je tu“, kaže Baka. „Danas smo u bolnicu primili pet slučajeva.“

7. maj: Preopterećena bolnica je loše opremljena za savladavanje epidemije kolere. Pacijenti sa kolerom izolovani su u  velikoj prostoriji sa betonskim podom i jednim jedinim plafonskim ventilatorom. Toaleti su predaleko da bi bili korišćeni, pa se ekskreti odlažu u bolničke noćne posude i plastična vedra, i dezinfikuju se pre konačnog odstranjenja. Tamo je sada 12 pacijenata — muškaraca, žena i dva deteta. Svi izgledaju iscrpljeno i jadno.

Oboleli leže na drvenim klupama. Nema kreveta, nema bolničkih obroka, nema privatnih soba. Ipak, niko se ne žali. Tim oslabelim i zgrčenim žrtvama nudi se život, život u obliku litarskih plastičnih vrećica s oznakom „Ringerov laktat“. To je rastvor koji se daje intravenozno.

Saznajem da kolera ubija dehidracijom. Telo gubi životovažne tečnosti i neophodne soli kroz povraćanje i proliv, te se osuši i umire. Laktatna infuzija služi rehidraciji, ili zameni i zadržavanju tih tečnosti dok proliv i povraćanje ne prestanu — obično unutar nekoliko dana. Lek tetraciklin uništava vibrione i skraćuje trajanje bolesti.

Stižu vesti

29. maj: Britanski radio emituje vest da je kolera usmrtila između 300 i 600 osoba u toj zemlji. Poznajem jednu žrtvu. Kada je otac otišao na posao, njegov mali sin veselo se igrao. Kada je uveče došao kući, dečak je bio mrtav.

Danas popodne lokalna podružnica Jehovinih svedoka odlučila je da pošalje obaveštenje svakoj skupštini u zemlji, objašnjavajući kako se zaštititi od bolesti.

2. jun: Kreveti pokriveni plastičnim čaršavima sada su otpremljeni u odeljenje kolere. Svaki dan stiže desetak novih pacijenata. Za one koji stižu u stanju šoka i ne mogu da piju ORS (Oralne rehidracione soli) rešenje su laktatne infuzije, obično tri ili četiri litra u prvom satu. b Nakon dan-dva bivaju otpušteni. U lakšim slučajevima se daje ORS i pacijenti se posle nekoliko sati šalju kući.

Isporuke Ringerovog laktata i paketa s ORS-om pritiču u zemlju i hitno se otpremaju u provincijske zdravstvene centre, gde je sada potreba veća nego u gradu. Već je razdeljeno preko 600 000 paketa ORS-a. Vlada je osigurala vozila za prevoz lekarskih timova i isporuka u ugrožena područja. Radio-emisije i leci obaveštavaju javnost kako mogu izbeći navlačenje bolesti i šta da se učini ako se pojave simptomi. Automobili s razglasom patroliraju glavnim gradom i prenose istu poruku.

10. juna: Broj primljenih na odeljenje kolere naglo je dostigao vrhunac od 71 osobe. U bolnici radi sada 15 bolničarki. Rođaci pacijenata sarađuju s njima u brizi za obolele. Prostorija je puna — po dve osobe na jednom krevetu. Neki pacijenti leže na podu.

Ljudi stižu noseći svoje bolesne na leđima. Neki su morali da pešače kilometrima i uprljani su izlučenjima. Njihove oči govore: ’Možete li spasti život mog deteta... mog brata... moje majke?‘

 21. jun: Štampa javlja: „Ministarstvo zdravlja... želi uveriti široku javnost da nema potrebe za uzbunu ili paniku.“ Ali, ljudi su ipak uznemireni! Postoje izveštaji da su stvorene velike zalihe Ringerovog laktata. Vozači taksija enormno povisuju cene za prevoz pacijenata obolelih od kolere do bolnice — ako ih uopšte primaju. Prolazeći pored klinike za koleru dok idu u školu, deca rukama pokrivaju usta i noseve. Neki ljudi su nerazboriti i uzimaju svakodnevno tetraciklin, nadajući se da će ih to sačuvati od bolesti.

Razgovaram s Alafijom, koja uči za medicinsku sestru u bolnici. Ona je očigledno uzrujana. „Jedna od kuvarica u našem domu pogođena je kolerom!“ uzviknula je ona. „Neke medicinske sestre su uzele godišnji odmor kako bi izbegle da se suoče sa izbijanjem kolere.“

Ali ne beže svi od pomaganja drugima da se izleče. Suzan Džonson je glavna medicinska sestra jedne klinike za koleru. Iako je obično vesela osoba, danas se vidi da je prenapeta. Kada sam ušao u odeljenje, rođak jednog pacijenta uzeo je papirnatu čašu i uronio je u posudu s čistom vodom. „Nemojte svoje ruke uranjati tamo!“ prasne Suzan. „Bolest se širi putem zaražene vode!“ Gledajući me frustrirano kaže: „Oni jednostavno ne razumeju.“

Bitka se nastavlja do iznemoglosti

1. oktobar: Sada je širom zemlje službeno izvešteno 10 200 slučajeva i 796 mrtvih. Do većine smrtnih slučajeva je došlo kada žrtve nisu primile medicinski tretman, ili ga nisu primile dovoljno brzo.

Od 3 341 pacijenta primljenog na ovdašnju kliniku, samo je jedan od 93 umro. Većina njih je već bila na samrti dok su bili unošeni. Neki su bili bez svesti zbog uznapredovale dehidracije. U tom stadijumu krv postaje gusta i crna, a vene pucaju. Kao hitna mera, Ringerov laktat se ubrizga direktno u vratnu venu ili bedrenu arteriju.

30. decembar: Navala kolere se smanjuje. Otprilike 14 000 ljudi je pogođeno, a 1 213 ih je umrlo. To je ironično. Lekari znaju šta prouzrokuje koleru, kako se ona širi i kako spasti živote žrtava. Ali pobeda nad njom je daleko. Ljudska bespomoćnost u prevenciji takvih epidemija dramatično naglašava značaj Isusovog proročanstva da će „pošasti“ biti obeležje ovih ’poslednjih dana‘ (Luka 21:11; 2. Timoteju 3:1-5).

Pokazao sam dr S. Hardingu ključnu stvar tokom te epidemije, stih iz Biblije, Isaiju 33:24. Tu se proriče vreme kada „niko od stanovnika neće reći: bolestan sam“. Pažljivo je pogledao stih i rekao: „Ako Biblija tako kaže, to mora biti istina.“ Zaista, to i jeste istina! A kakvo će tek biti olakšanje kada se to proročanstvo konačno ispuni!

[Fusnote]

[Okvir na 22. strani]

Kada izbije kolera!

Pitka voda je glavni izvor zaraze kolerom. Klice odgovorne za koleru dolaze iz ljudskog izmeta i ulaze u vodu za piće zbog nedostatka higijene. Ako pijemo tu zagađenu vodu ili ako smo u kontaktu s njom, može doći do infekcije. Glavni simptom kolere je proliv. To dovodi do gubitka tečnosti, što često rezultira šokom, čak i smrću. Da biste sprečili zarazu kolerom:

1. Koristite samo prokuvanu, čistu ili obrađenu vodu.

2. Perite ruke sapunom i vodom pre rukovanja hranom i pre jela.

3. Pokrivajte hranu da biste je zaštitili od muva.

4. Perite sirovu hranu čistom ili obrađenom vodom.

5. Koristite toalete ili druga mesta daleko od izvora, reka i potoka —

ne otvorena mesta.

6. Ako se pojavi infekcija, požurite s pacijentom do lekara ili

u zdravstveni centar.

Izvor: Svetska zdravstvena organizacija

[Izvor slike na 21. strani]

WHO fotografija J. Abcedea