Moć trača

SAMOUBISTVO mlade žene šokiralo je miran engleski gradić. Još je uzbudljiviji bio zaključak službene istrage: ’Ubio ju je isprazan trač!‘ Očigledno je ime mlade žene, njen ugled i konačno njen život bio uništen gradskim zlobnim praznim naklapanjem (Rumor and Gossip — The Social Psychology of Hearsay, autori Ralph L. Rosnow i Gery Alan Fine).

Iako su posledice retko tako tragične, trač nesumnjivo ima strašnu moć. S jedne strane, može se smatrati načinom izmene upotrebljivih informacija. S druge strane, on može biti odgovoran za državni nemir, raspad porodica, uništenje karijere.

Trač se okrivljuje za besane noći, tugu i loše varenje. A nesumnjivo je i kod vas ponekad prouzrokovao neku ličnu bol. U stvari, pisac Vilijam M. Džons (William M. Jones) upozorava da u poslovnom svetu „morate prihvatiti mogućnost da će neko u vašoj karijeri pokušati da vam zabode nož u leđa“.

Na negativan trač se skoro svuda gleda sa negodovanjem. Među Seminola Indijancima u Sjedinjenim Američkim Državama „govorenje lošeg o nekome“ stavlja se na isti nivo kao i laganje i krađa. U jednoj afričkoj zajednici brbljivci rizikuju da im odrežu usne ili, što je još gore, rizikuju da budu pogubljeni! Zaista, tokom istorije su bile preduzimane mere da se obuzda trač.

Između 15. i 18. veka u Engleskoj, Nemačkoj i kasnije u Sjedinjenim Američkim Državama, u narodu su bile korišćene takozvane stolice za kažnjavanje, da bi se pokušalo sa posramljivanjem tračara kako bi napustili svoje štetno brbljanje. Onaj koji bi bio proglašen krivim za uvredu, bio bi privezan za stolicu i više puta uronjen u vodu.

Iako je stolica za kažnjavanje davno izašla iz upotrebe kao i stub sramote i klade, rat protiv trača vodi se i u naše vreme. Na primer, tokom 1960-ih u Sjedinjenim Američkim Državama osnovani su  tzv. centri za kontrolu glasina kako bi odgovorili na glasine koje su mogle biti štetne za vladine aktivnosti. Slične službe delovale su u Severnoj Irskoj i Engleskoj. Bili su doneseni zakoni za suzbijanje trača koji je usmeren nanošenju ekonomske štete nekim finansijskim institucijama.

Uprkos takvim naporima, trač i dalje postoji. On je živ i cveta. Ni zakon ni bilo koja druga ljudska metoda nije uspela da iskoreni njegovu razornu moć. Trača ima svuda. Postoji trač u susedstvu, trač u kancelariji, trač u trgovini, trač na zabavi, porodični trač. On nadilazi sve kulture, rase i civilizacije i cveta na svakom nivou društva. Jedan stručnjak je rekao: „Trač je tako uobičajen, skoro kao disanje.“ Takođe je rekao: ’On je duboko u ljudskoj prirodi.‘

Zaista, trač često otkriva vrlo tamnu stranu ljudske prirode, stranu koja uživa u narušavanju ugleda, iskrivljavanju istine i uništavanju životâ. Ipak, pričanje o drugima nije samo po sebi zlo. Postoji i pozitivna strana neobaveznog razgovora. A znati gde treba povući crtu između štetnog i neškodljivog pričanja ključ je da izbegnemo da druge učinimo žrtvom — a i da sami ne postanemo žrtva.

[Slika na 4. strani]

Korišćenje stolice za kažnjavanje bio je jedan od načina na koji su lokalne vlasti pokušale da se bore protiv tračara

[Izvor]

Historical Pictures Service