Trač — zašto je toliko privlačan?

NA kineskom šen-tan; na finskom juoru; na italijanskom petegoleco; na španskom ćisme. Da, trača ima svuda. U nekim jezicima trač ima direktno negativno značenje. Na našem jeziku „tračanje, ogovaranje“ u osnovi znači „prazno naklapanje“, čavrljanje o beznačajnim stvarima.

Ipak, zanimljivo je da je na našem jeziku taj izraz dobio negativno značenje. Ispred reči „ogovaranje“ često se nalaze reči „zlobno“ ili „štetno“. To je zato što prazno naklapanje često odgovara štetnom govoru ili govoru koji stvara probleme. Ono može preći čak u otvoreno klevetanje, koje se definiše kao „izraz lažne optužbe ili pogrešnog prikazivanja kojim se kleveće i narušava ugled drugoga“. Zato nije čudo što stara poslovica kaže: „Kao što sjeverni vjetar nosi dažd, tako jezik klevetni zlovoljno lice“ (Priče 25:23, Šarić).

Zašto onda, s obzirom na njegovu moguću štetnost, nalazimo da je trač često neodoljiv, privlačan? I gde da neko povuče crtu između štetnog ogovaranja i neškodljivog brbljanja?

 Ćaskanje — izmena informacija

Postoji jak temeljni razlog za trač: Ljudi se zanimaju za druge. Zato smo prirodno skloni da razgovaramo o drugima. Antropolog Meks Glukmen (Max Gluckman) je tako jednom rekao: „Svakog dana, i to u najvećem delu dana, većina nas je upletena u trač. Mislim da bi, kada bismo zapisivali kako koristimo svoje vreme koje ne provedemo spavajući, trač — za neke od nas — došao odmah iza ’posla‘.“

Kada je umeren i ljubazan, neobavezni razgovor može da služi izmeni korisnih informacija, kao sredstvo koje nam pomaže da smo u toku događaja. On može uključivati takve bezazlene stvari kao što su ko se venčao, koja je trudna i ko je umro, ili može biti samo šaljivi razgovor bez zlobne namere.

Ipak, prazno naklapanje prečesto prelazi granice tačnosti i dobrog ukusa. Činjenice su ulepšane, preuveličane ili iskrivljene. Poniženje je stvorilo izvor humora. Privatni život je narušen. Poverenje je iznevereno. Ugledi su narušeni ili upropašćeni. Stvari vredne hvale zamračene su prigovaranjem, mrmljanjem i zanovetanjem. To što neko nije imao lošu nameru mala je uteha za onoga o kome se loše govori. Štetni trač se tako upoređuje sa blatom bačenim na čisti zid. Možda se ne zadrži na njemu, ali uvek ostavlja prljavi trag.

Uklopiti se

Još jedan razlog zašto bismo lako mogli da budemo uvučeni u trač je naša prirodna želja da se dopadnemo drugima i da nas oni prihvate. „Iz jednog ili drugog razloga“, pisali su psiholozi Džon Sebini i Mori Silver (John Sabini i Maury Silver), „imate obavezu da govorite; a trač je ugodan, lak i opšte prihvaćen način za ispunjenje te obaveze“ (Moralities of Everyday Life). Zato je trač, do izvesne mere, izvrsno gorivo za razgovor, sredstvo da se uklopimo.

Problem je što su ljudi skloni tome da ih daleko više uzbuđuje negativna nego pozitivna informacija. Izgleda da se neki čak raduju kada su šokirani senzacijom i preterivanjem. Trač je zato veoma privlačan — što je više neprijatna ili sablažnjiva sočna poslastica, to bolje. Retko postoji imalo brige za dokazivanje šokantnih tvrdnji.

Medijski trač

Ta vrsta trača privlači još jednu ljudsku slabost — prekomernu radoznalost. Mi volimo tajne. Uživamo da budemo upućeni u stvari. Još 1730, kada je Bendžamin Franklin (Benjamin Franklin) počeo da piše trač-rubriku za Pennsylvania Gazette, bilo je primećeno da će ljudi plaćati za trač.

Medijski trač nastavlja da se održava — i raste. Kiosci za novine u Evropi praktično su preplavljeni tabloidima koji sadrže priče o kraljevskim porodicama, automobilskim trkačima i ostalim međunarodnim slavnim imenima. Članak u jednim novinama je tako trač nazvao velikim poslom.

 Ali, da li je korisno biti opsednut radoznalošću o tome šta se događa u privatnom životu ljudi, u njihovim spavaćim sobama i mislima? Može li nekome čitanje i gledanje materijala koji naginje razvijanju požudne želje ikako biti korisno? Očigledno je da medijski trač odvodi radoznalost van razumnih granica.

„To sam čuo kroz vinograd“

Neosnovana govorkanja i pogrešne informacije takođe pružaju gorivo za štetni trač. Između vojnih položaja u američkom građanskom ratu bile su razvučene beskrajne telegrafske linije slične vinovoj lozi. Tako je „vinograd“ postao simbol nepotvrđenih vesti, a izraz „to sam čuo kroz vinograd“ popularni izgovor za prihvatanje neosnovanog govorkanja.

Nažalost, glasine često donose gorak plod. Govorkanja su bila odgovorna za paniku, smrt i pustošenje. Ako se uzme u obzir samo poslovni svet, troškovi su bili neprocenjivi. Jedan lanac restorana za brzu prehranu proveo je više od godine dana boreći se protiv lažne glasine da njihovi hamburgeri imaju crve. Kompanija poznata po proizvodnji sapunskih proizvoda potrošila je godine — i milione dolara — nastojeći da ućutka glasinu da je njen korporacijski simbol Satanin znak i da je i sama na neki način upletena u obožavanje demona.

Ipak, pojedinci su ti koji trpe najveću bol i štetu od trača. Međutim, zbog toga što su nepromišljene priče veoma privlačne, ljudi su skloni da ih podržavaju, ni malo se ne obazirući na istinu ili posledice.

Zlobni trač — klevetanje

Zavist i mržnja su često koren najrazornijeg oblika trača — zlobnog ogovaranja, ili klevetanja. Grčka reč za „klevetnika“ je diabolos, reč prevedena u Bibliji sa Đavo (Otkrivenje 12:9). Taj izraz je odgovarajući, jer je Satana veliki klevetnik Boga. Slično Satani, neki o drugima govore sa zlom namerom. Ponekad je motiv osveta, zbog povređenih osećanja ili ljubomore. U svakom slučaju, oni nastoje da unaprede svoje interese upropašćavanjem dobrog imena drugih.

Iako je zlobno ogovaranje, ili klevetanje, zaista najpokudniji oblik trača, učestvovanje u bilo kom obliku štetnog trača koje nanosi probleme je pokvareno i neodgovorno. Kako zato neko može sprečiti da se bezazleni razgovor pretvori u štetno klevetanje?

[Slika na 5. strani]

Prijateljsko ćaskanje često služi izmeni korisnih informacija i stimulisanju razgovora

[Slika na 6. strani]

Štetno ogovaranje je kao blato bačeno na čisti zid. Možda se neće zadržati, ali uvek će ostaviti prljavi trag

[Slika na 7. strani]

Neki ljudi ogovaraju samo da bi bili u centru pažnje