Mladi pitaju...

Da li da pristupim školskom timu?

„Igranje je bilo uzbudljivo i oduševljavajuće. Pružilo mi je dobro osećanje. Kada si mlad i konačno pronađeš nešto u čemu si stvarno dobar, ne želiš to da ostaviš“ (Robert).

MOŽDA i ti uživaš u timskim sportovima. Sviđa ti se vežbanje, drugarstvo i uzbuđenje. Možda čak sanjaš da postaneš junak, zamišljajući klicanje mnoštva kada postigneš koš, pogodiš metu ili daš gol koji donosi pobedu tvom timu.

Šta god je razlog tvom oduševljenju za sportove, mnogi mladi ljudi ga takođe osećaju. Naročito uživaju da učestvuju u timskim sportovima kao što su fudbal, košarka, bejzbol i hokej. The Education Digest primećuje: „Za vreme školske godine 1986/87, na visokim školama bilo je uključeno u sportove više od 5,2 miliona [američkih] studenata, što je najviše u poslednje četiri godine. Osim toga, u poslednjih 10 godina visoke škole su dodale nove sportove, a mnogi od njih su pripremljeni za devojke.“

Zašto toliko popularan

Velika popularnost koju uživa sport mogla se naslutiti u rečima mudrog čoveka koji je davno rekao: „Snaga je mladićima slava“ (Poslovice 20:29). Sport omogućuje osvežavajući odušak za snagu i energiju kojom neko obiluje za vreme mladenačkih godina. Može omogućiti zdrave izazove i za telo i za um. Učestvovanje u sportovima takođe može biti razveseljavajuće i zabavno, odmor od svakodnevnih školskih obaveza i vanškolskih kućnih poslova.

Uz to, neki tvrde da igranje timskih sportova izgrađuje karakter. The High School Survival Guide od Barbare Majer (Barbara Mayer) kaže: „Vežbanje i osećanje predanosti koje će se tražiti od tebe naučiće te kako da se posvetiš vrednom cilju... Učestvovanje u sportovima može ti pomoći da postaneš vođa.“

Ipak, nemaju svi mladi tako plemenite motive za bavljenje sportom. Slava, ugled i uticaj su takođe moćni poticaji. „Ako si bio u timu“, seća se Regi, „smatrali su te jednim od najhladnokrvnijih momaka koji su hodali zemljom.“

Biblija potvrđuje da „telesno vežbanje ima neku korist“ (1. Timoteju 4:8, Today’s English Version). I može se činiti da pridruživanje školskom timu može biti način da se stekne takva korist. Ipak, mnogi  mladi su uvideli da nedostaci pridruživanja školskom timu često nadmaše koristi.

„Tamnija strana“

Časopis Seventeen izveštava: „Postoji tamnija strana sporta, kada ljudi pridaju ogromnu važnost pobeđivanju. Trenera pobeda može voditi do unapređenja ili televizijskog nastupa. Roditelju pobeda može značiti pravo na hvalisanje ili posredno osećanje ispunjenosti. Za sportiste pobeda može značiti ponude stipendija, novinske isečke, divljenje školskih drugova i suseda.“

Neki školski sportisti takođe sanjaju da napreduju i postanu profesionalni igrači. „Sanjao sam o igranju na gradskom i državnom prvenstvu i konačno među prefesionalcima“, rekao je mladi Džerald. „Video sam sebe kako postajem bogat, reklamiram mnoge proizvode, kako sam među najslavnijim sportistima, uzor drugima i kako izlazim sa najlepšom devojkom u školi.“

Zato nije čudo što se u mnogim školama sportovi igraju sa žestinom, skoro na život i smrt! Zabava i dobra kondicija ostaju u drugom planu. Kao što je Seventeen nastavio: „Pobeđivanje iznenada pregazi brigu o poštenju, školskim zadacima, zdravlju, sreći i većini drugih važnih životnih aspekata. Pobeđivanje postaje sve i stvara se pritisak.“

Sa preovladavajućim stavom pobediti po svaku cenu, ne iznenađuje što poplava povreda pogađa školski sport. Igru ponekad prati nasilje sportista, navijača, pa čak i roditelja. I upotreba stimulativnih narkotika, kao što su steroidi, postaje rasprostranjena čak i među sportistima tinejdžerima.

Dok igranje u timu, dakle, može imati neke ograničene prednosti, ono može izazvati i preterani takmičarski duh, maštanje o velikom bogatstvu i sebičnu želju za slavom. Ove stvari se jasno suprote biblijskom savetu da ’ne razdražujemo jedan drugoga‘, da ne volimo novac i ne tražimo ličnu slavu (Galatima 5:26; Poslovice 25:27; 1. Timoteju 6:10). Pristupanje školskom timu može vrlo lako na žestok način da te izloži štetnim uticajima.

Pritisak vršnjaka

Nastavnici često hvale prilike koje pruža sport u izgrađivanju bliskih odnosa sa vršnjacima. Ironično je da ta ista prilika stvara problem mladim  hrišćanima. Biblija kaže: „Loša društva kvare korisne navike“ (1. Korinćanima 15:33, NW; 2. Korinćanima 6:14).

Iskreno rečeno, u kakvu vrstu društva ćeš verovatno uleteti u timskoj garderobi? Jedan mladić priznaje: „Tamo se mnogo psovalo i upotrebljavao se loš govor. Momci su uvek govorili o devojkama i donosili pornografske knjige da ih gledaju.“ Osim toga, razvijanje i podržavanje timskog duha obično zahteva da se družiš sa drugovima iz tima pre i posle utakmica i da učestvuješ na sednicama.

Istina, možda je moguće biti u timu i ostati odvojen od društva. Ali, jedna 14-godišnja tinejdžerka priznaje: „Pritisak vršnjaka je suviše snažan da bi ti dozvolio da samo igraš i ideš kući.“ Biblija postavlja sledeće pitanje: „Hoće li ko vatru u nedra metnuti, a da mu se haljine ne upale?“ (Poslovice 6:27). Pod pritiskom drugova iz tima neki mladi su se našli na zabavama gde se točio alkohol i koristila droga, da ne spominjemo ponižavajuću muziku i kompromitujuće situacije sa suprotnim polom.

Razmotrimo iskustvo mladića po imenu Robert. On kaže: „Nakon priključenja timu, problemi su bili ogromni. Bio je strahovit pritisak da se uključim u predbračni seks, droge, opijanje i odlaženje na divlje zabave. Prosto nisam mogao da verujem da su takve stvari spojive sa sportom u srednjoj školi. Na igralištu, kao i van njega, od tebe se očekivalo da hodaš, govoriš i postupaš baš kao ostali momci.“

Ne treba prevideti ni posledicu koju učestvovanje u sportu može imati na tvoje redovne duhovne aktivnosti (Jevrejima 10:23-25). „Često su se utakmice i treninzi podudarali sa hrišćanskim sastancima“, kaže mladi Džerald.

Korisne alternative

Naravno, neki treninzi mogu biti omogućeni za vreme nastave kao deo redovnog nastavnog plana, i obično mladim hrišćanima nema šta da se prigovori za posećivanje takvih časova. Uz to, okolnosti se razlikuju u pojedinim zemljama. Uprkos tome, mladi među Jehovinim svedocima uopšte izbegavaju uplitanje u sportove van nastavnog plana. Ipak, to ne znači da ti kao hrišćanski omladinac ne možeš uživati u sportu. Međutim, ti možda moraš da preduzmeš određene inicijative.

Na primer, mogao bi da razgovaraš sa svojim roditeljima u vezi planiranja izleta, kao što je piknik. To bi moglo da pruži priliku tvojoj porodici i prijateljima da uživate u nekim korisnim sportskim aktivnostima. Ili bi mogao pokušati da pozoveš nekoliko hrišćanskih omladinaca da se sakupite i vozite bicikl, loptate se, ili učestvujete u trkama do mile volje.

Ipak, važno je da izbegavaš preterani takmičarski duh. Posedovanje službenog, stalnog tima vodi do raspirivanja stava pobediti po svaku cenu, čak i kada su svi igrači hrišćani. Zato je obično najbolje održati stvari neslužbenim. U stvari, izvesna mera nadgledanja od strane odraslih često je dobra ideja.

Istina, neslužbenim igrama možda nedostaje nešto od uzbudljivosti organizovanih školskih sportova. Ali, još uvek možeš uživati. Robert je odlučio da napusti školski tim. Ali, on kaže: „Još uvek jako uživam u bavljenju sportom. Sada čak više nego pre. Kad se sada bavim sportom, to nije da pobedim po svaku cenu, niti sam ispunjen takmičarskim duhom.“

Seti se da je apostol Pavle, rekavši mladiću Timoteju: „Telesno vežbanje... malo je korisno“, dodao: „a odanost Bogu korisna je za sve.“ Zaista, postati sportista nije za hrišćanina cilj života. Zato, drži sport u ravnoteži. Zašto rasipati vreme koje može korisnije da se provede u izgradnji svoje duhovnosti? Seti se: Odanost Bogu „ima obećanje života sadašnjega i onoga koji će doći“ (1. Timoteju 4:8, NW).

[Slika na 15. strani]

Stav pobediti po svaku cenu preovladava u mnogim školskim sportovima