Ne baš najbolji načini za preduzimanje promene

KADA se obrasci ponašanja jednom ustanove, kako se može izvršiti promena? Kome se možete obratiti i koje metode se mogu upotrebiti da se postigne trajno poboljšanje?

Razmotrimo neke ekstremne mere koje se danas preduzimaju.

Politički pritisak

Milioni ljudi danas žive pod režimima koji teže da kontrolišu misli i obrasce ponašanja. Takve vladavine koriste svoju moć da nametnu promenu — neke podmuklo, druge prisilno. Neke koriste metode ispiranja mozga, što često uključuje zastrašivanje, zatvaranje i mučenje. Vršenjem kontrole nad sredstvima javnog informisanja i drugim obrazovnim sistemima, oni nastoje sve ranije utvrđene koncepte da zamene onima koje želi sadašnja vladajuća elita. Svako razilaženje u mišljenju nasilno je ugušeno. Svako ko se pokaže nespremnim da se prevaspita može biti podvrgnut postupku zatrašivanja koji često slama duh pojedinca.

Psihohirurgija i električna stimulacija

Otkriveno je da određeni delovi mozga utiču na specifične načine i oblike ponašanja. Psihohirurgija uključuje fizičko uklanjanje ili uništavanje moždanog tkiva u tom delu mozga. Kada se jednom ukloni, taj deo vašeg mozga više nikada ne može funkcionisati, a svako ponašanje na koje je uticao nestaće.

Kaže se da su obavljene hiljade takvih operacija, posebno na ljudima sa nastranim i opasnim seksualnim ponašanjem. Duboko u mozak nekih bile su umetnute male elektrode, i kada je kroz njih puštena struja, ona je podstakla ili blokirala aktivnost mozga u tom području. Tvrdi se da se time menjaju impulsi koji utiču na ponašanje koje kontroliše taj deo mozga.

Narkotici

Upotreba narkotika u psihijatriji veoma je raširena i često je potrebna. Postoje narkotici za smirenje, za spavanje, za stimulaciju i usklađivanje hemijske ravnoteže u mozgu. Postoje i narkotici koji su se koristili u svrhu kažnjavanja u zatvorima i drugim kaznenim ustanovama. Dva takva narkotika su apomorfin i anektin.

Apomorfin je korišćen na zatvorenicima čije se ponašanje smatralo neprihvatljivim. On dovodi do snažne mučnine i povraćanja. Zatvoreniku su govorili da će mu, ako se ponovo bude loše ponašao, biti dato još apomorfina. To se zove i averzivna terapija. Anektin kod zatvorenika koji se loše ponaša dovodi do astmatičnog, gušećeg osećanja. On misli da će umreti. Ako se ponovo loše ponaša, dobija još anektina.

Jesu li ovo načini koje biste primenili da promenite svoj obrazac ponašanja?

Većina gornjih metoda narušava slobodnu volju. One takođe uključuju uticaj ljudi koji imaju moć nad drugima, ali ne uvek sa namerom da im se učini dobro. Teži li politička moć za svojim ili dobitkom za drugoga? Ko u psihohirurgiji drži skalpel? Ko kontroliše prekidač kada se koristi električna stimulacija? Koliko je dugotrajna averzivna terapija? Može li se imati poverenje u terapeuta?

Razmotrimo prihvatljiviji postupak.