Samoodbrana — koliko daleko može ići hrišćanin?
Šta kaže Biblija
Samoodbrana — koliko daleko može ići hrišćanin?
„Zašto živeti u strahu? Naučite praktične načine da se odbranite i umaknete napadaču. Lake i efikasne metode odbrane prikazane su u detalje. Ovaj poučni video može značiti razliku između toga da budete broj u statistici ili preživeli“ (Reklama za video traku o samoodbrani).
NIKO ne treba da objašnjava prodajnu moć ovakvih video traka u današnje vreme. U Filadelfiji, Pensilvanija, SAD, grupe mladih skandiraju: „Tući, tući, tući“, dok vrebaju ulicama u potrazi za žrtvama koje bi napali i zarobili. „Strah od zločina boji narav celog grada“ Rio de Žaneira, izveštava časopis Time. U Hong Kongu se oružane pljačke i ubistva događaju u područjima gde je nasilni kriminal bio skoro nepoznat — sve do sada.
Slični izveštaji čuju se sa svih strana sveta. S kojom posledicom? „Građani odmeravaju rizike uzvraćanja na pucnjavu“, kaže Newsweek. Hrišćani nisu zaštićeni od ovih ’kritičnih vremena s kojima se teško izlazi na kraj‘, ali da li će uzvraćanje na pucnjavu zaista značiti „razliku između toga da budete broj u statistici ili preživeli“? (2. Timoteju 3:1, NW).
Na nasilje odgovoriti nasiljem?
’Ako nosim pištolj‘, veruju neki, ’biću siguran. Ja ću njega pre nego on mene. Bar ću ga zaplašiti!‘ Međutim, to nije tako jednostavno.
Džordž Neper (George Napper) iz Atlante, Džordžija, SAD, komesar za javnu sigurnost, kaže: „Posedovanje pištolja znači spremnost da se živi sa posledicama ubistva drugog ljudskog bića.“ Da li je hrišćanin spreman da živi sa takvim posledicama, koje vrlo lako mogu uključivati krivicu za krv? (Uporedi Brojevi 35:11, 12.)
Osim toga, Božja reč zapoveda: ’Prekujte svoje mačeve u plugove‘ i: ’Tražite mir i težite za njim‘ (Mihej 4:3; 1. Petrova 3:11, NW). Kako hrišćanin može tražiti zaštitu u vatrenom oružju a u isto vreme živeti u skladu s biblijskim zahtevima? U svakom slučaju, napadač će verovatno brže potegnuti oružje od žrtve.
Matej 26:36, 47-56, NW; Luka 22:36-38, 49-51).
Isus je odbacio oružani otpor. Istina, on je uputio svoje apostole da ponesu dva mača u Getsemanski vrt, mesto gde će biti uhvaćen. Ali zašto je to učinio? Posedovanje oružja, ali ne i njegovo korišćenje, snažno je pokazalo da Isusovi sledbenici ne treba da se oslanjaju na telesno oružje. Vredi zapaziti da je Petar nepromišljeno upotrebio oružje koje mu je bilo dostupno. Isus ga je snažno prekorio zbog tog brzopletog postupka rečima: „Jer će svi koji se mača hvataju od mača i poginuti“ (’Sve je to dobro i ispravno što se tiče posedovanja vatrenog oružja‘, može neko reći. ’Ali šta je sa učenjem borilačkih veština za samoodbranu, kao što su džudo, karate i kendo?‘ Pitajte se, zar nije svrha tog poučavanja borba ili nanošenje povrede drugima? I zar nije takvo vežbanje u stvari jednako smrtonosnom naoružavanju? (1. Timoteju 3:3). Čak su i praktične vežbe dovodile do ozbiljnih povreda i smrtnih slučajeva.
Poslanica Rimljanima 12:17-19 nudi mudar savet po tom pitanju: „Ne vraćajte nikome zlo za zlo... Ako je moguće, koliko stoji do vas, budite miroljubivi sa svim ljudima. Ne osvećujte se sami za sebe, voljeni, već uzmaknite pred gnevom; jer je pisano: ’Moja je osveta; ja ću vratiti, kaže Jehova‘“ (NW). Grčka reč koju Pavle koristi za „zlo“ (kakos) takođe može značiti „razoran, štetan“. Dakle, hrišćani se moraju uzdržavati od svake pomisli na osvetničko nanošenje štete ili povrede drugoj osobi.
Umesto da nepromišljeno izražava svoj gnev, hrišćanin se u potpunosti uzda u Boga, koji kaže za svoj narod: „Jer ko u vas dirne dira u zenicu oka njegova.“ U skladu s tim, Bog obećava da će u određeno vreme ’bezdušnike istrebiti‘ (Zaharija 2:8; Psalam 145:20).
Vreme za borbu?
’Ne želim predati svoj novac bez borbe!‘ uzvikuju neki smelo. Dik Melard (Dick Mellard), direktor poučavanja na Nacionalnom institutu za prevenciju kriminala, upozorava: „U ljudskoj prirodi je da se brani, ali vas ljudska priroda može ubiti u pogrešnoj situaciji.“ Mnogi pljačkaši su opasno naoružani, napeti su i nervozni. Gubitak novca može se nadoknaditi, ali šta je s gubitkom života? Da li je to vredno rizika?
Džordž Neper pruža sledeći savet: „Možda je najbolji način da se zaštitite taj da rizikujete svoje vlasništvo umesto svog života. Većina pljačkaša i provalnika su tu da kradu, ne da ubijaju.“ U situacijama kada se osobi jednostavno pristupi ili kada se zatraži njen novac, zdravo načelo glasi: „Gospodov rob ne treba da se upušta u borbe“ (2. Timoteju 2:24, NW). a
To nije pacifizam, politika nepružanja otpora u bilo kakvim okolnostima. U Izlasku 22:2, 3 opisana je situacija u kojoj je lopov dobio smrtni udarac dok je danju ulazio u nečiju kuću. Takva odbrambena mera smatrana je jednakom ubistvu, s obzirom da je lopov mogao da bude prepoznat i doveden na sud. Međutim, noću bi stanaru bilo teško da vidi uljeza i utvrdi njegove namere. Zato je osoba koja je ubila uljeza u tami smatrana nevinom.
Dakle, Biblija ne podupire nepromišljene napade u samoodbrani. Međutim, time što ne podupire pacifizam, Biblija ukazuje da postoji vreme kada se treba braniti. Hrišćani se mogu čuvati fizički agresivnih napada na sebe, svoje porodice ili druge u stvarnoj potrebi za odbranom. b Ali oni neće pokrenuti napad, niti će se fizički osvećivati da zaštite svoju imovinu. Oni neće nositi oružje u očekivanju takvog napada; umesto toga, oni nastoje ’da imaju mir‘ (2. Korinćanima 13:11).
[Fusnote]
a Iako kontekst pokazuje da je Pavle ovde govorio o verbalnoj borbi, izvorna reč prevedana sa „borbe“ (mahestai) uopšte je povezana s oružanom borbom ili borbom prsa u prsa.
b Žena kojoj se preti silovanjem morala bi da viče i koristi sva raspoloživa sredstva da spreči seksualni odnos (Deuteronom 22:23-27).
[Slika na 12. strani]
Izdaja Hrista, od Albrehta Direra, 1508