Uzrok je u vilicama — veliki varalica

LARI je mislio da će poludeti. Već je sedam meseci stalno čuo glasno zvonjenje i zujanje. Išao je kod internista i kod specijalista za uši. Ali, nijedan nije mogao otkriti uzrok njegovog problema.

Robert je potrošio preko 3 000 američkih dolara da bi izlečio svoju očajnu glavobolju. „Išao sam kod specijalista, u razne bolnice u okolini... prošao sve moguće testove“, rekao je. Lekari su prepisivali lekove protiv bolova i za opuštanje mišića, ali glavobolja je ostala.

Paulina je godinama trpela mučnu zubobolju. Njen zubar nije našao ništa što ne bi bilo u redu s njenim zubima i uputio je lekaru. Lekar ju je ponovo uputio zubaru koji joj je izvadio zub. Držeći zub kleštima prema svetlu, zubar je rekao: „Ovaj je zub potpuno zdrav.“ Kako je anestezija popuštala, bolovi su opet počeli.

Iako su simptomi ove tri osobe bili različiti, ipak su imale istu bolest. Samo u Sjedinjenim Američkim Državama je njom pogođeno preko deset miliona osoba. Pošto liči na mnoge druge bolesti, dobila je nadimak „Veliki varalica“. Mnoge njene žrtve ne znaju da je imaju. Većina njih možda još nije ni čula za nju.

To se oboljenje zove sindrom temporomandibularnog zgloba ili sindrom viličnog zgloba. a Pored gore navedenih problema taj sindrom može prouzrokovati i upalu viličnih mišića, bolove lica, vrata, ramena, očiju, sinusa, vrtoglavicu i čak i gubitak sluha. Zbog tako različitih simptoma, bolest se često neispravno dijagnozira ili se uopšte ne dijagnozira. Mnogi idu od lekara do lekara, od specijaliste do specijaliste, a da se ne mogu rešiti svojih bolova. Neki se, u očaju, obraćaju psihijatrima, dok drugi gutaju lekove protiv bolova. Ali, mnogo je bolje potražiti veštog zubara. On verovatno može doneti olakšanje — olakšanje koje je često bezbolno i trajno.

Raskrinkani varalica

Razmotrimo pobliže narav bolesti. Vilični zglobovi (svaki od nas ima dva) spajaju donju vilicu, ili mandibulu, s lobanjom. Ti nam zglobovi omogućuju da pomičemo vilicu gore-dole, napred-nazad, pa čak i levo-desno. Oni se pokreću kad god govorimo, žvaćemo, zevamo, gutamo ili se smejemo. Vilični zglobovi rade uz složeni, uzajamno povezani sistem ligamenata, kostiju, mišića, živaca i krvnih žila. Kod većine ljudi sve to skladno sarađuje bez ikakvih problema.

Međutim, ako je vilica deformisana, može doći do mučnih bolova. Situacija se može uporediti s tim da se metar i osamdeset centimetara visoki čovek prisili da stoji u sobi koja je visoka samo metar i  sedamdeset pet. On će možda jedno vreme stajati u nagnutom položaju bez neugodnosti, ali s vremenom bol može postati sve mučniji. Slično je kada vilica nije u svom ispravnom anatomskom položaju, mišići su pod stalnim opterećenjem. Posledice su iste kao kada visoki čovek stoji pod niskim plafonom — bolovi.

Američko udruženje koje se bavi poremećajima ravnoteže kaže da vilični zglobovi, ako su u neispravnom položaju, mogu stvarati „najgori fizički pritisak, budući da ne postoji mogućnost da se telo rastereti“. Za razliku od ozleđenih udova koji se mogu staviti u položaj mirovanja, vilični zglobovi i povezani mišići stalno su u pokretu, dan i noć.

Objašnjavajući posledice takvog stalnog opterećenja tih zglobova i mišića, njujorški zubar Harold Gelb (Harold Gelb), stručnjak za teškoće sindroma viličnog zgloba, pisao je: „Opterećenjem se već nategnuti mišići glave, vrata i ramena ukoče. Cirkulacija se u tim mišićima smanjuje zbog njihove nategnutosti i kada je cirkulacija nedovoljna, skupljaju se otpadne materije u telu i stvaraju nadražajne tačke u tkivu. Nadražajne tačke mogu uputiti bol u bilo koji deo tela; ona u ramenu može prouzrokovati jake bolove jedne strane glave, slične migrenama... Pošto se najjače opterećenje zbog deformacije vilice usredsređuje na tkivo glave, vrata i ramena, većina simptoma se pojavljuje u tom području.“

Koji su uzroci sindroma viličnih zglobova?

Ali kako uopšte dolazi do deformacije viličnih zglobova? Ponekad je to posledica povrede glave, vrata ili vilice. Neispravne navike žvakanja ili gutanja mogu takođe biti odgovorne. Najčešći razlog je, međutim, anomalija ugriza, položaj u kome se gornji i donji zubi ne sastaju ispravno.

Često se štetnim navikama kao što je škripanje ili škrgutanje zubima, stiskanje lule među zube, žvakanje olovaka ili pera pogoršavaju deformacije viličnih zglobova. I loše držanje tela može pogoršati deformaciju, na primer iskrivljeno sedenje za pisaćim stolom ili navika naslanjanja brade na ruku.

Američko udruženje zubara objašnjava da su, ako vilični mišići i zglobovi ne mogu pravilno sarađivati, posledica toga često ukočeni mišići. Ukočeni mišići prouzrokuju bolove, osetljivost i oštećenje tkiva. S vremenom se oštećuju i sami zglobovi i mišići, tako da se njihova sposobnost da ispravno rade još više ometa. To vodi do veće ukočenosti, većih bolova i većih oštećenja.

Šta možete učiniti

Kako se mogu ublažiti bolovi usled deformacije viličnih zglobova? Ponekad će vlažni i vrući oblozi na lice ublažiti bol. Lekovi mogu u nekim slučajevima takođe pomoći, ali to su u najboljem slučaju samo kratkotrajna rešenja. Trajno izlečenje uopšte zahteva ispravljanje loših navika koje opterećuju vilične zglobove i s njima povezane ligamente, mišiće, nerve i drugo. To može uključivati i nameštanje vilica u ispravan položaj.

Naročito je štetna navika stiskanje ili škripanje zubima. U pravilu bi trebalo da zubi, osim kod žvakanja ili gutanja, budu malo otvoreni. Međutim, više od 40 posto onih koji pate od bolova zbog deformacije viličnih zglobova imaju naviku da stiskaju zube onda kada bi trebalo da budu rastavljeni, naročito noću dok  spavaju. Obično je navika stiskanja zuba ili reakcija na emocionalno opterećenje ili na anomaliju ugriza.

Šta se, dakle, može učiniti protiv stiskanja? Neki su uspeli da prekinu s tom navikom tako što su smanjili ili uklonili emocionalnu napetost koja ju je prouzrokovala. Zubari su pomogli drugima tako što su preko zuba namestili ugriznu ploču (pregradnu udlagu) koja suzbija štetno delovanje stiskanja zuba. Ta plastična naprava, koja se obično nosi noću, sprečava neispravno sastajanje zuba. Nošenje te naprave često odmah donosi olakšanje.

Ima i drugih mogućnosti kako se može smanjiti napetost u vilicama. Izbegavajte naslanjanje brade na ruku. Nemojte iskrivljeno sedeti za pisaćim stolom i nemojte držati telefon bradom na ramenu. Pomičite vilicu opušteno i kontrolisano. I nemojte grickati olovke ili pera.

Šta može učiniti vaš zubar

Ako ste već oboleli od temporomandibularnog sindroma, verovatno će vam trebati zubarsko lečenje. Pošto je položaj zuba kod zatvorenih usta odlučujući za položaj vilica, zubar će pokušati da ispravi ugriz. To radi tako da određene zube obrusi a druge možda nadogradi — postupak nazvan ekvilibracija. To omogućuje vilicama da zauzmu ispravan i ugodan položaj. Ekvilibracija zahteva vreme i spretnost zubara, ali za pacijenta je većinom bezbolno.

Rezultati su često začuđujući. Robert, koji se spominje na početku, korigovao je svoj ugriz na taj način. „Odjednom sam se osećao kao da imam u ustima sve nove zube“, rekao je. „A najbolje od svega je što nemam više glavobolju.“ Neko drugi je uskliknuo: „Osećam kao da imam sasvim nova usta!“

Ali, uprkos uspešnom lečenju onih koji imaju temporomandibularni sindrom, postoji još mnogo toga što nije razjašnjeno. Na primer, šta je pravi uzrok simptoma? I zašto ponekad oni koji imaju teške deformacije vilica ne pate, dok drugi sa neznatnim deformacijama imaju teške bolove? Da li je ličnost razlog? Ili, kako se bol tačno prenosi s jednog dela tela na drugi?

Odgovore na ta i druga pitanja istražuju i o njima raspravljaju stomatolozi. Ipak, postoji Neko ko potpuno razume svu aktivnost i složenost ljudskog tela. On je obećao da će okončati svu nesavršenost koja ljudima prouzrokuje bol i patnje (Otkrivenje 21:4).

Zašto ne biste u međuvremenu, ako mislite da imate temporomandibularni sindrom, posetili zubara koji poznaje tog velikog varalicu? On ili ona će možda moći da vam pomognu.

[Fusnota]

[Okvir na 22. strani]

Da li je vaša vilica u neispravnom položaju?

Ako na sledeća pitanja odgovorite sa da, to je verovatno slučaj.

1. Položite prste na lice neposredno ispred svakog uha gde možete osetiti vilične zglobove. Sada otvarajte i zatvarajte usta nekoliko puta. Primećujete li škljocanje, pucketanje ili praskanje u zglobovima?

2. Zatim, metnite vrhove svojih malih prsta blago u uši i pritisnite ih napred prema prednjem delu uha. Ponovo otvarajte i zatvarajte usta. Kod toga bi trebalo da osetite kako vilična kost pritiska prste. Primećujete li na jednoj strani veći pritisak nego na drugoj? Zadaje li to bol?

3. Imate li ponekad poteškoće kod otvaranja usta ili vas boli kada ih široko otvorite?

4. Da li je vaša vilica, lice ili mesto oko ušiju osetljivo ili vas boli?

5. Imate li bolove kada žvaćete ili zevate?

6. Stiskate li zube ili škripite zubima dok spavate? (Znak toga je bol ili malaksalost vilica kada se probudite.)

7. Da li je vaša vilica češće ukočena tako da ne možete otvoriti ili zatvoriti usta?