Mladi pitaju...

Da li je pušenje zaista tako štetno?

PUŠENJE je očaralo Orena još dok je bio mali. Kada je njegova tetka običavala da zapali cigaretu, dozvolila bi mu da ugasi šibicu. Sa šesnaest godina, odlučio je da pokuša da puši. Otišao je na zabavu i zamolio devojku za cigaretu — ali pozlilo mu je pre nego što je uspeo da popuši do kraja.

Njegov muški ego bio je povređen, i Oren je odlučio da „vežba“ pušenje potajno. Jedne večeri, posle obilnog obroka, nervozno je zapalio cigaretu i udahnuo. Kakvo iznenađenje! Ovog puta ništa od vrtoglavice ili mučnine. Zadovoljan sobom, uvukao je dim još jednom i još jednom. Kada je popušio tu cigaretu, želeo je još jednu. A posle toga, još jednu. U narednih šest godina, Oren je pušio jednu za drugom.

Pušenje — da li je nastupio preokret?

Mnogi mladi se danas možda podruguju Orenovim postupcima. Prema jednoj anketi u SAD, 66 posto anketiranih tinejdžera veruje da pušenje jedne ili više kutija cigareta na dan stavlja osobu u „veliku opasnost“. Ironično je da neka od najjačih neodobravanja dolaze od samih pušača! „To je ogavna navika“, kaže jedan šesnaestogodišnji pušač. U jednoj analizi, blizu 85 posto tinejdžera koji su pušili priznalo je da smatraju da je to štetno. Skoro pola ih je reklo da nameravaju da prestanu — u roku od pet godina.

Osim toga, po svim spoljnim prilikama, plimni talas neodobravanja sada preti da poplavi dugo održavanu popularnost duvana. Izveštaj načelnika hirurške službe SAD za 1989. sa naslovom Reducing the Health Conseqyences of Smoking — 25 Years of Progress (Smanjivanje zdravstvenih posledica pušenja — 25 godina napretka) kaže: „U 1940-im i 1950-im, pušenje je bilo šik; sada se, sve više, ono izbegava. Filmske zvezde, sportski junaci, i druge poznate osobe, praktikovale su da se pojavljuju u reklamama za cigarete. Danas se glumci, sportisti, poznate osobe, i politički kandidati retko viđeni da puše... Stanovništvo u sve većem broju odustaje od pušenja.“

U SAD je 1965. od svih punoletnih osoba pušilo 40 posto. Nakon više od 20 godina, samo oko 29 posto. Izveštaj načelnika hirurške službe nadalje tvrdi da je „skoro polovina od svih živih punoletnih osoba koje su ikada pušile prekinula s pušenjem“. U 1976, oko 29 posto srednjoškolaca starijeg godišta pušilo je svaki dan. Nakon više od jedne decenije, samo 19 posto.

Zbog toga može izgledati da će još malo biti potrebno da se govori o problemu  pušenja. Ali uprkos žestokim kampanjama protiv pušenja i strašnim upozorenjima lekara, ukupna potrošnja duvana u svetu je u značajnom porastu! Nekih 50 miliona punoletnih osoba u SAD nastavlja s pušenjem. I ono što se dogodilo Orenu događa se mnogim drugim mladima. Svaki dan samo u SAD nekih 3 000 tinejdžera zapali po prvi put. To dovodi do zapanjujućih milion novih pušača godišnje! Iznenađujuće je da su većina novih zavisnika od nikotina tinejdžerke.

Kampanje protiv pušenja — ništa novo!

Nije stvar u tome da ljudi nisu svesni opasnosti. Mnogo pre nego što su istraživači otkrili naučne razloge za izbegavanje pušenja, zdrav razum govorio je ljudima da je to nečista, nepoželjna navika. Pre manje od 90 godina, cigarete su bile protivzakonite u mnogim delovima Sjedinjenih Američkih Država. U nekim područjima je samo njihovo posedovanje bilo razlog za hapšenje. I u prošlim vekovima su još mnogo strože mere bile preduzimane protiv pušenja.

Časopis Smithsonian opisuje neke mere protiv pušenja preduzimane u 17. veku: „U Kini, jedan carski proglas izdat 1638. učinio je upotrebu... duvana prekršajem koji zaslužuje kaznu odrubljivanjem glave... U Rusiji, pušači su bili bičevani; nozdrve ponovnih prestupnika bile su rasporene; uporni prekršioci su bili prognani u Sibir. U Persiji su bili mučeni, nabijani na kolac i/ili su im odrubljivane glave.“

Mora se priznati, takve sankcije bile su preterane i okrutne. Ali pušači su na svoj način okrutni prema svom vlastitom telu.

Pušenje — šta ono radi tvom telu

Nikotin je sastojak koji pridaje duvanu kobnu privlačnost. Ipak, The World Book Encyclopedia kaže: „Količina nikotina koliko ga stane u naprstak — oko 60 miligrama — može ubiti odraslog čoveka ako je uzme odjednom. Obična cigareta sadrži oko 1 miligram nikotina.“

Nikotin takođe snažno izaziva zavisnost. Izveštaj načelnika hirurške službe SAD zaključuje: „Većina pušača počinje da puši kao tinejdžeri i onda postaju zavisni... Danas, 80 posto pušača kaže da bi volelo da prekine; dve trećine pušača je učinilo bar jedan ozbiljan pokušaj da prekinu.“ Takvi pokušaji su često oslabljeni  bolnim simptomima prilikom prestajanja: nagrizajućom žudnjom za duvanom, uznemirenošću, razdražljivošću, teskobom, glavoboljom, pospanošću, nervozom želuca, i nemogućnošću koncentracije.

Cigarete, međutim, čine više nego što samo zagađuju nekoga nikotinom; zapaljena cigareta je prava fabrika otrova, koja izbacuje oko 4 000 različitih hemijskih sastojaka. Četrdeset i tri ta hemijska preparata identifikovana su kao uzročnici raka. Neki od njih su u obliku katrana koji se prilepi na pluća i disajne puteve koji vode do pluća. Za pušenje se takođe smatra da „doprinosi raku mokraćne bešike, pankreasa i bubrega, i da je povezano sa rakom želuca“ (Reducing the Health Consequences of Smoking).

Može proći mnogo godina da se kod pušača razvije rak. Ali i samo jedna cigareta je potencijalno štetna. Nikotin prouzrokuje da tvoje srce kuca brže, povećavajući potrebu tvoga tela za kiseonikom. Na žalost, dim cigarete sadrži takođe ugljen monoksid — otrovni gas koji ispuštaju automobili iz izduvnih cevi. Ova otrovna supstanca odlazi u krvotok i onda usporava priticanje kiseonika do srca i ostalih vitalnih organa. Još gore, nikotin steže krvne sudove, nadalje usporavajući protok kiseonika. Kod pušača zbog toga postoji zabrinjavajuće visoka stopa srčanih bolesti.

Peptični ulkusi, pobačaji, oštećeno potomstvo, kap — ovo su samo neki od mnoštva drugih rizika na koje nailaze pušači. Svake godine širom sveta ima oko 2,5 miliona smrtnih slučajeva povezanih s duvanom. Preko 400 000 ovih smrtnih slučajeva bilo je samo u Sjedinjenim Američkim Državama. U Izveštaju načelnika hirurške službe SAD tvrdi se: „Pušenje je odgovorno za više od jednog od svakih šest smrtnih slučajeva u Sjedinjenim Američkim Državama. Pušenje je ostalo jedan jedini najvažniji uzrok smrti u našem društvu koji se može sprečiti.“ Neki autoriteti na području zdravstva pribojavaju se da će pušenje na kraju ubiti ne manje od 200 miliona osoba koje sada imaju ispod 20 godina.

Ali pušači ne škode samo sebi. Prisiljavajući druge da udišu njihov otrovni dim, oni takođe izlažu nepušače opasnosti od raka pluća i drugih bolesti organa za disanje.

Donesi vlastitu odluku

Zato se ne treba čuditi što je zemlja za zemljom preduzimala korake da upozori ljude na opasnost od duvana ili da obuzda njegovu upotrebu. Međutim, izgleda da isticanje opasnosti malo utiče na mnoge mlade. „Kada zapalim cigaretu, osećam se opušteno“, kaže petnaestogodišnji Holi. „Nikada ne razmišljam o tome da ću dobiti rak.“

Mudra poslovica upozorava: „Oprezni vidi zlo i sklanja se, prosti navaljuju i naleću u kaznu“ (Poslovice 27:12). Da li zaista želiš da trpiš kaznu zbog sklonosti duvanu, to jest, rak, srčane bolesti, bolesti organa za disanje? Da li je nikotin jako vredan smrdljivog daha, kašljucanja i žutih zubi?

S druge strane, postoji još mnogo dublji razlog za izbegavanje pušenja: tvoja želja da zadržiš prijateljstvo s Bogom. Zar se ne bi osećao povređenim ako bi dao nekome skupocen poklon a on ili ona bi ga odbacili? Pa, Bog nam daje „život i dah“ (Dela 17:25, NW). Zamisli kako se on oseća kada ti zloupotrebljavaš taj dar! Apostol Pavle je ovako napisao: „Imajući, dakle, takva obećanja [ili priznat odnos s Bogom], o ljubljeni, da očistimo sebe od svake nečistote pȕti i duha, nastavljajući svoje posvećenje u strahu pred Bogom“ (2. Korinćanima 7:1). Pušenje ne predstavlja samo nečistotu tela, zagađivanje nečijeg tela štetnim hemikalijama; ono takođe prlja nečiji duh, ili preovladavajuću duševnu snagu. Pušenje je pokvareno, sebično i bezbožno.

Uprkos svemu ovome, mnogi mladi su ipak dovedeni u kušnju da puše. Zašto je to tako i kako se mladi mogu odupreti takvim pritiscima biće tema članka u sledećem broju.

[Slika na 28. strani]

Pre nego što sebi dozvoliš da budeš uhvaćen, razmisli o posledicama