Kada nered izmakne kontroli

POGLEDAJTE po svom domu. Da li vas je zagušio nered? Da li biste bili u neprilici kada bi prijatelj zavirio u vaš ormar? Da li vam je teško da pronađete određeni predmet zato što je zatrpan pod hrpom nagomilanih stvari? Ako jeste, niste sami.

„Ja sam okoreli ’štediša‘“, priznaje Ralf. Leon dodaje: „Ja se gušim u odeći, novinama, knjigama koje sam sakupljao preko 15 godina.“ „Sama pomisao na čišćenje čini me umornim pre nego što i počnem“, žali se još jedna žrtva nereda.

Neka deca odrastaju u neurednoj sredini. Jedna takva osoba kaže: „Od kada znam za sebe, uvek sam upozoravao ljude na to šta mogu očekivati kada prvi put dođu u našu kuću. Rekao sam im da slobodno mogu nešto da pomere da bi imali mesta da sednu.“ Čak se i odrasli mogu ustručavati da pozovu nekoga van porodice da ih poseti zato što je dom neuredan.

Ljudi često nisu svesni koliko su toga nagomilavali dok se ne suoče sa preseljenjem. Ako neko nije redovno vodio računa o kontrolisanju nereda, preseljenje oduzima mnogo više vremena — i skuplje je.

Ali, za mnoge je sređivanje nereda više od jednostavnog izbacivanja stvari. Najpre se moraju savladati brojne prepreke.

Zašto ih jednostavno ne mogu izbaciti?

Jednom su psiholog Linda V. Voren (Lynda W. Warren) i klinički socijalni radnik Jone K. Ostrom (Jonnae C. Ostrom) pretpostavili da su svi oni koji dozvoljavaju nered stariji ljudi, koji su preživeli ekonomsku krizu 1930-ih. Stvaranje zaliha bilo je, mislili su, „retka i bezazlena ekscentričnost“. Međutim, posle proučavanja te stvari, izvestili su: „Iznenađeni smo kada smo otkrili mlađi naraštaj sakupljača, rođen dugo posle 1930-ih... Sada verujemo da je takvo ponašanje uobičajeno i da, posebno kada ide u krajnosti, može stvoriti probleme za sakupljače ili one koji su im bliski.“ a

Koliko se daleko može ići u tome? „Ostrom je video brakove koji su se raspali zbog nereda“, izveštava časopis Health. Neki ljudi obraćaju se profesionalnim savetnicima za pomoć. U stvari, časopis Health naziva privatne ustanove za savetovanje „cvetajućom strukom, čiji stručnjaci mogu tražiti i 1 000 dolara dnevno da učine ono što su nam naše majke zapovedale da učinimo: da sredimo svoju sobu“.

Verovatno vaš problem u vezi nereda ne ide u takve krajnosti. Ipak, možda vam je teško prebroditi sledeće četiri prepreke koje stoje između spornih predmeta i kante za smeće:

◻ Moguća potreba u budućnosti. („Bolje je sačuvati nego posle žaliti.“)

◻ Sentimentalna vezanost. („To mi je dala tetka Marija.“)

◻ Moguća vrednost. („Jednog će dana možda nešto vredeti.“)

◻ Neistrošenost i neoštećenost odeće. („Ovo je predobro da bi se bacilo.“)

Posledica? Psychology Today piše: „Stvari se stalno nagomilavaju, a sa njima i problemi do kojih dovode.“

 Kako dakle možete držati nered pod kontrolom?

Gde započeti?

Zamoljena da zamisli kako bi se osećala kada bi uragan naišao i uništio sve osim nekoliko stvari, jedna žena je rekla: „Najjače osećanje na pomisao o gubitku svega bilo je osećanje olakšanja — da sam oslobođena svog nereda bez straha od razvrstavanja i odvajanja od tih stvari.“ To dobro pokazuje da razvrstavanje i odbacivanje može biti izazov.

„Oni koji stvaraju nered imaju dva problema“, kaže savetnica Dereli Šulman (Daralee Schulman). „Stvari koje su već u kući i stvari koje dolaze u kuću.“ Umesto angažovanja u velikim spremanjima, ona predlaže da se svaki dan provede najmanje 15 minuta u uređenju samo jednog područja. To je mnogo efikasniji način izlaženja na kraj sa neredom unutar doma. Ali šta je sa ’stvarima koje dolaze u kuću‘?

Pre nego što kupite bilo koji predmet za svoj dom, pitajte se: ’Da li mi je zaista potreban? Gde ću ga staviti? Hoću li ga koristiti?‘ Dereli Šulman tvrdi da postavljanjem ovakvih pitanja „75 posto stvari koje ste nameravali da donesete u svoj dom nećete doneti“.

U centrali Društva Kula stražara i podružnicama od stanara se očekuje da svoje sobe drže uredno i da ograniče broj ukrasnih predmeta na svakom delu nameštaja ili polici na dva ili tri. Time se pojednostavljuje čišćenje i mnogo je ugodnije za oči. Novine, časopisi, knjige, kutije za knjige, muzički instrumenti,  sportska oprema, odeća, posuđe i drugi predmeti ne treba da se ostavljaju uokolo. U stvari, ništa ne treba da bude na podu sobe ukoliko nije deo nameštaja. To je sigurno formular za svakoga ko bi želeo da održava urednu sredinu.

Van vidokruga — i u ormaru

„U roku od jednog dana, mogao bih svoj stan dovesti u red“, kaže Džoan, „ali ormari su uvek katastrofalni.“ Neki koriste ormare kao mesto odlaganja, jednostavno sklanjajući nered na mesto gde se ne može videti. Problem postaje sve gori što se više stavlja na mesto koje ostaje jednake veličine.

Možete li na neki način osloboditi svoj ormar od nagomilanih stvari? Časopis Good Housekeeping predlaže: „Sistemi za uređenje ormara uvode na tržište različite materijale i pomagala koja mogu da se prilagode svakom prostoru. Upotrebite jedno da savladate krizu uskladištenja u svom domu.“ Nemojte zato od ormara napraviti skladište za smeće. Držite ga uredno i sređeno.

Uravnotežen stav o vlasništvu

„Moje stvari su moj odraz, one su deo mene“, rekla je jedna žena. „Moj nakit za mene je velika uteha“, dodala je druga. „Tako volim svoje prstenje i lančiće.“ A još jedna žena prkosno kaže: „To sam ja — to je moja ličnost i to nećete izbaciti van!“

Nasuprot tome, Isus Hrist je naveo: „Čovekov život nije osiguran onim što poseduje, čak i kada ima više nego što mu je potrebno“ (Luka 12:15, The Jerusalem Bible).

Biblija time podstiče na uravnotežen stav o vlasništvu. Ona takođe unapređuje urednost, iznoseći to kao zahtev za one koji služe kao starešine u skupštini (1. Timoteju 3:2).

Zašto ne započeti sa primenjivanjem nekih od gore navedenih predloga na nekom području u vašem domu koje vam oduzima prostor? Svakodnevnim naporima i uravnoteženim stavom o vlasništvu, nered se može kontrolisati.

[Fusnota]

[Okvir/Slika na stranama 22, 23]

Razvrstavanje i odbacivanje

Slede neki korisni predlozi s obzirom na određene predmete koji lako mogu stvoriti nered u vašem domu ako niste pažljivi.

Gradivo za čitanje: Da li vam je teško odbaciti stare časopise ili novine? Da li vam naslov lako privuče pažnju, navodeći vas da kažete: ’Pročitaću to ovih dana‘? Umesto da sačuvate celi časopis ili novine, izrežite članak koji vam se čini zanimljivim i stavite ga u fasciklu sa oznakom „Za pročitati“. Ako ga niste pročitali u razumnom vremenu — možda za nekoliko sedmica — bacite ga.

Odeća: Da li vaša odeća postaje sve obimnija svake godine, a da ipak ne nosite ni polovinu stvari koje posedujete? Neki kažu sami sebi: „Ovo će mi divno stajati — kada izgubim pet kilograma.“ To postaje dozvola da se u ormaru drži sve i svašta. Da biste sprečili takav nered zbog odeće, ono što niste nosili cele godine stavite u kutiju sa natpisom „Neodlučeno“. Zatim, ako to ponovo niste nosili posle kratkog razdoblja, dajte to nekome ili bacite.

Pošta: Svakodnevno sređujte poštu. Lična pisma i drugu korespondenciju koju želite da sačuvate trebalo bi staviti na određeno mesto. Mogli biste imati fasciklu za svaki mesec, koju biste punili i praznili svake godine kako biste napravili mesta za novu mesečnu poštu. Načelo je da slažete, a ne da gomilate. Ako dobijete mnogo reklamne pošte, odmah odlučite hoće li vam biti potrebna. Ako neće, bacite je. Ako ste neodlučni, stavite je u kutiju sa natpisom „Neodlučeno“ za tu sedmicu. Ako niste radili na njoj u toj sedmici, bacite je.