Šta se dešava u Ujedinjenim nacijama?

NEŠTO se dešava u Ujedinjenim nacijama. Počinje se odvijati uzbudljivi razvoj događaja koji će uticati na vašu budućnost. Svetske vođe su veoma optimistične u vezi tih događaja. Zapazite njihove reči:

„Četrdeset pet godina od svog rođenja, nakon što su dugo bile paralizovane, [Ujedinjene nacije] otvaraju se pred našim očima i sada nastupaju kao pravi sudija, postavljajući zakon i nastojeći da ga nametne“ (predsednik Francuske Fransoa Miteran na 45. zasedanju Generalne skupštine UN, 24. septembra 1990).

Na tom istom sastanku, nekadašnji ministar inostranih poslova Sovjetskog Saveza Eduard Ševarnadze primetio je da se „ne može biti nezadovoljan dosad neviđenim jedinstvom Saveta bezbednosti [UN]... Stavovi koje su zauzeli članovi Organizacije [Ujedinjenih nacija] pružaju Savetu bezbednosti punomoć da ide tako daleko koliko to budu zahtevali interesi svetskog mira“.

Nekoliko dana kasnije, predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džordž Buš obratio se Generalnoj skupštini UN. Promene koje je video navele su ga da kaže: „Od 1945. nismo videli stvarnu mogućnost da se Ujedinjene nacije upotrebe u svrhu u koju su i stvorene — kao centar kolektivne međunarodne sigurnosti.“ To je rekao zato što su „Ujedinjene nacije reagovale sa tako istorijskim jedinstvom i odlučnošću“ na krizu u Persijskom zalivu. „Po prvi put, Savet bezbednosti UN počeo je delovati onako kako je zamišljeno.“ On je takođe rekao: „Ujedinjene nacije mogu pomoći da nastupi novo vreme“ ako njene članice ’iza sebe ostave užasno naoružanje‘. Čineći to, one mogu dopuniti „istorijsko kretanje ka novom svetskom poretku i dugom razdoblju mira“.

Gospodin Gvido de Marko, predsedavajući Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, deli taj optimizam. On je oduševljeno objavio: „Osvit novog sistema temeljenog na prijateljstvu i saradnji između velikih sila nazire se na horizontu... Taj razvoj događaja je ponovo oživeo Organizaciju ujedinjenih nacija.“ On je rekao da je „uloga Generalne skupštine kao žarišne tačke međunarodnog razgovora i savetovanja ponovo potvrđena na impresivan način“. Zbog toga, on je kao sledeće naveo: „Svet više ne živi u senci mogućeg Harmagedona izazvanog ideološkim takmičenjem.“

Koji je to „razvoj događaja“ izbacio Ujedinjene nacije u taj dugo očekivani ugledni i uticajni položaj? Šta je izazvalo takav optimizam koji je naveo svetske vođe da s nadom govore o „novom svetskom poretku i dugom razdoblju mira“, bez opasnosti od nuklearnog Harmagedona?

Šta je prouzrokovalo promenu?

„Okončanje hladnog rata [u Evropi]“, odgovorio je generalni sekretar UN Havier Perez de Kueljar u svom izveštaju o radu Ujedinjenih nacija u 1990. Decenijima je  ta napeta situacija „stvarala stalnu sumnju i strah, deleći svet“. On je primetio da je „koncept bezbednosti [koji je] počeo izlaziti na videlo upravo ono što su Ujedinjene nacije razlagale kroz sve ove godine“.

Da, čini se da su narodi konačno uvideli, rekao je generalni sekretar, da „opsednutost vojnom sigurnošću dovodi do neprestane trke u naoružanju... ograničavajući politički dijalog... i pogoršavajući osećaj nesigurnosti u svim narodima“. A do čega je doveo taj novi stav?

Duh srdačne saradnje i međusobnog poverenja počeo je prožimati sastanke na vrhu supersila. Pošto je došlo do razvoja takvog duha, oni više nisu osećali potrebu za istim stepenom teško naoružanih vojnih snaga koje bi služile kao sredstva zastrašivanja na strateškim lokacijama u Evropi. Berlinski zid se srušio. Nemačka se ujedinila. Brojne zemlje u Istočnoj Evropi uspostavile su nove sisteme vlasti, dajući svojim građanima slobode kakve nikada pre nisu uživali. Zatvorene granice otvorene su za turizam, kulturne razmene, saobraćaj i trgovinu. A kao kruna svega, Sovjetski Savez i Sjedinjene Američke Države počeli su slaviti Ujedinjene nacije i razglašavati potrebu da se one upotrebe kao efikasna snaga u svetskoj potrazi za mirom i sigurnošću.

Zadržati realan pogled

Da li ste bili iznenađeni tim iznenadnim promenama? Jeste li počeli misliti da je konačno na pomolu mir i sigurnost i da će Ujedinjene nacije igrati ključnu ulogu u postizanju takvih ciljeva? S obzirom na ono što se dogodilo, optimizam je sasvim razumljiv. Međutim, mudrost i istorija nalažu da zadržimo realan pogled s obzirom na tu mogućnost.

Zapazite šta je Perez de Kueljar rekao u svom izveštaju: „Dva puta u ovom veku, posle dva razarajuća rata, mogućnosti izgradnje miroljubivog svetskog poretka nisu bile u potpunosti ostvarene.“ Predsednik Buš upotrebio je skoro iste reči u svom obraćanju zajedničkom zasedanju američkog Kongresa 6. marta 1991: „Dva puta ranije u ovom veku, celi svet je bio potresen ratom. Dva puta u ovom veku, iz strahota rata pomolila se nada u trajni mir. Dva puta ranije, te nade pokazale su se dalekim snom, van ljudskog dohvata.“

Američki državni sekretar Džejms Bejker bio je još određeniji kada se obraćao Savetu bezbednosti UN. Tražeći od UN usvajanje rezolucije o primeni sile u Persijskom zalivu, on je svoje kolege podsetio da je 1936. etiopski „apel Društvu naroda naišao na krajnje gluve uši. Napori Društva da zaustavi agresiju nisu uspeli, a sledio je međunarodni nered i rat“. Bejker se tada izjasnio: „Ne smemo dozvoliti da Ujedinjene nacije idu putem Društva naroda.“

Šta je bilo Društvo naroda? Zašto je bilo organizovano? Zašto nije uspelo? Odgovori na ta pitanja omogućiće nam da procenimo promene koje se događaju u Ujedinjenim nacijama.