Nešto novo u međunarodnom građevinarstvu

MNOGI se dive takvim građevinskim projektima kao što su egipatske piramide ili Kineski zid. Današnji neboderi visoki 400 metara takođe ulivaju strahopoštovanje. Ipak, obeležja jednog drugog programa izgradnje isto su zadivljujuća.

Dobrovoljci realizuju na desetine ogromnih projekata širom sveta. Većina tih dobrovoljaca su iz zemalja u kojima se ti objekti podižu. Ali, pošto je često potrebna dodatna pomoć, radnici iz drugih zemalja potrošili su milione dolara svog vlastitog novca da bi platili put na udaljena gradilišta. Mnogi od tih dobrovoljaca žrtvuju svoj godišnji odmor za rad; drugi napuštaju svoje redovno zaposlenje i time gube znatan prihod.

Ta jedinstvena akcija pomaganja je međunarodni dobrovoljni građevinski program koji se koordinira iz centrale Jehovinih svedoka u Bruklinu, Njujork. Od početka tog građevinskog programa u novembru 1985, više od 3 000 osoba putovalo je o svom trošku na više od 30 gradilišta u Severnoj i Južnoj Americi, Australiji, Africi, Evropi i na raznim ostrvima.

Trenutno oko 600 međunarodnih dobrovoljaca radi u oko 25 zemalja. Više od 400 njih nalazi se na dugoročnim zadacima u trajanju od jedne ili više godina, a označeni su kao „Međunarodne sluge“. Ostali se nalaze na kratkotrajnim zadacima od dve nedelje do tri meseca.

Zašto svi ovi radnici besplatno dobrovoljno nude svoju stručnost i snagu? Šta je za njih toliko važno da za to čine takve lične žrtve?

Ispuniti biblijsko proročanstvo

Razlog za čudesan odaziv međunarodnom građevinskom programu nalazi se u odgovoru na jedno pitanje. Pre više od 1 900 godina, apostoli Isusa Hrista pitali su ga: „Šta će biti znak tvoje prisutnosti i svršetka sistema stvari?“ Nakon što je opisao stvari kao što su rasprostranjeni ratovi, nestašice hrane, bolesti i zemljotresi, Isus je rekao: „Ova dobra vest o kraljevstvu propovedaće se po celoj nastanjenoj zemlji za svedočanstvo svim narodima; i tada će doći kraj“ (Matej 24:3, 14, NW).

Dobrovoljni radnici uvereni su da je sada vreme u kome se Isusovo proročanstvo ispunjava. Zato su srećni da učine sve što mogu na unapređivanju objavljivanja Kraljevstva pre nego što dođe kraj ovog sistema. Taj međunarodni građevinski program bio je osnovan da uskladi  napore tih osoba da izgrade objekte za štampanje i distribuciju poruke Kraljevstva.

Širenje dela Kraljevstva

Prošle godine je u objektima u kojima rade Jehovini svedoci štampano 678 509 507 časopisa Kula stražara i Probudite se! koji ističu Božje Kraljevstvo kao jedinu nadu za čovečanstvo. To znači da mnogo više od dva miliona časopisa — kao ovaj koji čitate — izlazi iz štamparskih mašina svakog radnog dana! Osim toga, svake godine štampaju se i raspačavaju desetine miliona Biblija, knjiga i brošura.

Najveće štamparije nalaze su u međunarodnoj centrali Jehovinih svedoka u Bruklinu, Njujork, i u unutrašnjosti države blizu Volkila, Njujork. Međutim, 1950-ih i 1960-ih izgrađene su mnoge štamparije i van Sjedinjenih Američkih Država. Tako su se do 1970. Kula stražara i Probudite se! štampali u objektima u kojima rade Jehovini svedoci u Nemačkoj, Južnoj Africi, Kanadi, Engleskoj, Švajcarskoj, Danskoj, Švedskoj, Finskoj i Francuskoj.

Zatim su se, 1972. i 1973, časopisi počeli štampati i u štamparijama Jehovinih svedoka u šest sledećih zemalja: Japanu, Brazilu, Australiji, Gani, Nigeriji i Filipinima. U narednim godinama, kako je delo Kraljevstva raslo, počela je izgradnja novih podružnica sa još većim štamparskim mogućnostima. Da bismo vam pružili predstavu o brzom širenju, pogledajte datume kada su kompleksi podružnica sa novim štamparijama za Kulu stražaru i Probudite se! puštani u rad:

Grčka, 16. januara 1979; Švedska, 23. decembra, 1980; Brazil, 21. marta 1981; Kanada, 10. oktobra 1981; Italija, 24. aprila 1982; Republika Koreja, 8. maja 1982; Japan, 15. maja 1982; Australija, 19. marta 1983; Danska, 21. maja 1983; Španija, 9. oktobra 1983; Holandija, 29. oktobra 1983; Nemačka, 21. aprila 1984; Indija, 20. januara 1985; i Južna Afrika, 21. marta 1987.

Dalje, otvorene su nove podružnice ili su učinjena veća proširenja na starima u Obali slonovače, 27. februara 1982; Tahitiju, 15. aprila 1983; Engleskoj, 2. oktobra 1983; Finskoj, 5. maja 1984; Norveškoj, 19. maja 1984; Martiniku, 22. avgusta 1984; Peruu, 27. januara 1985; Meksiku, 13. aprila 1985; Venecueli, 21. aprila 1985; i Francuskoj, 4. maja 1985.

Iako su neke građevinske radove na nekoliko podružnica obavili plaćeni profesionalni radnici koji nisu Svedoci, Jehovini svedoci su sami uopšte obavili većinu posla. Hiljade njih je dobrovoljno ponudilo svoje usluge, iako su mnogi od njih bili nevešti u građevinskim radovima.

Pošto je propovedanje Kraljevstva od strane Jehovinih svedoka nastavilo da raste, bili su potrebni veći objekti. Kako se oni mogu izgraditi sa većom efikasnošću?

Novi program udovoljava potrebi

Da bi se organizovao i unapredio izuzetni porast tog međunarodnog građevinskog posla, zamišljen je i razvijen specijalni dobrovoljni program. „Za vreme projekta izgradnje, u određeno vreme potrebni su određeni zanati“, objasnio je jedan od nadglednika programa. „Ne treba vam krovopokrivač kada se polaže temelj. Tako je u Bruklinu, Njujork, osnovan ured za međunarodne radnike kako bi koordinirao posao.“

Dakle, kako stižu zahtevi za zanatlijama, Bruklin služi kao „posrednik“. On usklađuje potrebe građevinskih projekata širom sveta sa odgovarajućim radnicima koji bi udovoljili tim građevinskim zahtevima. Na primer, kada je 1988. bilo pri kraju novo proširenje za stanovanje u podružnici u Meksiku, Bruklinu je upućen zahtev za kvalifikovanim polagačima toplih podova. U roku od nekoliko  minuta, ured je pronašao četiri iskusna radnika koji su bili srećni što mogu biti dobrovoljci. Kada je proširenje podružnice otvoreno januara 1989, tepisi su bili položeni i izgledali su divno.

Osposobljavanje za službu

Da bi učestvovao u međunarodnom dobrovoljnom programu, radnik se najpre mora osposobiti. Svaki dobrovoljac mora biti predani, kršteni Svedok Jehove. U Sjedinjenim Američkim Državama, budući dobrovoljac najpre mora da služi u jednom od objekata Jehovinih svedoka u Njujorku. Time se pruža prilika da se procene njegove radne navike i sposobnosti. Zatim može biti pozvan da podnese molbu za učestvovanje u programu. Supruge budućih radnika, iako obično nisu pozvane da služe sa svojim muževima u Njujorku, takođe se mogu osposobiti za učestvovanje u programu i ispuniti molbu.

Jehovini svedoci u drugim zemljama mogu se javiti da učestvuju u programu tražeći molbu od svoje podružnice. Ta molba se šalje uredu centrale u Bruklinu koji nadgleda međunarodne sluge i druge međunarodne dobrovoljne radnike. Tada se podnosilac molbe obavesti kada su potrebne njegove usluge.

Doprinos suprugâ

Iako su supruge građevinskih radnika obično nevešte u zanatima, mnoge su bile obučene da povezuju armaturno gvožđe žicom, da polažu keramičke pločice, kao i da bruse peskom i farbaju. Druge se brinu za neophodne kućne poslove. Sve one time na divan način doprinose radu na gradilištima širom sveta.

Jedna supruga koja se pridružila svom suprugu na radu na izgradnji nove podružnice u Portoriku nedavno je pisala kancelariji u Bruklinu: „Stigli smo 1. januara 1991. na svoj jednomesečni zadatak. Radila sam sa radnicima koji su povezivali armaturno gvožđe. Bio je to kudikamo teži fizički posao od bilo kog koji sam ikada obavljala. Ukratko, sastojao se od savijanja i povezivanja gvozdenih šipki, pri čemu smo koristili klešta i kaleme žice — i tako čitav dan!

Prvih nekoliko dana neprestano mi je padao radni šlem, a svoje prevelike rukavice stalno sam vezivala za armaturno gvožđe. Ali, konačno sam uspela. Sa pet ili šest flastera uspela sam da zalečim svoje žuljeve. Naučila sam da očitam mere iz nacrta, da povučem linije kredom i postavim gvozdenu armaturnu podlogu.  Bio je to zaista zadovoljavajući posao. Mnogo toga što obično radim iz dana u dan potrebno je obavljati uvek iznova — čišćenje, kuvanje, pranje rublja, itd. Ali, ovo armaturno gvožđe ide u zidove koji će postojati dok postoji podružnica. Ta pomisao je nagrađujuća!“

Zahvalni za prednost rada

Jedan nadglednik na tom međunarodnom građevinskom poslu je rekao: „To je najneobičnija stvar koju možete zamisliti. Ljudi koriste svoj godišnji odmor da o svom trošku putuju na udaljena gradilišta. Tamo možda rade teže i mnogo više nego u toku cele godine. A kada dođu kući, pišu kako bi nam zahvalili za tu prednost!“

Na primer, nedavno primljeno pismo navodi: „Pišemo vam da vam zahvalimo za ogromnu prednost kojoj smo se radovali radeći tri meseca na podružnici u Filipinima. Na kraju svakog radnog dana bili smo fizički umorni, kao što smo i očekivali, ali veoma izgrađeni duhovno našim divnim druženjem. Radovali smo se upoznavanju mnogih drugih dobrovoljnih radnika koji su bili tamo, i tako smo impresionirani lokalnim Svedocima s kojima smo radili. Zaista smo ih zavoleli, postali su deo naše porodice.“

Par koji je otišao za Ekvador pisao je: „Naučili smo živeti bez kalorične hrane, okupati se u samo malo vode i brijati se i tuširati hladnom vodom. Nismo ni znali kako su na naše razmišljanje uticale reklame. Dali smo sve od sebe na gradilištu, ali smo otišli sa mnogo više toga nego što smo dali. Naša ekvadorska braća siromašna su u materijalnom pogledu, s obzirom na američki standard, ali su njihova duhovnost i cenjenje dela propovedanja izuzetni. Rečima se zaista ne može opisati kako se osećamo zbog te prednosti.“

Gradnja po sistemu „tilt-ap“

Jedinstveno obeležje međunarodnog građevinskog posla je upotreba „tilt-ap“ sistema gradnje. Ta metoda se sastoji od livenja velikih zidnih elemenata od armiranog betona na samom gradilištu. Oni mogu biti visoki do tri sprata i teški do 20 tona. Elementi se prave ili na ploči zgrade ili na obližnjoj ploči za livenje.

Šest ili osam elemenata može biti složeno jedan na drugi. Kada su elementi dovoljno čvrsti — obično posle sedam dana — koristi se kran koji ih podiže na njihovo mesto. Sada se koriste elementi i za spoljne i za unutrašnje zidove, kao i za višespratnice. Na primer, u 11-spratnoj podružnici u Filipinima upotrebljeno je stotine tih elemenata. Prethodno betonirane elemente glatke površine potrebno je samo okrečiti.

Ta metoda izgradnje nije samo brža, već omogućuje efikasniji rad manje veštim radnicima. Stručna publikacija Concrete, kaže s obzirom na izgradnju nove štamparije Jehovinih svedoka u Engleskoj: „’Tilt-ap‘ gradnja bila je posebno odgovarajuća za njihove potrebe zbog jednostavnosti te metode gradnje... Ušteda vremena i novca uvek je bila najvažnija prednost tog sistema.“

Časopis je dodao s obzirom na montažnu gradnju: „Njena mogućnost konstrukcije velikih zidnih površina (nosivih i drugih) u kratkom razdoblju, uz pomoć lokalne radne snage kojoj ne treba ništa više nego obični nadzor, omogućuje metodi brzinu i ekonomičnost.“ Kako je zato samo odgovarajuće što je novi građevinski program iskoristio tu jednostavnu, efikasnu metodu gradnje!

Tehnički uredi

Upravljanje tim međunarodnim građevinskim programom vrši se iz velikog tehničkog ureda u centrali Jehovinih svedoka u Bruklinu, Njujork. Tu na izradi planova za gradnju radi više od stotinu inženjera, projektanata i crtača — članova osoblja centrale. Da bi se izašlo u susret povećanom obimu posla,  nedavno su otvoreni regionalni tehnički uredi u Japanu, Australiji i Evropi.

Godine 1987. u pripremanje nacrta uveden je CAD (Computer Aided Design). Tipični CAD ured sastoji se od brojne opreme. Korišćenjem svega toga zajedno, omogućeno je da se pripreme nacrti na kompjuteru, umesto rukom na tabli za crtanje. Trenutno se koristi više od 65 CAD ureda u Bruklinu i u drugim podružnicama.

Pošto nacrti mogu biti sačuvani u kompjutersku memoriju, skice iz pređašnjih projekata mogu biti unesene u tekuće nacrte. To doprinosi produktivnosti i standardizaciji projektovanja i gradnje.

Skorašnji građevinski projekti

Kako se proširivao Tehnički ured u Bruklinu, tako se razvijao i koncept organizovanja dobrovoljnih radnika za posao. Može se reći da je program počeo 1985, kada su se radnici iz drugih zemalja  odazvali da pomognu da se izgradi nova podružnica u Panami. On se razvijao nadalje kada je Peruu bila potrebna pomoć za veće proširenje svoje podružnice. A program se počeo sistematski formulisati sa izgradnjom podružnica u Kostariki i Nigeriji. Uskoro je neophodno osoblje bilo poslato da pomogne na projektima širom sveta.

Međunarodne sluge i drugi dobrovoljci do sada su pomogli da se izgrade mnoge nove podružnice, kao i da se prošire stare, uključujući većinu onih koje su završene od početka 1986. U poslednjih pet godina ili nešto više bili su završeni i otvoreni projekti u Panami, Kostariki, Čileu, Meksiku, Novom Zelandu, Haitiju, Liberiji, Austriji, Ekvadoru, Papui Novoj Gvineji, Gvajani, Gani, Havajima, Portugaliji, Hong Kongu, Kipru, Peruu, Salvadoru, Mauricijusu, Japanu, Hondurasu, Gvatemali, Nigeriji, Argentini, Australiji, Novoj Kaledoniji, Fidžiju, Filipinima i Grčkoj.

Mnogi od njih bili su veliki građevinski projekti. U Nigeriji je u stvari bio podignut mali grad na površini od 57 hektara. Izgrađena je štamparija duga 140 i široka 70 metara, kao i objekti za stanovanje za smeštaj više od 400 ljudi, kancelarije, garaže i druge zgrade. Građevinski materijal poslat samo iz Sjedinjenih Američkih Država bio je dovoljan da napuni 347 teretnih kontejnera, koji bi, kada bi se postavili jedan za drugim, bili dugački 3,5 kilometra!

Povremeno se sveštenstvo protivilo građevinskim projektima. U Grčkoj je sveštenstvo u martu 1989. poređalo 40 autobusa punih protivnika, ali je policija pružila podršku zakonskom pravu Svedoka na gradnju, tako da je protivljenje prestalo. Nova podružnica sa velikom, novom štamparijom i 22 zgrade za stanovanje za smeštaj više od 170 osoba završena je i otvorena ovog proleća.

U Francuskoj je biskup iz Evrea, Žak Gajo, protestovao protiv planova za veliku novu podružnicu Jehovinih svedoka u Luvijeu. On je rekao da javna služba Jehovinih svedoka „ne poštuje ljudsko dostojanstvo“. Ipak, drugi se ne slažu sa  biskupom. Oni smatraju da Jehovini svedoci treba da imaju pravo da proširuju svoje objekte u tom području, kao što to čine na mnogim mestima širom sveta.

Trenutno međunarodni građevinski dobrovoljci rade na projektima podružnica u Kolumbiji, Portoriku, Zambiji, Brazilu, Engleskoj, Kanadi, Dominikanskoj Republici, Ekvadoru, Poljskoj, Gvadalupi, Tajlandu, Zavetrenim ostrvima, Bahamima, Zapadnoj Samoi, Tahitiju, Solomonovim ostrvima, Venecueli, Republici Koreji, Južnoj Africi i Nemačkoj. Ostali projekti nalaze se na tablama za crtanje, uključujući nove podružnice ili proširenja postojećih u Francuskoj, Španiji, Meksiku, Šri Lanki, Tajvanu i Surinamu.

Predvideti potrebu

Kada je Vodeće telo Jehovinih svedoka 1988. odobrilo 50-postotno proširenje podružnice u Nemačkoj, neki posmatrači su smatrali da je proširenje preveliko. Međutim, 1989. i 1990. propovedničko delo Jehovinih svedoka bilo je legalizovano ili je dozvoljeno delovanje bez prepreke u Poljskoj, Mađarskoj, Istočnoj Nemačkoj i Rumuniji. A 27. marta ove godine, Sovjetski Savez je priznao Jehovine svedoke kao versku organizaciju.

Više od 250 000 osoba u zemljama Istočne Evrope prisustvovalo je kongresima Jehovinih svedoka prošlog leta i bilo je nestrpljivo da primi biblijsku literaturu. „Za samo dva meseca“, primećeno je u 1991 Britannica Book of the Year, „podružnica Društva Kula stražara u Zapadnoj Nemačkoj isporučila je 275 tona literature temeljene na Bibliji, uključujući 115 000 Biblija, i to samo u Istočnu Nemačku.“ Tako je sada postalo očigledno da je podružnici u Nemačkoj potreban svaki deo odobrenog proširenja, i to hitno!

Priprema za buduće potrebe

Kao što možete zamisliti, propovedati ’ovu dobru vest o Kraljevstvu po celoj nastanjenoj zemlji pre nego što dođe kraj‘ u ispunjenju Isusovog proročanstva zahteva izuzetne napore (Matej 24:14, NW). Pravi hrišćani širom sveta ulažu te napore. Oni čine sve što mogu da bi na dobro organizovan način vest Kraljevstva učinili dostupnom svim narodima.

Da bi to izvršili, Jehovini svedoci proširuju svoje kapacitete za objavljivanje biblijske literature u svetskoj centrali u Bruklinu, Njujork. U toku je izgradnja 30-spratnice smeštene u Sands Streetu 90 za smeštaj daljnjih hiljadu članova osoblja njihove centrale, a planirano je da bude završena 1993.

Međutim, najveći građevinski projekat je onaj čija realizacija je u toku oko 110 kilometara od Njujork Sitija, blizu Patersona, Njujork. „Kada [Jehovini svedoci] to završe, negde 1996“, izvestio je The New York Times od 7. aprila 1991, „imaće izgrađenih 6 stambenih zgrada od 2 do 5 spratova sa 624 stana, garažu za 450 automobila, hotel od 144 sobe, veliku kuhinju i trpezariju koja će odjednom moći da primi 1 600 ljudi, administrativnu zgradu, zgradu sa učionicama i mnoge druge pomoćne zgrade.“ Stotine dobrovoljaca besplatno radi na izgradnji tog velikog obrazovnog centra Kraljevstva.

Zaista, u svim delovima sveta u toku je čudesni program izgradnje — a sve to usklađuju i obavljaju dobrovoljni radnici. To je zaista nešto novo u međunarodnom građevinarstvu!

[Slika na 25. strani]

Povezivanje armaturnog gvožđa je deo građevinskog posla

 [Slike na 27. strani]

U „tilt-ap“ gradnji, betonski elementi se mogu saliti jedan iznad drugog. Kada su elementi dovoljno čvrsti, podignu se na svoje mesto

[Slike na 28. strani]

Kompleks nove podružnice u Poljskoj pregledava se u Bruklinu. Arhitektonski nacrti pripremaju se na kompjuteru

 [Slike na 29. strani]

Planirani kompleksi podružnica za Portoriko, Zambiju i Zavetrena ostrva

[Slika na 30. strani]

Dobrovoljni radnici na građevinskom projektu u jednoj evropskoj zemlji