Ujedinjene nacije — bolji način?

UVOD Povelje Ujedinjenih nacija izražava sledeće plemenite ciljeve: „Mi, narodi Ujedinjenih nacija, odlučni smo da sačuvamo naredne naraštaje od ratnog biča, koji je dva puta u našem životu čovečanstvu doneo neizrecivu tugu... i [želimo] ujediniti svoje snage da održimo međunarodni mir i bezbednost... odlučili smo da ujedinimo svoje napore u postizanju tih ciljeva.“

Da li su UN ’postigle te ciljeve‘? Jesu li navele narode da ujedine svoje snage i održe mir i bezbednost? Ne, do sada ne, iako su UN iskreno na izrazit način pokušale da budu bolje od Društva naroda. Međutim, naraštaj koji je video njihovo osnivanje 1945. od tada je bio šiban ratovima, revolucijama, invazijama, državnim udarima i agresijom u mnogim delovima sveta. A to nasilje uključivalo je mnoge od nacija koje su odlučile ’da održe međunarodni mir i bezbednost‘.

Još uvek nisu bolji način

Kritičari koji osuđuju propust Ujedinjenih nacija da spreče te nevolje možda ipak zaboravljaju jednu važnu činjenicu — snaga neke organizacije zavisi od moći koju joj pruža njena povelja i od pristajanja onih koji ih tvore da izvrše svoje obaveze u okviru izrečene povelje. Pre svega, Povelja Ujedinjenih nacija ne imenuje UN kao svetsku vladavinu sa vrhovnom moći nad svim svojim nacijama članicama.

Član 2(7) glasi: „Ništa u sadašnjoj Povelji ne ovlašćuje Ujedinjene nacije da intervenišu u pitanjima koja su u osnovi u granicama unutarnje nadležnosti bilo koje države.“ UNCIO (Konferencija Ujedinjenih nacija o međunarodnoj organizaciji), koji se sastao u San Francisku od 25. aprila do 26. juna 1945. da bi povelji dao konačni oblik, smatrao je neophodnim „osigurati da Ujedinjene nacije pod preovlađujućim svetskim uslovima ne idu preko prihvatljivih granica ili da prekorače dužna ograničenja“.

Jeste li primetili tu uslovnu frazu, „pod preovlađujućim svetskim uslovima“? Ako se ti uslovi promene, UNCIO je tvrdio da se to vladanje može proširiti „ako svetsko stanje, javno svetsko mišljenje i istinska svetska međusobna zavisnost učini to neophodnim i prikladnim“.

U Povelji naglašena namera Ujedinjenih nacija da održe „međunarodni mir i bezbednost“ izražava poželjan cilj za čovečanstvo. Svet bi zaista bio mnogo sigurniji kada bi narodi bili poslušni članu 2(4) Povelje UN: „Sve Članice uzdržavaće se... od pretnje ili upotrebe sile protiv teritorijalnog integriteta ili političke nezavisnosti bilo koje države.“ Ali, vlastiti interesi zemalja članica su uvek iznova sprečavali napore UN prema ostvarenju svoje namere. Umesto da žive po svojoj obavezi prema UN da „svoje međunarodne sporove rešavaju miroljubivim sredstvima“, narodi ili celi blokovi naroda često su pribegavali ratu, tvrdeći da je ’pitanje u osnovi bilo u okviru granica njihove unutarnje nadležnosti‘ (član 2(3,7)).

 Narodi nisu samo zanemarili mirovne postupke UN, već su i ismejavali i otvoreno se suprotstavljali njenim odlukama za rešenje sukoba. A njihovi državnici često su se penjali za govornicu UN i dugim govorima pokušavali da opravdaju svoja dela agresije. To graničenje sa pravilima koja su donesena da održe mir tako je često paralizovalo UN u kritičnim trenucima i veoma je narušilo njihovu verodostojnost. Službenici UN koji predsedavaju takvim zasedanjima često su razočarani. Na kraju, takvi govori obično se pokažu kao čisto izvrtanje činjenica kome je cilj da umanji ili opravda nasilje i prolivanje krvi koje se odvija. Nije čudo što je generalni sekretar UN Havier Perez de Kueljar rekao da se na UN „u nekim krugovima gleda kao na Vavilonsku kulu i, u najboljem slučaju, mesto za često neplodne diplomatske pregovore“.

Postoji još jedan razlog zašto UN imaju teškoća u dokazivanju sebe kao tog boljeg načina. Kada su počele funkcionisati 24. oktobra 1945, „na snazi nije bila nikakva jedinstvena strategija mira“, primetio je Perez de Kueljar. Kako su Ujedinjene nacije bez toga mogle postati sposobna snaga za osiguranje svetskog mira koji su nameravale ostvariti?

Koji oblik mira mogu postići?

Perez de Kueljar odgovara: „Mir neće doneti prestanak svih sukoba. On će samo učiniti da se sukobi rešavaju na načine koji isključuju silu ili zastrašivanje... Ujedinjene nacije žele usmeriti našu viziju prema takvom konačnom cilju.“ Zato je jedini mir koji UN mogu postići kontrola nasilja.

Da li je to zaista mir sa sigurnošću? Istina, „članstvo u Ujedinjenim nacijama otvoreno je svim... miroljubivim državama“ (član 4(1)). Ali, da li će nacija koja je miroljubiva ostati takva kada se pridruži UN? Vlade se menjaju, a novi vladari donose novu politiku. Šta ako neka članica doživi korenite promene, sa krajnjim nacionalističkim ciljevima i gramzivim teritorijalnim ambicijama? I šta ako se počne naoružavati nuklearnim i hemijskim oružjem? Ujedinjene nacije bi sada u svojim rukama imale tempiranu bombu koja otkucava. Ipak, kao što pokazuju nedavni događaji na Srednjem istoku, takav razvoj događaja može biti upravo ono što će podstaći  nacije da opunomoće UN da otklone tu pretnju svojoj bezbednosti.

Mogu li narodi ostvariti bolji način?

Kao nikada pre, narodi postaju sve više svesni onoga što je UNCIO nazvao „istinska svetska međusobna zavisnost“. Više nijedna država ne može postojati sama za sebe. Sve nacije su članovi jedne međunarodne zajednice. Svi se bore sa nizom zajedničkih problema: razarajućim efektima ekološkog zagađenja, siromaštvom, iscrpljujućim bolestima, protivzakonitom prodajom droge na svakom kontinentu, terorizmom, visoko razvijenim nuklearnim oružjem u arsenalima sve većeg broja zemalja. Ovi faktori prisiljavaju narode ili da traže mir i bezbednost pod okriljem Ujedinjenih nacija ili da počine globalno samoubistvo.

Nekadašnji ministar inostranih poslova Sovjetskog Saveza, Ševarnadze, primetio je: „Ujedinjene nacije mogu efikasno funkcionisati ako imaju punomoć svojih članica, ako se države slažu na dobrovoljnoj i privremenoj osnovi da na njih prenesu deo svojih suverenih prava i da im povere obavljanje određenih dužnosti u interesu većine.“ On je dodao: „Samo na taj način možemo razdoblje mira učiniti trajnim i neoborivim.“

Kada bi se to moglo učiniti, tada bi pravosudni glas UN mogao autoritativno osuditi svaku naciju koja preti svetskom miru. Kada bi im na raspolaganju stajala stvarna moć, mogli bi snažno i brzo sprečiti takve agresore. Ali, hoće li zemlje članice ikada dati UN tu punomoć, ’stavljajući na raspolaganje svoje oružane snage, podršku i sredstva‘ da osiguraju mir? (član 43(1)). Mogle bi — ako kriza zapreti da potkopa same temelje na kojima počiva njihov nacionalni suverenitet. Ako nacije uvide da ’ujedinjenje njihovih snaga za održanje međunarodnog mira i bezbednosti‘ pod okriljem UN može otkloniti takve pretnje, to može povećati njihovo poštovanje prema UN.

Možda se pitate: ’Da li je uloga UN u krizi u Persijskom zalivu bila početak u tom pravcu?‘ Mogla bi biti. Mnoge nacije bile su suočene sa mogućim katastrofalnim kolapsom svoje privrede. A ako bi došlo do sloma njihovih isprepletenih privreda, došlo bi do sloma privrede celog sveta. Zato su se nacije okupile zajedno pod Ujedinjenim nacijama. Savet bezbednosti doneo je niz rezolucija UN za miroljubivi završetak krize, a kada to nije uspelo, pružio je podršku rezoluciji UN za upotrebu sile u Zalivu.

Američki državni sekretar Džejms Bejker je, u zahtevu za donošenje te rezolucije, rekao: „Istorija nam sada pruža još jednu šansu. Sa hladnim ratom koji je iza nas, sada imamo priliku da izgradimo svet koji su zamislili osnivači... Ujedinjenih nacija. Imamo priliku da učinimo ovaj Savet bezbednosti i Ujedinjene nacije stvarnim sredstvima mira i pravde širom sveta... Moramo ispuniti svoju zajedničku viziju miroljubivog i pravednog sveta posle hladnog rata.“ A s obzirom na njihovu raspravu o upotrebi sile u Zalivu, on je primetio: „[To] će se, mislim, ubrojiti kao nešto najvažnije u istoriji Ujedinjenih nacija. To će sigurno u velikoj meri odrediti budućnost ovog tela.“

Jehovini svedoci čvrsto veruju da će Ujedinjene nacije igrati značajnu ulogu u svetskim događajima u neposrednoj budućnosti. Nema sumnje da će taj razvoj događaja biti veoma uzbudljiv. A posledice će imati dalekosežni učinak na vaš život. Podstičemo vas da zamolite Jehovine svedoke u svom susedstvu da vam pruže daljnje pojedinosti u vezi toga. Biblija jasno ocrtava sliku koja pokazuje da će Ujedinjenim nacijama veoma brzo biti data moć i autoritet. Tada će UN učiniti neke veoma zapanjujuće stvari koje će vas možda začuditi. A vi ćete sa uzbuđenjem saznati da je veoma blizu još bolji način koji će sigurno doneti trajni mir i bezbednost!

[Slika na 9. strani]

Gvido de Marko, predsedavajući Generalne skupštine (desno) i generalni sekretar Perez de Kueljar na 45. zasedanju Skupštine

[Izvor]

UN photo 176104/Milton Grant