Šta kaže Biblija

Zašto Božić nije za hrišćane

’BOŽIĆ je protivzakonit! Svako ko ga slavi ili čak ostaje kod kuće za Badnji dan biće podvrgnut kažnjavanju!‘

Možda to izgleda čudno, ali ovo se u stvari dogodilo u 17. veku. Puritanci su zabranili proslavu u Engleskoj. Šta je dovelo do tako čvrstog stava protiv Božića? I zašto milioni danas smatraju da Božić nije za hrišćane?

Otkuda u stvari potiče Božić?

Možda će vas iznenaditi saznanje da Isus Hrist nije ustanovio Božić i da ga nisu slavili ni on ni njegovi učenici iz prvog veka. U stvari, 300 godina nakon Hristove smrti, ne postoji zapis o slavljenju Božića.

Mnogi ljudi koji su tada živeli obožavali su sunce, jer su osećali snažnu zavisnost od njegovog godišnjeg ciklusa. U tančine razrađene ceremonije pratile su obožavanje sunca u Evropi, Egiptu i Persiji. Centralna tema tih svečanosti bio je povratak svetla. Ljudi su sunce, zbog njegove prividne slabosti u toku zime, molili da se vrati sa ’dalekih putovanja‘. Svečanosti su uključivale zabavu, gozbu, ples, ukrašavanje domova svetiljkama i ukrasima i darivanje. Ne zvuče li vam te aktivnosti poznatim?

Među svojim verovanjima, obožavaoci sunca verovali su da neizgorelo badnje drvo ima magičnu moć, da svetlost logorske vatre može dati snagu bogu-suncu i ponovo ga oživeti, da će ukrašavanje domova zimzelenim drvećem rasterati demone, da zeleniku treba obožavati kao obećanje povratka sunca i da grančice imele mogu doneti sreću ako se nose kao amajlije. Sa kojom se svečanošću povezuju ti predmeti danas?

Decembar je već bio glavni praznični mesec u paganskom Rimu mnogo pre nego što je tamo uveden Božić. Nedelju dana duge Saturnalije (posvećene Saturnu, bogu zemljoradnje) i Dies Natalis Solis Invicti (’Rođenje nepobedivog sunca‘) odvijale su se u to vreme. Osim toga, 25. decembar smatran je rođendanom Mitre, persijskog boga svetla.

Pokrštavanje pagana?

U pokušaju da se obrate ti pagani, počelo je nebiblijsko stapanje hrišćanskih verovanja sa paganskim. I tako je crkva izabrala  datum za Božić koji se podudarao sa najvažnijom paganskom svečanošću. A šta je sa Božićnim običajima? Encyclopedia of Religion and Ethics priznaje da većina Božićnih običaja „nisu pravi hrišćanski običaji, već paganski običaji koje je crkva apsorbovala ili tolerisala“. Očigledno se smatralo da će jednostavno davanje hrišćanske fasade tim običajima one koji su učestvovali u njima učiniti hrišćanima.

Međutim, umesto hristijanizacije paganstva, ti običaji učinili su hrišćanstvo paganskim. Tokom 1600-ih, puritanci su postali tako uznemireni očigledno paganskom prirodom Božića da je praznik stavljen van zakona u Engleskoj i nekim američkim kolonijama. Tražila se kazna za slavljenje Badnjaka — ili jednostavno zbog izostajanja s posla. U Novoj Engleskoj (SAD), sve do 1856. Božić nije bio ozakonjen.

Međutim, postoji još jedan faktor u vezi Božića koji je mnogo važniji od crkvenog, paganskog ili puritanskog gledišta u prošlosti. Za prave hrišćane od osnovne je važnosti...

Kako je Isus Hrist gledao na Božić?

Ako bi se neko slavlje održavalo u vašu čast, zar ne bi bilo važno vaše odobravanje prirode tog slavlja? Prema tome, učinićemo dobro ako zapitamo: Govori li Biblija kako Isus gleda na tradicije prožete paganstvom?

Isus je optužio religiozne vođe koji su kompromitovali čisto obožavanje da dobiju obraćenike. On je rekao takvim vođama: „[Putujete] morem i zemljom da učinite jednoga obraćenika, a zatim ga činite dvostruko prikladnijim za uništenje od sebe samih“ (Matej 23:15, Phillips).

Obraćenje se nije trebalo vršiti stapanjem paganskih i hrišćanskih verovanja. Pavle, Isusov apostol, pisao je hrišćanima koji su živeli u Korintu: „Ne možete piti čašu Jehovinu i čašu demona“ (1. Korinćanima 10:21, NW). A u svom sledećem pismu tim hrišćanima, Pavle je dodao: „Ne pridružujte se nevernicima i ne pokušavajte raditi s njima... Kako može biti harmonija između Hrista i đavola?“ (2. Korinćanima 6:14, 15, Phillips).

Ako bi savesna majka videla svoje dete kako podiže slatkiš iz slivnika punog blata, ona bi zahtevala da ga dete odmah baci. Pomisao da bi ga dete moglo pojesti — čak i dodirnuti — gadi joj se. Božić, iako sladak za mnoge, podignut je sa odvratnih mesta. Isusova osećanja jednaka su osećanjima proroka Isaije, koji je podsticao prave obožavaoce svog vremena: „Idite, idite, iziđite odatle! Ne dotičite se ničega nečista!“ (Isaija 52:11).

Zato pravi hrišćani danas ne slave Božić. Iako njihov stav može izgledati čudan za druge, oni na tradicije gledaju kao što je to činio Isus. Kada je bio pitan: „Zašto tvoji učenici prestupaju tradiciju muževa pređašnjih vremena?“ on je odgovorio: „Zašto i vi prestupate zapovest Božju zbog svoje tradicije?“ On je takođe dodao: „Tako ste obezvredili Reč Božju zbog svoje tradicije“ (Matej 15:2, 3, 6, NW).

Pravi hrišćani danas ispoljavaju jedinstvo sa Isusom praktikujući „oblik obožavanja koji je čist i neokaljan“, bez ljage od paganskih tradicija ljudi (Jakov 1:27, NW).

[Istaknuti tekst na 19. strani]

„Zašto i vi prestupate zapovest Božju zbog svoje tradicije?“ (Matej 15:3, NW)