Mladi pitaju...

„Zašto ne mogu završiti ono što započnem?“

„Ako je zadatak nezanimljiv i dosadan, jednostavno izgubim strpljenje.“

„Stvari koje odvraćaju pažnju. To je moj problem. Televizija, prijatelji.“

„Ponekad sam jednostavno zatrpan sa previše stvari koje moram obaviti!“

„Čini mi se da uvek ostavljam stvari za poslednji minut. A onda je prekasno.“

„Završavam ono što započnem. Ali, čini se da to nikada nije dovoljno dobro za moje roditelje!“

OVI tinejdžeri objašnjavaju problem uobičajen u mladosti: ne završavaju ono što započnu. Ti mladi nisu lenji niti imaju loš stav prema odgovornostima. U stvari, kada je jedna grupa mladih ljudi bila pitana: „Šta mislite, koje kućne poslove bi trebalo da obavljaju mladi u kući?“ većina je nabrojala takve kućne poslove kao što su držanje svojih soba urednim, nameštanje svojih kreveta i iznošenje smeća.

Uprkos dobrim poticajima, važni zadaci često ostaju nedovršeni, što dovodi do učestalih pritužbi od strane roditelja, nastavnika i drugih. Zato se pitaj: ’Šta me sprečava da završim ono što započnem?‘ Dobar pregled uzroka omogućiće ti da ispraviš problem.

Dobro sagledavanje uzroka

Knjiga I Hate School — How to Hang In and When to Drop Out pruža nam dobru predstavu o tome šta odvraća pažnju mnogih mladih od završavanja svojih školskih domaćih zadataka. „Kada sednemo da nešto napišemo, često ustanovimo da neprestano ustajemo da nešto pojedemo ili naoštrimo olovke. Zatim moramo telefonirati ili možda pogledati emisiju na televiziji koju smo čekali. Prilično brzo dođe vreme da nahranimo mačku, tako da nismo ništa učinili.“

Istraživači Klodin G. Virts (Claudine G. Wirths) i Meri Boumen-Krum (Mary Bowman-Kruhm) naveli su da „višečasovno gledanje televizije čini skoro nemogućim za neke da posle toga aktivno čitaju i uče. Postoji vrsta hipnoze u televiziji koja vas ostavlja nemoćnim i uspavanim. Morate sebi priznati da ponekad završite buljeći u ekran nekoliko sati kada ste nameravali pogledati samo jednu emisiju“. Virts i Boumen-Krum takođe su ustanovili da neki učenici usvajaju loše navike učenja u početnim godinama školovanja, iako su izvesno vreme u stanju da dobijaju dobre ocene. Međutim, „kada dođu u srednju ili višu školu, oni u stvari ne znaju kako se prisiliti da  sednu, prihvate se posla i nauče teški ili dosadni predmet“.

Ma kakav da je tvoj razlog zbog kog ne završavaš ono što započneš, problem neće sam nestati. Ako zaista želiš završiti ono što započneš, onda dužnosti u svom životu preuzmi na odgovoran način i preduzmi neophodna prilagođavanja.

Planiraj unapred!

Ako si mladi hrišćanin, nema sumnje da si zaposlen (1. Korinćanima 15:58). Ponekad se možda osećaš zatrpanim hrišćanskim odgovornostima, domaćim zadacima, kućnim poslovima i ličnim planovima. Naravno, niko nije zaposleniji od našeg Stvoritelja. Ipak, on uvek svoje planove privodi kraju. To nije samo zato što je on daleko superiorniji od nas u snazi i mudrosti, već i zato što on „nije Bog nereda, nego reda“. I ti možeš svoje planove privesti kraju dopuštajući da ’sve bude pristojno i uredno‘ (1. Korinćanima 14:33, 40, Stvarnost).

Isus je jednom rekao: „Jer koji od vas, ako hoće da zida kulu ne sede najpre i ne računa šta će ga stati, da vidi ima li da je može dovršiti, da ne bi, kad postavi temelj i ne uzmože dovršiti, svi koji gledaju stali mu se rugati, govoreći: ’Ovaj čovek poče zidati, i ne može da dovrši!‘“ (Luka 14:28-30).

Pouka koju izvlačimo iz ovih reči je da planiramo unapred. Dr Dženet G. Voitic (Janet G. Woititz) je pisala: „Ljudi koji privode kraju planove ne čine to slučajno. Oni poseduju ono što nazivamo ’plan igre‘.“ Zato pokušaj realno gledati na svoje zadatke kako bi uvideo šta će tačno biti potrebno da ih završiš. Treba li da pripremiš plan za postepeno obavljanje? Da li bi bilo korisno da podeliš posao na manje delove? Koliko će ti vremena trebati da ga završiš?

Neki ljudi vole da vode spisak „stvari koje treba obaviti“, sa zadacima zapisanim po stepenu važnosti. Zatim se planovi precrtaju kada se završe. Da bi se borio protiv sklonosti odlaganja, nauči da upravljaš svojim vremenom. Ako radiš prema rokovima, nemoj zaboraviti da staviš te planove na početak svog spiska u red po roku.

Presudno je razborito upravljanje vremenom. S jedne strane, želiš postaviti vremenska ograničenja za manje važne aktivnosti, kao što je gledanje televizije. S druge strane, moraš biti pažljiv da ne smanjiš ono što je neophodno, kao što je dovoljno spavanje. Knjiga I Hate School zapaža da ljudi „variraju u dužini spavanja koje im je potrebno, ali većina ljudi  ne može se provući sa četiri ili pet sati u noći... Veoma je teško koncentrisati se na teške misli ako ste pospani i umorni“. Ako naučiš da mudro koristiš svoje vreme, to će se pokazati korisnim u godinama koje dolaze.

Traži korist drugih

Međutim, neki mladi će tvrditi da je dobro upravljanje vremenom i lična organizacija od male koristi kada su zadaci koje treba obaviti nezanimljivi i dosadni. Primena biblijskog saveta iz 1. Korinćanima 10:24 pomoći će ti da razviješ potrebnu motivaciju. On glasi: „Niko da ne gleda na svoju korist, nego svako korist drugoga neka traži“. Možda je vrlo malo kućnih poslova samo po sebi izazovno ili zadovoljavajuće. Ali, kada ih obavljaš da pomogneš ili ugodiš voljenoj osobi, onda imaš osećaj ispunjenosti i želju da ih dobro izvršiš. Tako ćeš sledeći put biti spreman da se prihvatiš posla, da razmišljaš o onima koji izvlače korist iz onoga što činiš i da se ponosiš dobro obavljenim poslom.

Često i ti izvlačiš korist iz naizgled neugodnih zadataka. Na primer, razmisli o zadacima koje često ostavljaš nedovršenim. Da li je to pranje posuđa? Ili čišćenje tvoje sobe? Sada se pitaj: ’Čije je to u stvari posuđe?‘ Zar nije to i tvoje posuđe? Zar nije to tvoja soba i tvoj dom? Tvoja spremnost da prihvatiš te odgovornosti i u potpunosti ih ispuniš koristiće ti i u budućnosti. Obraćajući se roditeljima, knjiga Simply Organized! kaže: „Ako ne naučimo svoju decu da budu kućni menažeri, ona će s velikim poteškoćama raditi kad napuste dom.“

Komuniciraj!

Ipak, šta ako se veoma trudiš da završiš neki zadatak, ali se tvoji roditelji još uvek žale da ga u stvari nisi završio? Često je problem u komunikaciji. Na primer, recimo da si određen da izbaciš smeće. To zvuči dosta jednostavno. Ipak, mudro je dobiti određena uputstva. Pobrini se da saznaš kako, kada i gde. Da li taj posao uključuje odvajanje smeća? Uključuje li pranje kanti za smeće?

Dobra komunikacija pomoći će i tvojim roditeljima da razumeju kako se osećaš. Da li smatraš da je raspodela kućnih poslova nepravedna? Nalaziš li da si pretrpan očekivanjima svojih roditelja? Onda pronađi odgovarajuće vreme i reci svojim roditeljima kako se osećaš.

Neki roditelji pozivaju svoju decu da učestvuju u donošenju odluka kada se radi o raspodeli kućnih zadataka. Dr Džefri Ruben (Jeffrey Rubin) i Dr Kerol Ruben (Carol Rubin), autori knjige When Families Fight, savetuju roditeljima da vode stalne razgovore u vezi porodičnih kućnih poslova, da podele odgovornosti i da dozvole deci da sama izaberu svoje kućne poslove. Ako ti se sviđa takav pristup, zašto ga ne predložiš svojim roditeljima?

Jedan izvor preporučuje da sedneš sa svojim roditeljima i „napraviš plan koji ti dozvoljava da obavljaš kućni posao u vreme koje ti najviše odgovara. Svi imaju vreme u toku dana ili noći kada se bolje koncentrišu... Neka saznaju da je to tvoje vreme i da bi trebalo da te ostave na miru. Ako ne koristiš to vreme za gledanje televizije ili telefoniranje, znaće da si ozbiljan“. Mirnim razmatranjem tih pitanja sa svojim roditeljima bez optuživanja bilo koga, bićeš u stanju da postigneš dogovor koji odgovara svima.

Ali, upamti da je u suštini tvoja želja da ugodiš Stvoritelju, Jehovi Bogu, ono što će ti doneti sreću i dobro ime. Biblija kaže: „Šta god radili, radite to celom dušom kao Jehovi, a ne kao ljudima, znajući da ćete od Jehove primiti dostojnu platu“ (Kološanima 3:23, 24, NW). Sledi ovaj savet i raduj se glasu marljivog, odgovornog radnika zato što završavaš ono što započneš!

[Slika na 16. strani]

Započeti posao je jedno, a završiti ga drugo