Energija iz plime

Od dopisnika Probudite se! iz Kanade

ENERGIJA! Današnje društvo ima neugasivu žeđ za njom. A od naftnog embarga 1973, koji je doveo do velikog porasta cena nafte, naučnici tragaju za zamenama za fosilna goriva. Nedavni rat u Persijskom zalivu pokazao je kako su narodi s ozbiljnošću gledali na mogući prekid u snabdevanju naftom sa Srednjeg istoka.

Sada se ponovo istražuju eksperimentalni projekti koji su nekad predlagani, ali odlagani za manje kritična vremena. Na primer, šta je sa moćnim okeanskim plimama? Da li one mogu biti ekonomično iskorišćene za proizvodnju elektriciteta?

Pre nekoliko godina, kanadski inženjeri počeli su da posmatraju jedinstvene plime u Zalivu Fandi. Taj zaliv je smešten između dve kanadske provincije na atlantskoj obali, Nove Škotske i Nju Branzvika, i poznat je po svojim plimama — jednima od najvećih na svetu, koje mogu narasti do 16 metara. Plimne električne centrale već rade u Francuskoj i Sovjetskom Savezu, pa zašto onda ne i u Kanadi?

Tako je predložen razrađeni projekat koji bi proizvodio 4 800 megavata — 6,5 miliona konjskih snaga — električne energije. (Za poređenje, cela nuklearna centrala u obližnjem Nju Branzviku proizvodi samo 600 megavata.) Ipak, troškovi takvog projekta plimne energije bili bi astronomski — 1981. su procenjeni na oko 5 000 000 000 kanadskih dolara!

Eksperimentalna centrala

Kao prvo, vlada je oprezno finansirala eksperimentalnu centralu kako bi se ispitala svrha i efikasnost. Ta centrala je nazvana Plimni energetski projekat u Anapolisu, a smeštena je na brani preko reke Anapolis, koja utiče u Basen Anapolis. Taj basen sačinjava reka u koju dopire  plima i oseka i koja utiče u Zaliv Fandi, u blizini grada Anapolis Rojala, Nova Škotska. Završena uz troškove od 55 miliona dolara, centrala je počela da proizvodi elektricitet 1984.

Prošle godine lokaciju Plimnog energetskog projekta u Anapolisu posetilo je više od 40 000 posetilaca, neki čak iz Sibira i Kine. Ipak, centrala na prvi pogled možda izgleda razočaravajuće zato što je sve što vidite jednostavni, dvospratni betonski bunker na kratkom putu po nasipu — mali dokaz da je to prva plimna pogonska stanica u Severnoj Americi.

Dalje, tu ne možete videti veliko osoblje zauzetih inženjera. Centralom se upravlja kompjuterima smeštenim na udaljenosti od oko 100 kilometara, tako da je potrebno samo nekoliko dežurnih osoba za održavanje. Ipak, stanica proizvodi nekih 30 miliona kilovat-časova jake struje godišnje — dovoljno za snabdevanje 8 000 domova. Kako ta stanica radi?

Kako radi

Skrivena u jednoj iskopini dubokoj preko 30 metara ispod površine tla leži tajna uspeha centrale — vodena turbina. Način na koji ona radi iznenađujuće je jednostavan. Turbina je smeštena na malom ostrvu koje je na svakom kraju spojeno sa obalom pomoću kratkog nasipa sličnog brani. Kako se povećava nivo plime u Zalivu Tandi, voda teče iz Basena Anapolis kroz propuste na brani u veliko akumulaciono jezero na uzvodnoj strani brane. Kada plima dostigne najveći nivo, svi otvori na brani se zatvaraju.

Kako plima opada na nizvodnoj strani brane (do 4,6 metara), propusti se otvaraju, a voda iz malog akumulacionog jezera se prazni nazad u Basen Anapolis kroz turbine. Snaga vode koja prodire okreće turbine i time stvara elektricitet. Pošto centrala radi dok voda ističe, ona stvara energiju samo oko 11 ili 12 sati dnevno.

Da bi se postigli ti uslovi, izgrađena je eksperimentalna turbina koja ima 7,6 metara u prečniku. Magnetski polovi generatora, koji stvara elektricitet dok se turbina okreće, pričvršćeni su na obruču turbine i okreću se s njom. (Konvencionalne turbine obično okreću osovinu koja pokreće generator.) Rezultat je mnogo čvršća turbina koja radi efikasnije kada je brzina vode relativno mala.

Zar ne bi slani sadržaj vode doneo probleme toj opremi? Korozivni učinak slane vode bio je veliki problem, ali inženjeri su ga rešili tako što su kroz protok vode pustili veoma mali elektricitet kako bi ublažili koroziju.

Budućnost plimne energije

Ako se ispuni plan u vezi veće plimne centrale u Zalivu Fandi, on će sadržavati više od stotinu turbina obične veličine, slične onoj u Anapolisu. One će biti smeštene na uzdignutom putu po nasipu dugom 8 kilometara preko istočne obale zaliva.

Međutim, delimično pregrađivanje Zaliva Fandi zbog električne energije moglo bi prouzrokovati ozbiljne probleme. S jedne strane, zabrinjavaju ogromni troškovi izgradnje. Osim toga, postoji zabrinutost zbog uništavanja okoline. Moguće povećanje plime u Fandiju od nekoliko desetina centimetara moglo bi dovesti do potapanja velikih područja obalnog pojasa slanom vodom. Moglo bi doći i do promene u uobičajenim načinima migracije riba, sprečavajući povratak skumrija u svežu vodu.

Međutim, prva plimna električna centrala u Severnoj Americi, eksperimentalni projekat u Anapolisu, nastavlja da proizvodi energiju za dalekovodnu električnu mrežu u istočnoj Kanadi. Ipak, to je samo neznatna kap u gašenju velike žeđi nacije za energijom.

[Slika na 28. strani]

Akumulaciono jezero

Plimna pogonska stanica omogućava vodi da teče nazad kako pada plima okeana

Kontrolni propusti se otvaraju da propuste plimu, a zatim se zatvaraju da akumulaciono jezero ostane puno

Zaliv Fandi

[Izvor]

Ljubaznošću Nova Scotia Power Corporation