Šta kaže Biblija

Zašto proučavati Bibliju?

PROČITATI Bibliju od prve do poslednje stranice nije mali poduhvat. Da li ste to jednom ili možda više puta učinili? Mnogi ljudi su u stvari ponosni što su to učinili. Nalaženje vremena za čitanje Biblije trebalo bi biti navedeno među najvažnijim stvarima — ako ne na prvom mestu — na našem popisu životnih prioriteta. Zašto? Da bismo se upoznali s osnovnim sadržajem najrasprostranjenije knjige u čitavoj istoriji, jedine knjige koja s pravom tvrdi da je nadahnuta od Boga (2. Timoteju 3:16).

Međutim, može se učiniti više nego samo čitati Bibliju i upoznati je u glavnim crtama. Da li želite da se dopadnete Bogu i uživate punu korist iz pouka te svete knjige? Onda sledite savet koji je apostol Pavle dao mladom Timoteju: „Posvećuj se dalje javnom čitanju, opominjanju, poučavanju. Razmišljaj o tim stvarima; budi zaokupljen njima, da tvoj napredak bude vidljiv svim ljudima. Neprestano pazi na sebe i na svoje učenje. Ostani u tome, jer čineći to spasićeš i sebe i one koji te slušaju“ (1. Timoteju 4:13, 15, 16, NW).

Razmišljati na taj način o biblijskim naukama i zadubiti se u njih zahteva više od samog čitanja Pisma. Samo čitanje Biblije ne garantuje da osoba može ispravno da primeni stečene informacije, kao što ni čitanje knjige o ljudskom mozgu ne osposobljava nekoga da bude neurohirurg. Zato zapazi koji je daljnji savet Pavle dao Timoteju: „Daj sve od sebe da se pokažeš priznatim pred Bogom kao radnik koji se nema čega stideti, koji ispravno upravlja rečju istine“ (2. Timoteju 2:15, NW).

Otvara perspektive razumevanja

Naučiti se veštom upravljanju Rečju Božjom zahteva proučavanje. Kada neko temeljno proučava Bibliju, razmišlja o pročitanom, shvati smisao, čita odlomke u povezanosti i razume istorijsku pozadinu, mogu mu se otvoriti neočekivane perspektive uvida. Sada počinje da lično izvlači korist iz Božje reči.

Uzmimo primer koji pokazuje da kada čitamo samo jedan delić Pisma, možda nećemo shvatiti značenje onoga što je rečeno ako ne čitamo kontekst. U Delima apostola 17:11 čitamo o  ljudima grčkog grada Berije, koji je bio nedaleko od Soluna: „A ovi su bili plemenitiji od onih u Solunu, jer su primili reč s najvećom misaonom gorljivošću, svakodnevno pažljivo istražujući Pisma da li je to tako“ (NW).

Na prvi pogled mogli bismo zaključiti da su se hrišćani u Beriji više posvetili proučavanju nego hrišćani u Solunu. Međutim, zapazite u 10. stihu 17. poglavlja Dela apostola da su Pavle i Sila nakon što su stigli u Beriju išli u „zbornicu Jevrejsku“ da bi propovedali Božju reč. A 12. stih kaže da ’primiše veru mnogi od njih [Jevreja]‘. Taj stih nam pomaže da dođemo do drugog zaključka. Biblijski izveštaj nam pokazuje da nisu bili upoređivani hrišćani koji su živeli u ta dva grada, nego Jevreji u tim mestima.

Osim toga, da li ste, zapazili zašto su Berijci bili plemenitije naravi? Oni su gorljivo istraživali Pismo. Profesor Arčibold Tomas Robertson (Archibald Thomas Robertson) piše o ovim rečima u knjizi Word Pictures in the New Testament sledeće: „Pavle je, kao i u Solunu, svakodnevno razlagao Pisma, ali Berijci, umesto da su mu zamerali zbog njegovog novog tumačenja, istraživali su (anakrino znači prosejati, pažljivo i tačno istražiti kao u pravnom slučaju...) Pisma sami za sebe.“ Njihovo istraživanje nije bilo površno. Ti berijski Jevreji pretraživali su pažljivo da bi našli potvrdu da je to što su Pavle i Sila naučavali iz Pisma o dugo obećanom Mesiji bila istina.

Zbog toga je važno da mi, sledeći primer drevnih Berijaca, ne samo čitamo Božju reč, već da je i proučavamo — ’da pažljivo istražujemo pisma‘ — tako da bismo razumeli značenje onoga što je rečeno. Na taj način možemo produbiti svoje cenjenje Biblije, i postati, kao Timotej, osobe koje mogu ’spasti i sebe i one koji nas slušaju‘. Zašto? Zato što smo ne samo čitali Pismo, nego smo ga i proučavali kako bismo postupali poslušno onome što smo naučili (Poslovice 3:1-6).

Izvor pravih vrednosti i proročanstava

Razmotrimo druga dva razloga za proučavanje Biblije. Ona pruža kao nijedna druga knjiga moralne i etičke vrednosti. Pre mnogo godina primetio je jedan američki pedagog sledeće: „Verujem da je spoznanje Biblije bez visokoškolskog obrazovanja dragocenije nego visokoškolsko obrazovanje bez spoznanja Biblije.“ Da bi biblijsko spoznanje postalo vaše blago, vaš poticaj kod proučavanja Biblije mora biti primenjivanje njenih uputstava i nauka u svakodnevnom životu, tako da možete postati bolja osoba, ’koja ispravno upravlja rečju istine‘ (2. Timoteju 2:15, NW; Poslovice 2:1-22).

Osim toga, u Bibliji se nalaze od Boga nadahnuta proročanstva koja su se u istoriji već ispunila i druga koja se ispunjavaju u našem veku. Proučavanje biblijskih proročanstava pomaže nam da razumemo značenje sadašnjeg svetskog stanja — ratova, gladi, raspada porodica, nasilnih zločina — i kako izbeći da nas zarobe brige usled svega toga (Luka 21:10, 11, 25-28). Dakle, prosvetljeni smo Božjim odgovorima na današnje probleme, odgovorima koji otkrivaju gde se nalazimo u struji vremena i kako možemo uspešno planirati budućnost. Ti odgovori dopiru do nas preko kanala pomazanog ’vernog i razboritog roba‘ koji koristi Društvo Kula stražara kao svoje izdavačko zastupništvo (Matej 24:45-47, NW; 2. Petrova 1:19).

U Psalmu 119:105 stoji: „Reč je tvoja žižak nozi mojoj, svetlost stazi mojoj.“ Zato će osobe koje redovno proučavaju i primenjuju reči mudrosti koje se nalaze u Bibliji biti među onima koji će razumeti Božju volju i nameru i tako imati osvetljen put koji će ih svakodnevno voditi kroz sadašnju moralnu kaljužu.