Od invalida do aktivnog slavitelja Boga

DVOJICA Jehovinih svedoka koji su u februaru 1984. učestvovali u službi propovedanja od kuće do kuće razgovarali su sa jednom ženom u selu Korkovada, Anjasko, Portoriko. Začuli su neki glas iz kuće i pitali su ženu da li je neko bolestan.

„Da“, odgovorila je, „to je moj muž. Bolestan je već 14 godina i nikada ne izlazi iz sobe osim kada se kupa i jede.“

Dvojica Svedoka su pitala da li mogu da razgovaraju s mužem. Njegova žena je rekla da on ne voli ni sa kim da razgovara, ali da Svedoci mogu ući ako žele.

„Ušli smo u sobu“, objasnio je jedan od Svedoka, „i pronašli čoveka na krevetu. Kada smo videli njegovo stanje, osetili smo sažaljenje prema njemu. Bio je tako slab da se tresao. Govorili smo mu o Božjem Kraljevstvu i nadi života u svetu bez bolesti ili čak i smrti. Njegovim licem potekle su suze. Zapitao sam ga da li bi voleo da živi u tom novom svetu u kome niko neće biti bolestan“ (Otkrivenje 21:3, 4).

„Da“, odgovorio je. „Predložili smo da ga ponovo posetimo i sa njim proučavamo Bibliju. Uz njegovo odobrenje smo se vratili, a studirali smo dok je on ležao u krevetu.

Nakon nekoliko poseta, predložio sam mu da sedi u krevetu kako bi mogao lakše da proučava. Naprezao se, iako je u početku zbog iscrpljenosti mogao da sedi samo kratko vreme. Nakon nekoliko daljnjih studija, kada je ojačao, predložio sam da studij održavamo u dnevnoj sobi. Složio se, a mi smo mu svake nedelje pomagali da ode do tamo.

Čovek je dobro napredovao u proučavanju, iako je imao slab vid, a ruke su mu se tako tresle da je jedva držao povećalo. Rekao nam je da u 14 godina svoje bolesti nije posetio lekara, jer nije bio u stanju da napusti kuću. Zato smo uredili da ga odvedemo do lekara.

Uspešno mu je izvršena operacija očiju, tako da je uskoro čitao Bibliju bez povećala. Čak su i ruke prestale da mu se tresu. Počeo je da redovno hoda oko kuće, a konačno je išao u krevet samo na spavanje. Ubrzo nakon toga počeo je prisustvovati našim hrišćanskim sastancima u Kraljevskoj dvorani.

S vremenom je bivšeg invalida ljubav prema Jehovi i njegovim obećanjima naterala da govori drugima o stvarima koje je naučio. Ubrzo nam se pridružio u službi od kuće do kuće, što je veoma iznenadilo njegove susede i prijatelje. Njegovo zdravlje toliko se poboljšalo da je čak počeo da radi na svojoj farmi.“

Ovo iskustvo ispričano je u novembru 1988. na pokrajinskom sastanku Jehovinih svedoka, a taj čovek, Pedro Martinez, pojavio se na podijumu. Konačno, u novembru 1989, on je svoje predanje Jehovi simbolizovao krštenjem u vodi.