Prošlost Meksika utiče na njegovu religiju danas

Od dopisnika Probudite se! iz Meksika

POSETA velikom Nacionalnom antropološkom muzeju u Meksiko Sitiju otkriva kako su na katoličku religiju koju danas u Meksiku mnogi praktikuju uticale plemenske religije prošlih vekova.

Istoričari su dobro upoznati sa načinom na koji su Ernan Kortes i drugi konkvistadori uveli katolicizam u Meksiko 1500-ih. U to vreme, tu su već postojale utemeljene kulture sa svojim religioznim verovanjima, kao što eksponati u Nacionalnom muzeju tako zanimljivo otkrivaju.

Meksi je bio prvi bog plemena Meksika, tako da je lako otkriti po čemu su zemlja i njen glavni grad, Meksiko Siti, dobili ime. Ti rani Indijanci osnovali su Meksiko Siti oko 1325. godine na pustom ostrvu u sredini jezera Tekskoko. Prvobitno stanovništvo činila su različita indijanska plemena. Tu su bili Olmeci, Čičimeci, Asteci, Maje i drugi. Svako pleme imalo je svoja umetnička dela, a ostale su i ruševine nekih njihovih ranih zdanja, hramova i gradova.

Religiozno mešanje

Posetioci muzeja, smeštenog u divnom parku Čepultepek, uopšte su iznenađeni kada saznaju do koje su mere pomešana drevna i moderna verovanja meksičkog naroda. Osim toga, mnogi su radoznali u vezi sličnosti ranih plemenskih verovanja s onima koje su uveli katolički konkvistadori.

U Astečkoj dvorani, različite karte pokazuju osnivanje Meksika. Iz izloženih stvari očigledno je da su Asteci bili dosta religiozni. Ovde se mogu videti mnoge skulpture bogova i boginja koje su Asteci obožavali. Jedna velika skulptura, reprodukovana na ovoj strani, je skulptura boginje Koatlikue, koja je smatrana majkom i bogova i ljudi. Zapazite da ona ima dve zmijske glave koje gledaju jedna drugu, umesto ljudske glave. Suknja joj je načinjena od isprepletenih zmija. Čini se da nešto od te simbolike predstavlja život i smrt.

 Dolaskom konkvistadora, mnogi Indijanci su pobegli u krševita područja ili u šume. Izdvajajući se na taj način, neke grupe Indijanaca su zadržale mnoge od svojih prvobitnih religioznih predstava sve do danas. „Na primer“, objasnio je jedan vodič u muzeju, „Uičoli veruju da sunce, jelen i kukuruz čine trijadu, slično katoličkoj nauci o Trojstvu.“ Ona je dodala: „Indijanci iz države Čiapas još i sada obožavaju drevne pretšpanske bogove, kao što su bog kiše, bog zemlje i bog vetra, a za svakog imaju različit obred.“

Možda se pitate zašto danas mnogi u Meksiku tvrde da su hrišćani dok praktikuju ostale oblike obožavanja. S obzirom na to, jedan natpis u dvorani „Uvod u etnografiju“ zapaža: „Religija boji svako područje života Indijanaca... Najvažnija karakteristika indijanske religije je mešanje katoličkih verovanja s paganskim, ostacima pretšpanskih verovanja i načina obožavanja. Uičoli, Lakendoni i Otomi su ti koji u svojoj religiji čuvaju većinu pretšpanskih karakteristika; [Uičoli] obožavaju bogove koji predstavljaju Sunce, vodu i vatru, i čuvaju ih u pećinama. Lakendoni još uvek obožavaju drevne idole koji su pronađeni u hramovima Maja.“ Da, mešanje katolicizma sa drevnim paganskim religijama uobičajeno je u Meksiku.

To je nadalje prikazano eksponatima u severoistočnoj dvorani. Oni govore o verovanjima Jakvija, Serija i Taraumara. Natpis u toj dvorani navodi: „Jakvi su sada veoma religiozan narod, a njihove predstave su hrišćanske, iako preobličene i prilagođene. Oni veruju da je Hrist bio Jakvi koji je došao na Zemlju da ih spase od potopa, da im da njihovu zemlju, da utemelji njihovih osam gradova i da im pruži Komunilu (grupu vladara)... Ne dopuštaju protestantski prozelitizam, i ne dozvoljavaju prisutnost katoličkog sveštenika.“

Međutim, kao što taj natpis nastavlja: „Zajedno sa komplikovanim verovanjima, magičnim obredima i ostacima pretšpanske religije, oni prihvataju i katoličku religiju. Veruju u hrišćanskog boga i često ga označavaju kao Sunce.“

Ono što posetioci vide u odeljenju Taraumara nadalje potvrđuje mešanje drevnih i današnjih religioznih verovanja. Tu se može videti mali prozor sa drvenim krstovima; natpis ispod njega glasi: „Taraumara religija je proizvod mešanja hrišćanskih i paganskih verovanja. Ova prva su u 17. veku uveli franjevački misionari. Oni veruju u Tata Rioši (Boga Oca), u Hrista Isusa, u Everuame (Veliku Majku, ili Devicu Mariju), i ostale svece koji su sveci zaštitnici određenih sela. Svima je dan status bogova. Krst je od posebne važnosti, jer ga povezuju sa Suncem, Mesecom i obožavanjem plodnosti tla.“

U odeljenju Seri, još jedan natpis objašnjava: „Religija koju praktikuju Seri je mešavina drevnih verovanja s uticajima hrišćanstva.“

Može se videti još mnogo toga što ističe religiozna verovanja ranih indijanskih stanovnika. Na primer, u dvorani Mesoamerika nalaze se divne freske koje prikazuju pet kultura iz područja Pacifika, Obale Zaliva, Maja, Altiplano i Misteka. Stanovnici su prikazani kako obožavaju kukuruz, jaguara, čegrtušu i orla — a svi su smatrani bogovima.

Nakon posete divnom Nacionalnom muzeju antropologije, čovek je impresioniran stepenom do koga su se drevni običaji i verovanja ranih indijanskih stanovnika zemlje pomešali sa onim katoličkih osvajača. Kao što eksponati otkrivaju, čak i danas na mnoge u Meksiku utiču plemenske religije prošlih vekova.