Kad stare rane zacele

MLADA Adelin Nako, spomenuta na početku ove serije članaka, razvila je snažno neprijateljstvo prema svojoj pradomovini, Japanu. Kada su druga deca Havajce japanskog porekla nazivala „Japancima“, ona bi uzvratila: „Mi smo Amerikanci.“ Slikala je plakate na kojima je pisalo, „Istrebite sile Osovine“ i učestvovala je u prvim redovima u kampanji kupovine maraka za sufinansiranje rata. Adelin je rekla: „Bila sam tako ponosna na 100. i 442. bataljon koji su sačinjavali nisei, ili druga generacija Amerikanaca japanskog porekla, koja se hrabro borila za Ameriku.“

Međutim, kako je postajala starija, započela se pitati: ’Zašto ljudi moraju ubijati jedni druge?‘ Sve je to bilo besmisleno. ’Budisti su išli u rat. Hrišćani su išli u rat. Svi su oni licemeri‘, razmišljala je. Kada je uz pomoć Jehovinih svedoka počela da proučava Bibliju, postavila je svom učitelju Svedokinji izazovno pitanje: „Da li vi Jehovini svedoci idete u rat?“

Objašnjeno joj je da se Jehovini svedoci ne hvataju oružja da bi ubijali druge. U to vreme rat je još uvek besneo i u Evropi i u Aziji. Adelin je saznala da su u Nemačkoj Svedoke slali u koncentracione logore a oni u Sjedinjenim Američkim Državama bili su pozatvarani zato što nisu hteli da idu u rat. ’Ovo mora biti prava religija‘, pomislila je.

Miroljubiva misija

Kako je njeno biblijsko spoznanje raslo, bila je podstaknuta da preda svoj život Jehovi, Bogu Biblije. Njena odanost „Bogu mira“ podstakla ju je da se raširi u svojoj ljubavi time što je sledila korake petoro Havajaca japanskog porekla koji su se odmah nakon drugog svetskog rata dobrovoljno javili da idu u Japan (Filipljanima 4:9). Bili su nestrpljivi da pomognu ljudima u zemlji svojih predaka, usto bivšim neprijateljima, propovedajući kao misionari utešnu dobru vest o Kraljevstvu iz Biblije (Matej 24:14).

Jedan od onih koji se dobrovoljno javio da pomogne u ratom poharanom Japanu, Šiniči Tohara, priseća se kako se osećao u vezi svoje misije. „Razmišljao sam o vernosti japanskog naroda kada je trebalo služiti ljudskim gospodarima i caru“, kaže on. „Mislio sam na pilote kamikaze, koji su dali svoje živote za cara, namerno leteći svojim avionima na neprijateljske ratne brodove. Kada su Japanci tako  verni prema ljudima, pomislio sam, šta li će učiniti ako pronađu pravog Gospodara, Jehovu?“

Sa takvim pozitivnim gledištima, ovi dobrovoljci su 1949. došli u Tokio, koji je nedugo pre toga vazdušnim napadima aviona tipa B-29 pretvoren u krš. Šta su našli u barakama usred ruševina? Da, bojažljive ljude koji su bili savesni radnici. Naravno, bilo je i ljudi koji su još uvek gajili mržnju i predrasude. Međutim, mnogi su povoljno reagovali na biblijsku vest o miru.

Adelin se 1953. priključila tim prvim misionarima. Revno je pomagala onima koji su gladovali i žeđali za utešnom vešću koja se nalazi u Bibliji. U svojoj propovedničkoj aktivnosti susretala je i ljude koji su se protivili. Govorili bi joj: „Vi ste na Hirošimu i Nagasaki bacili atomske bombe!“

„Pa dobro“, odgovorila bi, „vi znate, da sam ja sa Havaja. A Japan je prvi napao Perl Harbor i poubijao tamo mnogo ljudi. Ali, to me nije sprečilo da dođem u Japan da bih ljudima ovde prenela ovu dobru vest.“ To bi ih obično smirilo i prihvatili bi literaturu koja objašnjava Bibliju.

Zahvaljujući divnom temelju koji su ti prvi misionari sa Havaja i drugih zemalja položili, sada je više od 150 000 Japanaca deo bratstva onih koji se ’više ne uče ratu‘ (Isaija 2:4, New World Translation; 1. Petrova 2:17).

Kraj svih ratova

Zaista, međusobno upoznavanje kao i međusobno razvijanje nesebične ljubavi neophodno je za svetski mir. Međutim, to nije dovoljno. Ljudi koji su voleli mir i koji su imali prijatelje na drugoj strani takođe su mobilisani za rat na Pacifiku pod prinudom „opravdanih“ razloga. Nacionalistička propaganda potisnula  je njihove prirodne sklonosti. Iako su neki odbili da idu u rat, čak rizikujući da budu poslati u koncentracione logore ili zatvore, njihovi postupci su, premda hvale vredni, imali slab, ako uopšte ikakav učinak u obuzdavanju ratne strasti.

Ako se jedna čitava nacija vodi u rat, za to nisu odgovorni samo ljudi. Obično oni koji su umešani uporno tvrde da žele sprečiti rat. Ipak, neka veoma moćna sila utiče na njih protivno njihovim željama. Biblija označava tu moćnu silu ’bogom ovog sistema stvari‘ (2. Korinćanima 4:4, NW). Zaista, ’sav svet je pod vlašću lukavoga‘, Satane Đavola (1. Jovanova 5:19; vidi takođe Jovan 12:31; 14:30).

Međutim, Biblija obećava da će ’Bog koji daje mir satrti Satanu‘ (Rimljanima 16:20, NW). A uvod ovom satiranju dogodio se na nebu pre nekih 77 godina. Poslušajmo šta je apostol Jovan video u uzbudljivoj viziji 18 veka pre njenog ispunjenja 1914: „Rat je izbio na nebu... Zbačen je veliki zmaj, prazmija, koji je zvan Đavo i Satana, koji zavodi čitavu nastanjenu zemlju; zbačen je na zemlju, i njegovi su anđeli zbačeni s njim“ (Otkrivenje 12:7-9, NW).

Otada je Satana Đavo ograničen samo na blizinu Zemlje. Manevrišući političarima i militaristima kao marionetama, prouzrokovao je neizrecive patnje u ratovima ovog veka. Međutim, njegova nestrpljivost samo odražava njegov veliki gnev, „znajući da ima malo vremena“ (Otkrivenje 12:12, NW). Pomoću moćnih ruku ’Kneza mira‘, Isusa Hrista, Bog će Satanu učiniti neaktivnim nakon ’rata velikog dana Boga Svemogućega‘ u ’Har–Magedonu‘ (Isaija 9:6; Otkrivenje 16:14, 16, NW).

Za razliku od svih ratova koje su vodili ljudi, u dolazećem Božjem ratu preovladaće savršeno merilo pravde. To je merilo Stvoritelja čovečanstva kome leži na srcu dobrobit ljudskog roda. Za razliku od političkih vođa koji prisiljavaju svoj narod da ide u rat, Jehova, naš Stvoritelj, reći će svom narodu kao što je rekao svojoj naciji Izrael u danima Judejca Josafata u desetom veku pre n. e.: „Nećete vi trebati da se borite u ovom slučaju. Zauzmite svoje mesto, mirno stojte i videćete spasenje od Jehove za vas“ (2. Dnevnika 20:17, NW).

Kad nestanu tamni oblaci Sataninog uticaja, pojedinci iz svih naroda uživaće pravi mir i sigurnost širom Zemlje. Tada će sledeći uslovi koje je prorekao Isaija postati stvarnost: „Jer ću nova ja nebesa stvoriti i novu zemlju, a što je pre bilo, to se neće pominjati, niti će na um dolaziti“ (Isaija 65:17).

Prema tome, ono što se dogodilo u Perl Harboru neće se više bolno pamtiti, niti će žrtve atomskog bombardovanja Hirošime i Nagasakija uzvikivati „Nikada više Hirošima!“ Zašto? Zato što će se na sve ljude na Zemlji odnositi sledeće reči Isaijinog proročanstva: „On [Bog] će sigurno izvršiti sud među nacijama i ispravno postaviti stvari s obzirom na mnoge narode. I oni će morati da prekuju svoje mačeve u raonike i svoja koplja u srpove. Neće više nacija dizati mač protiv nacije, niti će se više učiti ratu“ (Isaija 2:4, NW).

Ova proročanstva se već sada ispunjavaju među Jehovinim svedocima, koji danas sačinjavaju milionsko snažno bratstvo širom sveta. To se naročito vidi na međunarodnim kongresima Jehovinih svedoka koji se održavaju u raznim delovima sveta. I vi možete postati deo tog međunarodnog jedinstva i mira. Dođite i poučite se kako možete postati jedan od tih ljudi koji su već ’prekovali svoje mačeve u raonike i svoja koplja u srpove‘, koji se neće „više učiti ratu“, i koji radosno očekuju skori dolazak raja na Zemlji, gde više nikada neće biti ratova (Psalam 46:8, 9).

[Slika na 9. strani]

Džeri i Joši Toma, Šiniči i Masako Tohara, i Elzi Tanigava dobrovoljno su se ponudili da pomognu svojim bivšim neprijateljima

[Slika na 10. strani]

Jedno međunarodno bratstvo obožava danas Boga u jedinstvu i miru