„Nikada više Hirošima!“

IAKO su se Japanci ponosili pobedom nad Perl Harborom i imali je na umu dok su pobeđivali, taj datum je, nakon što su izgubili rat, postepeno pao u zaborav. Kada su nedavno japansku vladu pitali zašto se nisu izvinili za napad, glavni sekretar kabineta je odgovorio: „Strategijski i opšte gledano, imam osećaj da je napad na Perl Harbor bio sve drugo osim hvale vredan. Međutim, sve stvari u vezi rata između Sjedinjenih Američkih Država i Japana razrešile su se mirovnim ugovorom u San Francisku.“

Njegove reči predstavljaju mišljenje nekih Japanaca o iznenadnom napadu koji je zapalio rat na Pacifiku. Iako svake godine preko milion Japanaca posećuje Havaje, kako izveštavaju novine Mainichi Shimbun, samo relativno mali broj njih posećuje U.S.S. Arizona Memorial, koji je izgrađen u znak sećanja na napad na Perl Harbor.

Dok parola „Zapamtite Perl Harbor!“ kod nekih Amerikanaca pobuđuje bolna sećanja, Japanci se svojih patnji prisećaju uzvikom „Nikada više Hirošima“. Atomske bombe koje su avgusta 1945. eksplodirale nad gradovima Hirošimom i Nagasakijem imale su bolne posledice ne samo za pogođene žrtve nego i za celu naciju.

Izveštaji očevidaca pomažu nam da saosećamo sa preživelima. Uzmimo, na primer, Itoko, koja je tek završila školu i postala sekretarica u Brodarskom institutu u Hirošimi. Iako se nalazila u zgradi u kojoj je radila, osetila je bljesak atomske bombe, kao da ju je sama svetlost zanjihala. „Radila sam zajedno sa vojnicima na čišćenju grada od mrtvih tela“, objašnjava Itoko. „Na reci su vojnici s broda bacali ribarsku mrežu i svaki put kada bi je izvukli u njoj bi bilo više od 50 tela. Tela smo odneli na obalu, složili ih u grupe po pet i spalili ih. Većina njih bila je gola. Nisam mogla razlikovati muškarce od žena, a usne su im bile tako natečene da su izgledale kao pačji kljunovi.“ Japanci ne mogu da zaborave strahote koje su prouzrokovale dve atomske bombe.

Zašto je upotrebljeno oružje za masovno uništenje

Profesor Šigetoši Ivamatsu sa Univerziteta Nagasaki, koji je i sam žrtva A-bombe, pisao je pre više od 20 godina zapadnim novinskim agencijama da bi ih izvestio o lošem stanju žrtava. „Bio je zapanjen reakcijama“, izveštava Asahi Evening News. „Polovina svih odgovora bila je da su atomske bombe zaustavile japansku agresiju i da je neobično da žrtve bombi pozivaju na mir.“

Objašnjavajući razlog upotrebe oružja za masovno uništenje, The Encyclopedia Americana kaže: „On [Hari S. Truman] je odlučio da upotrebi atomske bombe protiv Japana, verujući da će one brzo okončati rat i da će spasti živote.“ Iako nije želeo da povredi osećanja žrtava A-bombe, japanski novinar Kenkiči Tomioka, opisujući haotično posleratno stanje, priznaje: „Osvrćući se unazad na razdoblje između marta/aprila i avgusta 1945, kada su operacije  kojima je rat trebalo da završi dostigle za naciju sudbonosni vrhunac, ne možemo izbeći priznavanje uloge dve doze korektivnog leka [atomskih bombi], specifične za hlađenje usijanih glava, što su date militaristima koji su bučno zahtevali konačni obračun da bi odbranili domovinu. Konačni obračun značio bi guokusai (juriš u smrt radije nego predaja) za 100 miliona stanovnika.“

Ipak, oni koji su u atomskom bombardovanju izgubili svoje voljene, kao i oni koji boluju od posledica radijacije, uviđaju da se njihova bol ne može ublažiti rečima koje opravdavaju bacanje pika-dona, ili „bljeska-eksplozije“, kako preživeli nazivaju A-bombe. Neki koji su preživeli A-bombu, iako su se dugo smatrali nevinim žrtvama, sada uviđaju da kao Japanci moraju priznati, kako dalje kaže profesor Ivamatsu, „zločine koje su počinili u svojoj agresiji protiv drugih zemalja u azijsko-pacifičkom području“. Jedna žrtva bombardovanja se 1990, na godišnjim antinuklearnim demonstracijama u Hirošimi, izvinila ispred stranih delegata za japanske ratne zločine.

Da li su zaista imali razloge za ubijanje?

Mnogi preživeli i očevici Perl Harbora, Hirošime i Nagasakija snažno se gnušaju rata. Osvrćući se unazad, neki sumnjaju da je njihova zemlja imala opravdane razloge da žrtvuje njihove voljene.

Da bi rasplamsali žar prema ratu i opravdali ubijanje, obe strane su započele s verbalnim napadima. Amerikanci su Japance nazvali „podli Japanci“ i zaključili da je lako raspirivati vatru mržnje i osvete rečima „Zapamtite Perl Harbor!“ U Japanu su ljudi bili poučavani da su Anglo-Amerikanci kičiku, što znači „demonske zveri“. U Okinavi su mnogi bili čak navedeni da radije izvrše samoubistvo nego da padnu u ruke „zveri“. Slično je prošla i ranije  spomenuta mlada Itoko, koja je, nakon japanske predaje i iskrcavanja američkih invazijskih snaga u obližnjoj luci primila od svog zapovednika dve doze smrtonosnog cijankalijuma. „Ne dozvoli da postaneš igračka stranih vojnika“, naredio je.

Međutim, uz pomoć svojih japansko-havajskih prijatelja, Itoko je postepeno proširivala svoje vidike i uvidela da i Amerikanci i Britanci mogu biti prijateljski naklonjeni, fini i ljubazni. Tada je srela Džordža, Irca rođenog u Singapuru, čijeg su oca ubili Japanci. Dobro su se upoznali i venčali. Oni su samo jedan primer od mnogih koji su utvrdili da su njihovi bivši neprijatelji miroljubive osobe. Da je svako objektivno, a ne kroz ratom obojene naočare, posmatrao „neprijatelje“, tada bi ih umesto bombama obasipao ljubavlju.

Da, mir među pojedincima temeljen na uzajamnom razumevanju neophodan je za svetski mir. Ali, s obzirom na mnoge ratove koji su vođeni od 1945, očigledno je da ljudi nisu naučili tu osnovnu lekciju iz Perl Harbora i Hirošime. Međutim, čak ni mir među pojedincima nije dovoljan da bi se uspostavio svetski mir. Šta je onda potrebno? To će objasniti sledeći članak.

[Istaknuti tekst na 7. strani]

Dok parola „Zapamtite Perl Harbor!“ pobuđuje kod nekih Amerikanaca bolna sećanja, Japanci se svojih patnji prisećaju uzvikom „Nikada više Hirošima!“

[Istaknuti tekst na 8. strani]

Mir među pojedincima temeljen na uzajamnom razumevanju neophodan je za svetski mir

[Slika na 7. strani]

Lojd Beri i Adrian Tomson, misionari Društva Kula stražara, ispred spomenika mira u Hirošimi, 1950.

[Slika na 8. strani]

Ruševine Hirošime nakon eksplozije atomske bombe

[Izvor]

U.S. Army/ljubaznošću japanskog Muzeja mira