Pogled u svet

Posledice hladnog rata

Uprkos kraju hladnog rata, svetski troškovi naoružanja u 1990. ipak su premašili 900 milijardi dolara, što je u stvarnim vrednostima bilo više od 60 posto iznad prosečnih godišnjih troškova 1970-ih, prema novoj studiji World Priorities, istraživačke grupe u Vašingtonu. Godišnji izveštaj World Military and Social Expenditures 1991 takođe je utvrdio da se širom sveta između nesreća rata, obim smrtnosti građana popeo sa 74 posto u 1980-im čak na 90 posto u 1990. Autor izveštaja, Rut Ledžer Sivard (Ruth Leger Sivard), ekonomista, pripisala je ovaj porast smrtnosti građana rastuće smrtonosnom oružju. Ona kaže: „Savremeno takozvano konvencionalno oružje sada se približava manjem nuklearnom oružju po svojoj razornoj moći.“ Studija je takođe utvrdila da su svetske oružane snage najveći pojedinačni zagađivači na Zemlji, u Sjedinjenim Američkim Državama proizvedu godišnje više otrova nego pet najvećih hemijskih kompanija zajedno.

Transfuzija krvi nije „dar života“

Da li transfuzije krvi zaista spasavaju? Sve veći broj autoriteta na polju medicine sumnja u to. Upravnik hematologije Australia’s Sydney Royal North Shore Hospital u Medical Journal of Australia razmatra zabrinutosti u vezi sigurnosti transfuzije krvi. Veruje da postoji povezanost između raka, infekcije i transfuzije krvi. Brizbenski Courier-Mail citira ovog vodećeg lekara koji kaže: „Transfuzija krvi ranije je izgledala kao dar života, ali došlo je do obrata i sada se uopšte primećuje da beskrvna hirurgija i izbegavanje transfuzije mogu biti dar života. Novi podaci navode na zaključak da transfuzija krvi za vreme hirurškog zahvata može biti rizičan faktor za povratak raka i postoperativnu infekciju, što je stvar za zabrinutost.“

Smrt usled abortusa

Nigerijski Sunday Concord je izvestio: „U Nigeriji svake godine u toku abortusa umre preko 10 000 žena a 200 000 žena leči [se] u bolnici zbog komplikacija.“ Možda su u više od 20 posto tih slučajeva uključene tinejdžerke. Izveštava se da je dr Uča Azia (Uche Azie), direktor Family Planning International Assistance, izjavio da „mnoge žene same pokušavaju da izvrše abortus“. Istakao je da je nepoznavanje stvari u vezi seksualnosti u velikoj meri odgovorno za trudnoće koje vode do abortusa.

Za jedan sat rada

Nedavna studija uporedila je mogućnost zarađivanja radnika 159 različitih profesija iz 49 različitih socijalnih slojeva širom sveta, izveštavaju francuske novine Le Monde. Studija koju je izvršila Međunarodna organizacija rada upravo pokazuje koliko kupovanje radne snage može biti nesrazmerno od mesta do mesta. Na primer, tkalac u Sudanu, konobar u Šri Lanki, prelac u Jugoslaviji, vozač autobusa u Bangladešu, pekar u Centralnoafričkoj Republici moraju raditi više od tri sata da bi kupili samo kilogram pirinča. Za razliku od toga, službenik u Francuskoj Polineziji ili tesar u Švedskoj mogu kupiti najmanje 9 kilograma pirinča sa zaradom od samo jednog sata rada.

Nepismenost opada širom sveta

„Poslednjih godina je, po prvi put broj nepismenih u svetu neznatno opao“, navodi The New York Times. „U izveštaju, koji je objavila Organizacija UN za prosvetu, nauka i kulturu, procenjeno je da je broj nepismenih u 1990. bio 948 miliona, što je smanjenje u odnosu na 1985, kada je procenjeno na 950 miliona.“ Oko 26,6 posto svetskog stanovništva je nepismeno i, ako se tekući trendovi nastave, do 2000. godine smanjiće se na 21,8 posto, ili 935 miliona. Slučajno je prošla godina dobila ime Međunarodna godina pismenosti. Pored veće spremnosti siromašnijih nacija da poboljšaju svoju pismenost, postojala je isto tako i povećana svesnost o službenoj nepismenosti u industrijalizovanim nacijama, za koju se procenjuje da je sada između 10 i 20 posto.

Sida — ’neobuzdana decenijama‘

„Dok je epidemija side započela svoju drugu deceniju, i istraživači i advokati obolelih mučno su napustili svoje nekadašnje sjajne nade da će pošast brzo biti dovedena pod kontrolu“, navodi The New York Times. „Ove nade nestaju dok potraga za efikasnim lekovima pruža mnogo više poteškoća nego što se mislilo, a napori da se pronađe vakcina neprekidno su sprečavani podmuklim odbranama virusa. Medicinski stručnjaci sada kažu da misle da će virus side biti neobuzdan decenijama.“ Proračunato je da će do 2000. godine, oko 40 miliona ljudi biti zaraženo virusom side. Iako su istraživači izolovali virus, proučili njegove proteine, klonirali njegove gene i pronašli lekove za olakšanje nekih patnji kod pacijenata koji boluju od side, bolest je smrtonosna kao i ranije.